Suština pasijansa™

Postoji određena ležernost koju iskusni muzičari postignu tokom vremena. Iskustvo i sigurnost da stil kojim stvaraju ima prolazan karakter, ali da ipak mogu da prodaju sve što naprave, nedvosmisleno vodi u pozitivnu povratnu spregu. Sloboda ti daje polet, polet ti daje nove ideje, ideje se momentalno pretvaraju u rezultat, time postaješ posebno zadovoljan, kreće talas za talasom… To može da traje i veoma dugo. U nekim slučajevima, kao što je to bilo sa grupom Pink Floyd, talas kreativnosti je kanalisan tokom napornog višemesečnog rada u studiju, gde su se prvobitne ideje lagano brusile dok se ne pretvore u muzičke dragulje. Kod nekih drugih, metež u glavi je bio neophodan poticaj da se stvori pravi groove: ekipa svira od sumraka do jutra, magnetofon ostaje uključen dok svi ne izađu iz studija, pa šta ispadne.

Pesma koju danas slušamo je nastala baš tako. Ali, bolje je da ovoj priči damo prikladnu podlogu o dešavanjima koja su dovela do prilike da ovakvo prženje grupe The Rolling Stones ostane zabeleženo za sva vremena.

Nastavite sa čitanjem… “Zar ne čuješ da kucam?”

Teško mi je da se setim neke druge pesme sem “Nights in White Satin” koju ni jedna valjana kompilacija koja se vraća u prošlost ne može da omane. Uz tu pesmu su se odvajale ženske – a one će reći da su se uz nju zaljubljivale. Kako god bilo, svodilo se na isto.

Koliko je ova pesma učinila da The Moody Blues steknu planetarnu slavu, ne dovodi se u pitanje. Meni se ipak čini da im je učinila lošu uslugu stavljajući ostale njihove pesme u drugi plan.

Ova moja teza često je izazivala polemike. Većina sagovornika nije se slagala sa njom smatrajući da sam previše strog kada je u pitanju jedna velika grupa.

Oponenti su padali su na jednostavnom pitanju:

Koje još njihove pesme znate?

Nastavite sa čitanjem… “Glas”

Kada se grupa umori i ponestane joj inspiracije, obično se raspadne i penzioniše. Fanovi malo pate, malo slušaju stare albume, a muzičari se raspu po drugim/novim grupama, već kako se ko snađe.

Danas imamo slučaj uskrsnuća. I mene je prijatno iznenadio.

No, da krenemo sa pričom ispočetka.

Nastavite sa čitanjem… “Duet”