Једна од пре: вечерња шетња 3

фасада је била класична банатска, сам набој па омазано блатом и кречено ен пута

Сад сам намерио да кренем даље, ка тзв. граду. Фотка од горе (иста од прошлог пута) је у ствари онај Нови Житни Трг за који нико не зна да се тако зове, примио се нови назив (Доситејев). Но, вечерње шетње ове зиме су се обично завршавале ту негде у крају, па за остатак улице харам по архиви.

Нисам одмакао ни педесет метара од места где је снимљена она горња. Амбијент се, као, једва променио – дрвеће, трава, мало друма са стране (осим што је ова снимљена добре четири године раније, кад је била она маглуштина).

На обе фотке је у стварности све тачно тако како на фотци изгледа, дакле лажем као пас.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: вечерња шетња 3”

Krug se zatvorio

Nikad ne znaš kako će ti se kockice složiti. Recimo, ko je mogao da nasluti da će mi reggae obeležiti onu godinu koju sam morao da odužim domovini…

Odlazak u JNA je bio noćna mora za sve moje prijatelje i poznanike. Ni ja se nisam osećao najugodnije povodom toga. No, tešio sam se: moje odredište je bilo bezobrazno blizu kuće. Preživeću i to iskustvo.

Ko je bio u JNA, zna kako se odvijaju stvari kada te zalupi kapija kasarne: već na lekarskom pregledu sam upoznao par interesantnih tipova koji su se ponudili da mi se nađu ako mi nešto zatreba. U frizeraju su slušali glasnu muziku i brzo smo utvrdili da volimo slične stvari, tako da sam odande izašao neošišan. Brinula me je samo jedna stvar: vodnik koji je bio mlađi od mene, slušajući kako pričam o muzici, insistirao je da me “upišu kod njega”.

Bogme, najebaću kod ovog klinca, pomislio sam.

Nastavite sa čitanjem… “Krug se zatvorio”

Једна од пре: вечерња шетња 2

Није нестала зграда, него ју је напустио дух.

Морам да одступим од замишљеног редоследа и скокнем петнаестак година у прошлост. Јер сам тада, као и онолико пута пре и касније, снимио нешто што је после нестало.

Није зграда срушена, него су прозори постали непрозирни, откако се у њу уселила она самоуслуга што се римује са нивеом. Реч прозор се тако изметнула у своју супротност. Једно од непримећених ремек дела домаће градње с почетка осамдесетих је тако постало још мање приметно. Није нестала зграда, него ју је напустио дух.

Зато даље уз улицу има занимљивих призора.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: вечерња шетња 2”

Ona koju volim

Grupa R.E.M. se dugo mučila dopre do široke publike. A kada joj je to pošlo za rukom, ništa je nije moglo zaustaviti na putu globalnog uspeha.

Sa koje god strane da posmatramo kretanja u muzici, “garažni zvuk” stvoren šezdesetih je pronalazio načine da preživi i da se stopi sa novim trendovima. Uvek marginalizovan, ponajviše zbog nemogućnosti da se uspešno komercijalizuje, bio je utočište onih koji su slali beskompromisne poruke svojim pesmama i više su voleli da se obraćaju malobrojnoj publici nego da se njihove ideje “peglaju” od strane diskografa shodno trenutnim zahtevima tržišta.

Pa kom opanci, kom obojci.

Nastavite sa čitanjem… “Ona koju volim”

Једна од пре: вечерња шетња

Видећемо за десетак година како је насуто. Ако не стекне километражу, добро је.

Пошто се најзад има времена, ајд мало у шетњу. Са фоткалицом у руци, дакако. Јер мада сам све те сокаке, што су у домету, прошао стотинама пута, увек улети нешто ново, западне за око па га ваља ишчачкати.

Ево нама нове сиве коцке у крају. Сад је прилика, још ништа не пише, не знам шта ће ту да продају, видим само да су почели да монтирају рафове на спрату.

И плочник је, наравно, сив, али се згодила комбинација плавог светла са прочеља и наранџастог са улице, те ко зна чије већ рекламе од прекопута. До отварања ће можда и да никне трава у та два правоугаоника, а можда ће да се сете и да направе паркинг до улице, иначе џаба све остало ако им се тамо запати блато.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: вечерња шетња”

Kao da nikada nije otišla

Putovanje Roberta Planta kroz muzički univerzum je dugotrajno, veoma interesantno i prepuno neočekivanih obrta.

