Početkom devedesetih, Miša je odleteo za Kanadu da poseti brata koji je tamo živeo. Željno smo ga iščekivali da se vrati, jer smo znali da će doneti gomilu muzike.
U takvim trenucima nemate pojma kako mesec dana sporo prolazi. 
Тако се то ради
Те седамдесетдруге сам имао можда тек туце лонгплејки, ал’ се налазило начина да до мене стигне по неколико од другара који су имали више. Био сам опет закачио неки грип па сам тако имао времена да натенане преслушам последњу туру од неког типа који ми чак није ни био другар, него је његов брат био члан клуба.
Тада сам отприлике већ знао шта је то ЕЛП, али нисам имао прилике да их чујем како ваља. Док у том штосу нисам открио Мусоргског. Добро, знао сам да прогресивни рок, у неким својим гранама, дебело сарађује са класичном музиком, да се не либи синтезе свега могућег, ако ће из тога да се роди нека нова музика. Али ово још нисам чуо, да неко изведе класично дело од а до ш.
Овај снимак сам видео тек осамдесетих, кад се некако догегао до неке наше телевизије. Тада сам га већ знао напамет.
Emerson
Današnju fotku u podne posvećujemo upravo preminulom Keithu Emersonu. Autor je poznati rok fotograf Ed Perlstein, a napravljena je na koncertu u Oaklandu (Kalifornija), avgusta 1977. godine.
In memoriam: Keith Emerson (1944-2016)
Opet talas.
Suština pasijansa se sa tugom i velikim poštovanjem oprašta od jednog od najvećih muzičara dvadesetog veka, vizionara elektronske muzike koji je najpre uspostavio granice žanra simfo-roka, a potom ih neprestano pomerao, instrumentaliste koji je ispunio obećanje da ćemo iz njegovih sintisajzera čuti nešto što ranije nismo čuli i, najzad, jednog od prvih koji su pred fariseje izbacili materijalni dokaz da rock muzika nije bezvredna gomila buke.
Ostaje muzika koju vreme neće pregaziti.
Flojd
Dragan Nikolić je bio veliki roker. Nije umeo da peva (i to je radio veličanstveno), a život kojim je živeo je bio čisti rock’n’roll. Zbog toga, njegov lik pripada ovoj rubrici bez trunke dileme. Opraštamo se od velikog lafa i na ovaj način, uz nezaboravnu temu iz “Nacionalne klase”, filma koji je prevazišao domen jedne priče i ostao kao trag celog jednog vremena kojeg više nema.
Bilo je to jedno veoma romantično vreme.
Pamtiće se.
Monohromatska duga
Da duga može izgledali lepo i u crno-belom prikazu pokazala nam je Myriam Casper na ovoj fotografiji koju smo pozajmili s portala National Geographic.
In memoriam: Dragan Nikolić (1943-2016)
Suština pasijansa se sa tugom oprašta od sjajnog glumca i velikog šmekera, jednog od junaka našeg detinjstva i čoveka koji je bio ikona velikog i malog ekrana.
A jednog dana, tek sad kad je on otišao na Neko bolje Mesto, možda nam dođe k pameti razumevanje koliko veličanstven karakterni glumac je bio taj čovek. A mi ga doživljavali kao komedijanta. Ostaju pokretne slike koje će pokazati kako je zaista bilo.
Spavaća soba sa ugrađenim vodopadom (gratis)
Ako baš hoćete, i ovo je slika iz Dubaija…
Juče u Emiratima, prethodne nedelje u Srbiji, a i po Evropi se svašta nešto dešava sa vremenom…
Ako ste turista u Dubaiju, juče, 9. marta 2016, mogli ste samo da psujete i fotografišete kroz prozor svog smeštaja. Sunce i plaža, a? Niko ko nije morao da izađe nije izašao, škole su raspuštene, kao i fakulteti, a samo ludaci (kao neki koje poznajemo) krenuli su napolje. Rog dana je pao desetostruki mesečni prosek kiše, uz povetarac od 135 km/h, poplave, bujice, čupanje drveća, leteće fasade, krovove i šatore, automobile koji glume podmornice, a ne vozi ih Rodžer Mur kao Džems Bond.
Nastavite sa čitanjem… “Spavaća soba sa ugrađenim vodopadom (gratis)”
Desperados, fatalna crvenokosa, Crna Munja i neobjašnjivo sviranje
Najpre, da budemo načisto: u prvobitnoj verziji, kompletan naslov ovog priloga je trebalo da glasi
Kako bajker pokušava da smota devojku koja je prepoznala posebnu vrednost u njegovom blistavo ispoliranom ljubimcu koji je platio doživotnim gubitkom duševnog mira, u interpretaciji ništa manjeg ludaka koji takođe prepoznaje posebne vrednosti, ali sa duševnim mirom nema problema
ali sam u poslednji mah odustao, jer bilo bi malo previše da dva takva naslova stoje na manjem rastojanju od mesec dana jedan od drugog. A obaška, imalo bi šta još da se kaže u naslovu. A nije ni bitno, nismo u postromantizmu, pa da prepričavamo ceo siže u naslovu.
Ovo je balada jednog minstrela (zalutalog u prelaz pogrešnih vekova spram posvećenosti kojom opčinjava svet) o jednom bludnom sinu koji ni ne sluti kakva mu je sudbina bila zapečaćena onog časa kada mu se dama prva obratila. A šta posle biva i kako ona najzad dospeva do toga da sama zajaši Crnu Munju, saznaćeš ako se malo potrudiš. Slušaj pažljivo i, ako treba, prati stihove koji su priloženi pri kraju teksta.
Ovu scenu bi dežurni rock guru Žikica Simić svrstao u centralnu ikonografiju rock’n’rolla: desperadosi i fatalne žene. Antagonisti koji postaju protagonisiti: ceo svet je naopačke, ali ne zbog ovog nesrećnog para. Svet je velik i zao, volja ljudi je slaba, a paroksizmi su snažni: tragedija je neizbežna.
Nastavite sa čitanjem… “Desperados, fatalna crvenokosa, Crna Munja i neobjašnjivo sviranje”
Nijansa trule višnje
Današnja fotografija, koju je na indijskom festivalu Holi uslikao Tarun Chhabra, preuzeta je sa portala National Geographic.