Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Sinoć mi je Šef diskretno stavio do znanja da slavimo obljetnicu bloga te bi bilo zgodno da mnogo ne filozofiram u prilogu.
Raspali nešto veselo! – reče.
Raspalio bih ja odmah, ali na šta god da pomislim, odmah počnem pesmu da muvam po glavi i zaključim da nisam nešto zadovoljan izborom.
Matori Buridanov magarac se nikada neće promeniti. 
U jeziku starosedelaca Havaja, reč “Pele” je ime boginje vatre i vulkana, a takođe i reč za užarenu lavu. Štaviše, taj narod je smatrao lavu pojavnim oblikom boginje Pele i smatrao je da je to živa tvar. U filmu koji sledi, razumećete zbog čega je to verovanje usađeno u kulturu Havaja.
Sledi šest i po minuta besprekornih kadrova zastrašujuće lepote skorašnje aktivnosti vulkana Kilauea. Predlažem gledanje preko celog ekrana, ako je moguće u visokoj rezoluciji.
Pre tačno četr godine, 23. marta 2011. godine u 23:59, u naletu parkosizma, desilo se ovo:
– * –
Hello, world!
Nastavite sa čitanjem… “Četr dne obeležavanija roždestva tvojego”
Od kako su se Srbi religiozno osvestili, svačega smo se nagledali i naslušali. Od novokomponovanih “vernika” ne može čovek da ostane živ, likovi “uglednih umetnica” krase zidove crkava, a svaka šuša se našla pozvanom da svakodnevno okolo deli packe.
Nije to samo naša specijalnost. Ni oni “razvijeni” nisu imuni na slične stvari. Rokeri, koji sebe često smatraju “umetnicima”, znaju često da zalutaju u religiju i da pokušaju da budu “mudri”. I, uglavnom, završe neslavno. Na prangijanje hevi metalaca i koketiranje sa satanizmom neću ni da trošim reči.
Noć. Te oči. Staklo. Crveno. Dim. Te usne. Dodir. Povetarac. Trotoar. Čekaj. Vrati se.
A sada ćete videti kako film od dva i po minuta može da ima više sadržaja od holivudskog blokbastera koji traje dva i po sata.
Eto, tako. Sadržaj je makar merljiv. A nemerljivih razlika ima koliko hoćete.
Hrabar je onaj čovek koji se jednako plaši kao vi i ja, ali je u stanju da strah kanališe, potisne i prevaziđe snagom svoje volje, što traje taman toliko koliko je potrebno da se uzrok straha pobedi.
Lepo je Grba ovo sročio. Sa ovom rečenicom u glavi, odlučim da se suočim sa svojim najvećim strahom.
Imati veliku fonoteku & muzičku arhivu je lepa stvar, a voditi računa o njoj je već druga priča. 
Ne bojte se. Onaj eksperiment od prošne nedelje je završen. A još uvek nismo smislili neki novi. Ovog puta klasika.
Dobro. Nedelja se mirno privodi kraju. Saznali smo da je glavni prijatelj Srbije živ i zdrav, pa taksira goste iz inostranstva. Sudstvo i tužilaštvo se s ozloglašenim kriminalcem igra pravde. (Ne) Poštuje se hladnoratovsko primirje dok usijane glave prete nuklearnim glavama. Otkriven je najčešći motiv zašto muškarci plaču. Prihvatili smo prihvatanje odgovornosti najvećeg, pa je sad sve u redu. Vlada se logikom “ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se” uhvatila u koštac s neodgovornim investitorima i agencijama za promet nekretnina koji prodaju stanove “u ugradnji”. Neki su se sakrili ispod ćebeta pa nisu čuli da je prošlo pomračenje. Još neki državni funkcioneri su doktorirali. Počinje još jedna serija rađena po romanu najčuvenije srpske književn spisateljice. Političari se hvale uspesima sportista, čije za pripreme (ni)su obezbedili ni dinara. Na FejZbuku se širi priča o još jednoj prejakoj stvari. Vlada očekuje da će naći “direktora koji će da zarađuje”, kad već nije našla gazdu koji bi tu zaradu(?) pokupio. Štrajkački raspoloženim radnicima u prosveti smanjena je plata, pa će biti neplaniranog viška u budžetu. Sve je Malo šta nije otišlo u q*ac.
Viđali ste ovakve stvari, zar ne?
Nastavite sa čitanjem… “Kako dete pretvoriti u cirkuskog majmuna”
