Једна од пре: зелено светло

Како то већ бива, испада да смо апсолвирали стаари Београд и прешли на онај новији, јер се ћерка тамо преселила. Сад и не шврљамо толико по крају, већ знамо где је шта, али испочетка је било да се набавља час ово час оно.

Кад кренемо у набавку, то обично бива тако да моје даме уђу у дућан, а ја останем напољу, припалим и зверам около. И налазим свакакве амбијенте. На овом месту сам штрикнуо бар четири за овде (а и за понети), а од тога, методом научне насумице (научио сам се томе), ова.

eos_3119620140517_14_36_28

(велика)

Место је… бемлига, можда бих и успео поново да га нађем. Негде у околини новог Меркуратора (како би рекла моја баба), отприлике. На улазу у пролаз (бгд. пасаж) је само реклама за мењачницу у авлији, напољу има неколико тезги са одећом, торбама, кајишевима и којечим. Мај је месец али је још увек хладно после кише (оне поплавне), носе се јакне. Светло онако, облачно и шмрљаво.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: зелено светло”

Uspravno

Evo ga opet. A rekao je da neće više.

Ne, ne. Sačekajte malo. Ovog puta ne želim da pogledate ovaj video. Tačnije, ne želim da ga pogledate dok najpre ne odgovorite sami sebi na nekoliko pitanja.

Jeste, dobro ste videli. Ovaj video je uspravan, a Vimeo ga takvim i nudi na ugradnju.

Nastavite sa čitanjem… “Uspravno”

Riba na suvom

Pre nekoliko nedelja, u diskusionim grupama zaljubljenika u malo komplikovaniju muziku, pronela se vest da je Chris Squire teško bolestan. I još jedna, da je Johnu Wettonu izvađen poveliki tumor, srećom benigni. Kao veliki zaljubljenici u stvaralaštvo ove dvojice, Šef i ja smo ostali nemi. Tešili smo se te večeri ovim arhivskim snimkom.

Nismo ni slutili da će se Squire preseliti na Neko Bolje Mesto tako brzo. Sad smile

Ostade mi samo da i ja napišem koju…

Nastavite sa čitanjem… “Riba na suvom”

Им’о сам страшан трактор

Има један стари виц који се сваки час појављује поново, ко зла пара… био је спомињан и овде. Пуна верзија је затурена негде у архивама старог Сезама, а овде… ајде по сећању.

На неком пољопривредном сајму сретну се Лала и Тексашанин. Реч по реч, пиво по пиво, распричају се они, и у нека доба пита Амер

– Јел, пријатељу, имаш ли ти шта земље?

– А, фала на питању, радим три максима (ускаче преводилац да објасни), првокласна, дугмад да сејеш капуте да жањеш… А ти, имаш ти штогод?

– Е, другар, не да имам, него кад седнем ујутро на трактор и кренем, до увече се возим и још увек сам на својој земљи.

– Разумем те потпуно, имо сам и ја таки трактор, једва сам га увалио некој будали.

takitraktor02Већ смо се овде питали ко смишља те вицеве. И о кретању идеја кроз човечанство – где настају, ко од кога копира и ко ће то знати, јер по начелу истовремености оне најбоље настају на више места истовремено.

Е сад после два линка, једног на чланак о изумитељима вицева и једног о СФ идејама, питате се куд сам кренуо. Па, право тамо.

Nastavite sa čitanjem… “Им’о сам страшан трактор”