Utovar nedeljom, 12. oktobar

Student nije zapalio žito! Student je zapalio “preko”.

Kokoška narušenog mentalnog zdravljaNeko je 10. oktobra obeležavao Svetki dan jaja, neko je obeležavao Svetski dan mentalnog zdravlja, a gazda igraonice-rođendaonice je nekoliko puta prebrojavao parove dečije obuće i uvek dobijao broj 45. Očigledno da će od vikenda revidirati marketinški slogan “neograničen broj dece”. A i šta sad tu otac slavljenika izigrava Crnobradog gusara, kad tu već ima plaćenih animatora. Ko zna koliko je popio…

A koliko li su popili ovi koji bi trebalo da budu ozbiljni? I koliko i čega smo popili mi koji im dozvoljavamo da tako trezni rade nama o glavi? Ima li nekog da brine o njihovom našem mentalnom zdravlju? Ili ćemo se ipak “lečiti” smišljanjem/prepričavanjem viceva na temu jaja?

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 12. oktobar”

Stonoteniser i kapetan Kuka

Jes’ reklama, ali ovde imamo i jednu takozvanu studiju slučaja. Pogledajte ovo. Ne morate čak ni da budete pažljivi u posmatranju: ama, možete i da preskačete po sadržaju, nećete omašiti suštinu. Potrebno je samo da malo razmislite svojom glavom, ako nije mnogo da to zatražimo od vas.

Nastavite sa čitanjem… “Stonoteniser i kapetan Kuka”

Interesni paradoks

Krajnje je vreme je za malo politike

Evropska komisija (EK), u svom godišnjem izveštaju za 2014. godinu, u odeljku o stanju medija tokom izbora, uočava:

Напоменуто је и медијско извештавање као недовољно уравнотежено и аналитичко, што указује на већу потребу да се разјасни проблем власништва медија.

Auh, izvinjavam se, to je rečenica iz izveštaja za 2012. godinu. Ove godine su napisali:

It (OSCE/ODIHR) also found that media reporting was insufficiently analytical and was influenced by the political parties in power, including through public funding, which led to widespread media self-censorship“

(Napomenuto je i medijsko izveštavanje kao nedovoljno analitičko i pod uticajem vladajućih partija, što uključuje i javno finansiranje, koje je dovelo do širenja medijske samocenzure).

Nastavite sa čitanjem… “Interesni paradoks”

Još malo

Oni koji dobro pamte prisetiće se da sam pre par meseci vršljao po Hrvatskom Zagorju. I zabio muzičku zastavicu u Zaboku. Za mesto od deset tisuća duša, ulov od dva talentovana momka nije loš.

Danas me je neki od portala bacio u Stolac. Za neupućene, to je grad u BiH federaciji, konfederaciji ili ’bem li ga šta li je već, nisam čitao Dejtonski sporazum. A sumnjam i da njihovi građani znaju u kakvoj državi žive.

Baš kao i mi.

Nastavite sa čitanjem… “Još malo”

Једна од пре: без реклама

Овог пута помало лажем, оно “од пре” је “од прекјуче” (енгр. preqce, тачније prexinoc). А како то без реклама? Па, наместило се.

Мало сам га намештао и сам. Шетња главним сокаком, након нешто колача и баклаве код Цветановића (бозу сам прескочио, више нема ону боју и онај укус као пре 50 година, кажу нема више онаквог кукуруза), са ћерком, зетом и унучићима, дивота. Док су они ушли у неки дућан (део обуће није спакован, а већ је мало хладно за шетњу у папучама), наспрам мене се намести… ово.

eos_3329720141007_18_18_640

(велика)

Тај пролаз сам фоткао и раније, по дану. Овако ноћу је занимљивији због шареног светла. Антирекламна намештаљка се састојала у томе што сам искористио стуб и оквир од рекламног паноа (облепљена кутија у сред кадра) да заклоним сунцобране у пролазу, да се не види које пиво продају тамо. Јер… тако смо дресирани, текст ће увек да одвуче пажњу. Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: без реклама”

Laki koraci. Najlakši. Samo dodir.

Kad bi moglo da se šeta vazduhom…

Zapravo, ima jedan koji to ume. Ime mu je Jean-Baptiste Chandelier, specijalista je za paraglajding. O kakvom velemajstoru je reč, znaćete kada vam se tokom gledanja sledećeg video-snimka bude učinilo kako da biste i vi mogli to da učinite, onako iz cuga, na prvi pokušaj.

Šta god ja sad komentarisao, pokvariću ugođaj. Zato prekidam pisanje.

Samo Bog zna

Poslednjih dana u jeku je velika medijska kampanja na Ostrvu. Novi servis BBC Music bi trebalo da bude dostupan korisnicima radija, televizije i, naravno, putem interneta. U fazonu: praviš svoje plejliste, čitaš muzičke vesti, vrtiš klipove na bilo kojoj platformi koju imaš i još gomila stvari… Nije loše kao ideja. Jedino se ne pominje ko će to da plaća. A i skupljanje kinte će, vremenom, da uvedu, samo dok se narod navuče. Smile with tongue out

There ain’t no such thing as a free lunch!

Nastavite sa čitanjem… “Samo Bog zna”