Gein san

Sa Nemcima odavno imam neraščišćenih računa. Starijeg dedu, onog blagog čoveka koji mi je pričao prelepe stvari, ganjali su preko Albanije dok nije završio na ostrvu Vidu. Samim čudom je preživeo, obreo se u Parizu gde su ga zakrpili i vratio se kući, u Šumadiju. Neke od njegovih priča o tom vremenu još uvek pamtim.

Mlađi deda nije bio te sreće, koknuli su ga ‘41, ni krivog ni dužnog, maltene na sopstvenom pragu. Tako da sam za njegove priče ostao uskraćen za ceo život.

Kada sam već nasledio gene svojih predaka, nasledio sam i njihov arhetip, pa mi je, odmalena, nemački jezik zvučao gadno i odbojno. Zato se nikada nisam ni potrudio da ga makar malo naučim.

A i zašto bih. Nemci koje sam slušao uglavnom su pisali instrumentalnu muziku (krautrock), pa mi tekst i nije bio potreban.

Verstehen? 🙂

Nastavite sa čitanjem… “Gein san”

Runrig

Na samom početku poslednje decenije prošlog veka, tačnije 1991. godine, postao sam ponosni vlasnik modema. U teoriji, ta spravica je omogućavala korisniku da preko telefonske linije komunicira sa drugim korisnikom, vlasnikom iste spravice. Praksa te brzo demantuje, pa je bilo vrlo teško naći tog drugog. S obzirom na to da je Goran bilo velika faca u lokalnom PTT-u, koristili smo njegovu liniju da se kačimo gde god smo mogli po svetu, mada nikakve konkretne vajde od toga nije bilo. Sem što je za nas to eksperimentisanje bilo besplatno. 🙂

Ubrzo se i kod nas pojavio konferencijski sistem koji je ličio na one po belom svetu. Odmah sam se uključio u tu priču, rad je bio spor i veliko mučenje, a misli su se razmenjivale kroz forume i interne mejlove.

Nije bilo Interneta, nije bilo Windowsa, FejZbuka, Cevke i drugih modnih ludosti. Ali je bilo pozitivne energije & entuzijazma na pretek!

Nastavite sa čitanjem… “Runrig”

Utovar nedeljom, 19. januar

Nekada davno, omiljena parola pri početku nekog dešavanja je glasila “Vežite se, polećemo!”… Danas je sasvim umesno da pitamo da l itreba da se vežemo ili opašemo pojasevim za spasavanje, jer ovo nije poletanje, već gnjuranje u gustu smrdljivu masu…

Dobra deklaracija obično saopštava dobre saveteBeše ono trik pitanje: “Šta je gore – neznanje ili nezainteresovanost?” na koje uobičajeni odgovor za daštanje vazda spremnog građanina Srbije glasi “Ne znam i ne zanima me”. Tako će, otprilike, izgledati nastupajući republički izbori. Ništa nije slučajno, dakako: manevar uspostavljanja unitarne vlade će verovatno uspeti, a šta će potom biti jednako je odgovoru na ono pitanje s početka. Verujem, takođe, da ova opipavanja javnog mnenja kroz “zastrašujuće” izjave, poput one o uravnilovci siromaštva među starijima od 65 godina, zaista i služe da se ispita da li je pravi čas za Onu Konačnu Tranziciju, u kojoj će siromaštvo najzad postati institucija, a ne samo realnost.

Suština? Nema suštine (osim Suštine pasijansa, ali vi svakako niste ni pokušali da kažete naglas u čemu je ta suština, što je sasvim u redu), nego se Ovi Ovde preraspodeljuju sa Onima Tamo, ne dajući protom Onima Negde Drugde da stignu gde bi hteli ka Ovom Ali Eto. U međuvremenu, Onaj Iza se pokazao lajav, pa je Onog Nekad uhvatila nervoza da mu Onaj Mirišljavi ne zamesi nešto što bi Ovaj Sata i Taj Sutra pokušali da zaobiđu, a da se, siroti, ne sapletu.

E, tu nastaje tarapana kojom više ne moramo da se bavimo, jer tamo pripadaju samo oni kojima je poreklo na kocu i konopcu, odakle su sišli da se bave politikom.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 19. januar”

London, 1927. London, 2013.

Zanimljiv paralelni pogled u dve epohe.

(savet: HD kvalitet preko celog ekrana)

Sad bi bilo zanimljivo videti i neke druge gradove ovako. Problem je samo u tome što mnogi nisu bili dovoljno agilni da zabeleže svoju epohu za budućnost. Štaviše, u ponekoj metropoli negde ne bi prošao ni pokušaj raspona od trideset godina. Eh…

Astronomija

Kada si mlad i zelen, slava ti lako udari u glavu. Još ako si podgrejan sa malo supstanci koje stimulativno deluju na tvoj mozak nije ni čudo što počneš da se zanimaš za njegove tajne. I sve ostale tajne. A onda, tako zelen, uletiš u ozbiljne teme, pa se posle čudiš kako ni najbolji doktori ne znaju kako da te sastave. 🙂

Bavljenje okultizmom u rok muzici nije ništa novo. A nije ni za decu, pa su se mnogi muzičari dobro pogubili u svemu tome. Jer nije sveko od njih prethodno pročitao barem sto knjiga. 🙂

No, kada si mlad, lako prelomiš: što na um, to na drum! Ako može sve odmah, instant, nema se vremena za čitanje… Sipaj samo, dok čaša ne prelije. A kada čaša prelije onda se, umesto na koncertima, viđamo u čituljama. 🙁

Nastavite sa čitanjem… “Astronomija”

Kako je trebalo da se završi ujdurma sa Šmaugom

Da budem iskren: koliko god da su mi se dopala tri filma “Gospodar prstenova”, toliko sam potpuno nezadovoljan ovim što je urađeno sa “Hobitom”. Razumem ja da je franšiza LOTR donela svojoj produkcijskoj kući pet milijardi dolara, Novom Zelandu još tri, te da je reč o gigantskom biznisu koji donosi veće pare nego neka železara, ali usraše motku sa tom holivudizacijom jedne sasvim čestite priče u kojoj pohod na blago uopšte nije poenta.

Nastavite sa čitanjem… “Kako je trebalo da se završi ujdurma sa Šmaugom”