Nešto kao ruski rulet
Svet je tako veliki, a ljudi su tako usamljeni… I kad nije uspela da nađe nikog na svetu, našla ga je nad svetom. Ali zamalo.
I koliko god da pokušavaš, na kraju te opet čeka samoća. A to je zato što su ljudi zaboravili na umetnost gledanja jedni drugima u oči. Zato ne verujte kad kažu da medij nije važan.
Pregovor sa grobarom
Gravedigger, when you dig my grave
Could you make it shallow so that I can feel the rain
Ne, nema pregovora sa grobarom. On zna svoj posao i ne dozvoljava imitacije. Kako god okreneš, sve nas isto čeka. Nama tad bude svejedno. Oni koji ostaju pate.
Priče o smrti nemaju mnogo smisla ako nisu, zapravo, priče o životu. Ima jedan među muzičarima koji čak i tuđe priče ume da ispriča bolje nego oni koji su ih smislili, jer je preživeo više nego većina drugih i razume sve što drugi ne mogu. Čak se izmirio sa svima, uključujući Onog Gore, da kad mu kucne čas to ne bude neki problem ni njemu, koji ide dole, ni onome sa lopatom, koji ga tamo smešta.
Једна од пре: доле бело, горе сиво
Док сам се још провлачио без кола, наместио ми се један одлазак за Београд крајем јануара. Снег није показивао намеру да нестане, а поврх њега се још појављивало и иње, дакле таман да засврби објектив. Још лепше, нисам се возио аутобусом него старом мечком. Јесте да је ово и оно било помало неисправно, али је десни прозор био чист.
И наравно, нисам морао ја да возим :). На овој деоници јужно од Перлеза наштрикао сам неколико снимака. Углавном шмрљавих и врљавих на први поглед.
(велика)
Ствар по дефиницији досадна, равница, снег, једнолични облак преко целог неба, нема никакве динамике… међутим, заинатио сам се.
Zen vožnje broda
Mirna voda, veliki brod, tamo obala, sve veća… Hm… Zašto je obala sve veća?
Treba i to znati.
Naplata
I can do wheelin’, I can do dealin’
But I don’t do no damn squealin’
I can dig rappin’, I’m ready!! I can dig scrappin’
But I can’t dig that backstabbin’
Čekao sam uzaludno. Od početka avgusta, svakih par dana proveravao sam stranicu “uskoro” beogradskih bioskopa, nadajući se da će se jednom na njoj pojaviti najava za projekciju filma “Get On Up”, biografije kuma soula. Čekanje je prestalo, juče se na torrentima pojavila blueray kopija, što znači da mogu da se ubrišem za gledanje na velikom platnu.
Granice kiča
In memoriam: Joe Cocker (1944-2014)
Suština pasijansa upućuje poslednji pozdrav velikom pevaču.
Nikad ne zaboravi.
Jovanka Orleanka
Danas nećemo da preturamo po istoriji, iako naslov tako sugeriše. Za ovu pesmu sam se upalio još proletos, no nije mi se dalo da napišem nešto o njoj. Razlog je vrlo prost – nisam mogao tačno da utvrdim o čemu se u njoj govori, njen tekst nisam mogao nigde da pronađem, a uši su se u više navrata pokazale kao nepouzdane… Sa svim zvukovima koji se nalaze u drugom planu, teško je rezlučiti o čemu se na snimku peva.
Jesam li se, u međuvremenu, pomerio korak napred? Nisam.
Oficijelni spot u kome par dobrih sisa ima važnu ulogu nije više dostupan. Iako mi je Cevka obećavala da mogu da ga pogledam ako se prijavim na nju sa svojim nalogom, nije pomoglo. Ne kapiram zašto je to tako. Ako je u pitanju promocija albuma, valjda je logično da što više ljudi pogleda spot.
Tako ostadosmo na rezervnoj varijanti.
