Ponosni otac pokazuje sina celom svetu.
I ko bi rekao da će on jednog dana postati dork… droko… doktor, um, k-hm, nauka.
Vrni se i ostani zanavek
Junaku ove pesme Paula Younga nije lako… ukapirao je da je zasrao kod svoje cice kada je otišla i sada joj pevuši da mu se vrne, polivajući se fekalijama za period u kome su bili zajedno i kada nije shvatao šta ima pored sebe.
Mi ljudi smo prokleti, treba da izgubimo nešto kako bismo shvatili šta smo imali. No, ovaj momak možda ima šanse, treba samo da se parkira ispred njene gajbe i kampuje tu dok se ona ne sažali na njega. Žene su takve, pre će izabrati zlo koje znaju nego dobro koje im je neizvesno – sigurica je vazda bila na ceni. Teže je onim mučenicima koji očajnički pokušavaju da navabe natrag svoje drage za čiji odlazak sami nisu krivi…
Mangulice
Ekstremni sport: pevanje sa drugarima
Ne verujete? Gledajte:
Verujete li sada?
Kakav cirkus!
Tito, vrati se!
Nije ovo politički apel, da se odmah razumemo, nego muzički. Slušalo se, bre, svašta početkom sedamdesetih i bili smo u toku sa svim što se dešavalo u svetu muzike. Barem u komšiluku kome danas težimo ponovo da se priključimo. EUropa nema alternativu! 
Već smo bili zatrovani Kosom u Ateljeu 212, Isus Hristos Superstar se redovno slušao, a po novinama su najavljivali novu senzaciju iz pera Andrewa Lloyd Webbera. Čekali smo “Evitu“.
Od trenutka kada se album pojavio, bilo mu je potrebno tačno jedanaest dana da stigne do Vuleta. Tada nije postojala brza pošta. 
Već sutradan se kaseta sa snimkom zavrtela kod mene. I slušala se dok se nije izlizala… I dok na nju nisam zaboravio. 
Vožnja po kiši
Ekstremni sport: pevanje u autu
Ne verujete? Gledajte:
Verujete li sada?
Neočekivano
Dan je trebalo da bude miran i relaksirajući, što se retko dešava. Takav je i bio sve dok nisam otišao na jedno od onih skrovitih mesta na netu na kojima se kriju svakakve muzičke opskurnosti. A onda me je zakucao jedan od tipova koji tamo vise. Ne nekim retkim snimkom koji do sada nisam čuo, već novim EP-jem Jeffa Becka koji nije evidentiran ni na njegovom oficijelnom sajtu.
U istom trenutnku adrenalin je krenuo, a uši su mi se zažarile. 
Utovar nedeljom, 1. juni
Ovo. Ergo, ono.
Domaći mediji – obhrvani (auto)cenzurom, al’ pre svega bajnim novinarstvom – zaboravljaju da podsete šta je bilo s automobilima ostavljenim u zatrpanom snegu onomad kad je Supermen došao da ih spasava, pa prebacuju krivicu na narod koji nije želeo da napusti svoje domove. Precednik je lepo rekao ko je kriv i kome je ova poplava bila 
opomena. Iz (ne)p(r)overljivih izvora saznajemo da je spasiocima rečeno da su starci draži od dece; valjda zato što će dete danas-sutra možda početi da razmišlja, a starci su ionako već usmereni da na glasačkom listiću ne gledaju ništa niže od broja 1. Isti izvori navode da su nekim spasiocima(?) draži za evakuisanje bili oni koji su štogod kod sebe imali u džepovima. Bilo kako bilo, zna se kako će se i po čijem džepu sve ovo najviše odraziti.
Šta ako ste zaboravili, izgubili ili razbili cvikere
I tako, prešišali ste godine besprekornog vida, potreba za dobrim pogledom je najzad premašila sujetu pred ogledalom i shvatili ste da bez naočara ne možete. Krenuli ste putem bez povratka i taman ste se navikli – kad ste ostali bez vizuelnog pomagala. Šta sad?
Sad pinhole 
Svakog dana nešto novo. Proverili smo u brojnim situacijama – radi. Probali smo i one pinhole cvikere, i šta reći, nego – radi. Imalo bi se o čemu diskutovati.
Upamtite ovaj trik, ne znate kad će vam zatrebati.