Led Zeppelin su odavno postali muzička institucija o kojoj se nema šta raspravljati. O raznim aspektima njihove karijere smo mnogo puta ovde pisali, a voleli ih ili ne, moramo da priznamo da su obeležili jednu muziku epohu koja se neće ponoviti. Možemo u nedogled da spekulišemo šta bi bilo sa njima da John Bonham nije popio flašu votke i ugušio se u sopstvenoj povraćki i kako bi danas zvučali, ali to je sasvim besmisleno.

Njihova odluka da prekinu sa radom bila je teška, ali jedina ispravna.

Nastavite sa čitanjem… “Kao da nikada nije otišla”

Једна од пре: подстанар

Неки електричар би рекао да је ово фино сложено и добро организовано, никаквог ту метежа нема.

Искористио сам ретку прилику кад за овакав кадар не морам да нишаним увис, него да лепо седим и кадрирам натенане.

Ово сам снимио са терасе комшијине пицерије (ака пицварнице, што би рекла моја баба), одакле се пружа леп поглед на месну заједницу и нешто као трг што се ту створио. Одатле сам направио и један леп аутокрп, али овог пута јок, то је све потрошено, него… овај метеж.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: подстанар”

Veličanstveno (kaže ona)

Iz Manchestera smo oduvek dobijali prvoklasnu muziku. Grupa Elbow nastavlja bogatu tradiciju.

Većini ljudi Manchester je poznat kao kolevka industrijske revolucije. Za ljubitelje muzike ovaj grad je sinonim za bogatu scenu koju neprestano treba držati na oku. Ona je iznedrila je iznedrila neke od najvažnijih grupa svih vremena. Lista je podugačka i pomenuću samo najpoznatije: Van der Graaf Generator, Oasis, The Smiths, Joy Division, New Order, Buzzcocks, The Stone Roses, The Fall, The Durutti Column, 10cc, The Hollies, Herman’s Hermits…

Kao što možete prepoznati, u Manchesteru se stvarala muzika za svačiji ukus.

Nastavite sa čitanjem… “Veličanstveno (kaže ona)”

Једна од пре: маховина

Шетајући по крају, а канонски наоружан, приметим увек понешто. Углавном куће, пошто је зима, јелте, људи се посакривали уз фуруне, флајке и шта ко већ има за грејање, јер напољу је средина фебруара…

Осим што ни фебруар није као што је некад био, чак ни јакна на мени није баш зимска. А и време сунчано, а сунце, веровали или не, зими греје чак и нешто јаче него лети, јер тако нам је накривљена планета да је зима кад смо ближе Сунцу. Јесте разлика једва један посто, али ето. Није нам хладно што је далеко сунце, него што нас греје кратко и под нижим углом.

Ево ово је снимљено у 14:38, а сенке су већ дуге.

Маховина се овде брзо запати – по крововима, скровитим буџацима, гдегод је иоле хладовина или заветрина – а онда се међ њу завлачи прашина и којекакво семење, па убрзо никне и трава и којешта. То нарочито по крововима и олуцима, што смо већ видели овде.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: маховина”

Čaj uz bogatu orkestraciju

Nema nikakvog razloga da budemo gadljivi na pop muziku ako je dobra. Naročito ako je u pitanju “barokni pop”.

Prvi sustret sa britanskim vršnjacima mi je bio poprilično traumatičan. Naivno misleći da ćemo lako uspostaviti kontakt preko muzike, raspričao sam se kako sam kupio nove albume grupa The Clash, The Jam, The Stranglers… Samo su me gledali potpuno ravnodušno i stidljivo primetili da ni za koga od pomenutih nisu ni čuli. Nisam mogao da verujem šta su mi rekli. Pa oni su bili urbani tinedžeri, na izvoru svetskih događanja… Svašta mi se motalo po glavi u tom trenutku.

Normalno je bilo da sam ih priupitao šta oni slušaju. Navodili su imena za koja nisam čuo, ali sam ukapirao da je u pitanju pop muzika. I sve je odmah postalo jasno. Bilo gde u svetu da se nađete, većina populacije je sklonija da sluša lake note, a ne rock & roll.

Nastavite sa čitanjem… “Čaj uz bogatu orkestraciju”