Najiskrenija božićna čestitka koju je uopšte moguće saopštiti dolazi iz Indije, i to iz muslimanskog dela nacionalno najšarenije države na svetu.
Žisel: Bebići iz Makoušta
U petom nastavku retrospektive fotografija sa festivala “Žisel”, danas predstavljamo rad Branke Savić.
Praznici
U ovo doba godine, u potrošačkom svetu, počev tamo negde od kraja oktobra, kreće praznična pomama. Troši, troši, troši… Samo šljašti, kokakola deda mrazovi, plastično ovo i ono, slatko ovo i ono. Ulazak u svaku prodavnicu je juriš šljašta i ničega, crveno zeleno srebrno zlatnog, koje napada i ne da da se diše. Uz to, naravno, negde odozgo se slivaju slapovi zašećerene prigodne muzike. Ako baš želite da vidite kako to sve izgleda u ovom delu pustinje, ima na Internetu. Na primer, ovde.
Ako vam je muka bar upola kao meni, možda je ovo spas!
Turska pesma prokletih
Vest? Šta je, danas, vest? Većina priučenih novinara iz današnjih medija nisu ni bili na prvom času, onome na kome se uči da vest, da bi bila potpuna, mora da odgovori na čuvenih pet pitanja (ko, šta, gde, kada, kako).
Tako da su današnje “vesti” postale nešto za šta nemam odgovarajuću reč.
Žisel: Igre vatrom
U današnjem prikazu fotografija sa festivala “Žisel” predstavljamo vam rad Željka Đurića.
Školarka
Ko god da je u rukama držao bilo koju ozbiljnu kompilaciju iz šezdesetih, natrčao je na grupu The Mindbenders. Imali su jedan golemi hit, koji je na takvim izdanjima neizbežan, kao i nekoliko manjih.
Uprkos tome, nisu daleko dobacili.
Žisel: Pripreme
U današnjem nastavku retrospektive radova sa festivala “Žisel” vraćamo se u 2012. godinu i predstavljamo fotografiju Zoltana Bisaka.
Mora da sam sanjao
Ne dešava mi se često da zapnem sa traženjem informacija o nekoj opskurnosti. Obično se nađe neki zaluđenik koji baci nešto svetla na pojedinu pesmu, autora ili grupu o kojoj nema nikakvih informacija.
Ovoga puta sam naišao na totalni mrak.
Žisel: Ezdenje
Nastavljamo retrospektivu fotografija sa festivala “Žisel”. Autor današnjeg rada je Branko Težak, sa festivala održanog pre dve godine.
Ne vraća mi se kući
Kraj godine mi uvek pojačava nervozu. Ne mogu da se odbranim od novih albuma sa božićnim pesmama koji naviru sa svih strana, pa brzo izgubim volju da listam nova izdanja. Kod nas, hvala Bogu, još uvek ne vlada takva potrošačka groznica kao što je to slučaj na mestima gde novac nije deficitarna roba.
Ionako poslednjih meseci nema ništa važno u muzičkom svetu da se sluša i kupuje.
Jutros, onako sanjivom, dok prelistavam feedove sa muzičkim izdanjima, oči su mi u trenutku raširile i trenutno sam se razbudio – izlazi novi album Southside Johnnyja! Kupljeno, na neviđeno. 