Utovar nedeljom, 3. novembar

Nemam snage da se neprekidno nosim sa glupošću.

bullAli to svakako ne znači da ću popustiti. Jer popuštanje je trenutni poraz. Samo mi treba čas da udahnem vazduha, da malo gledam svoja posla, da se odmorim od praznog hoda i da nađem zadovoljstvo u privremenom odricanju od informacija. U međuvremenu, paziću, jer što reče Toda, istorija upravo jede pasulj… To je dobro, jer to je čas da pomislimo na one koji su se zavukli u šupak istorije i čekaju da prođe opasnost…

Zato, ovog puta bez teških tema u uvodu. Što reče Pikaso: “znate, ponekad je bik ipak samo bik.” E, pa to je to: ovaj utovar će biti samo utovar.

Izvolite.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 3. novembar”

Poreklo sujeverja

Zašto se petak 13. smatra nesrećnim danom? Zašto kuckamo u drvo “da zlo ne čuje” (babo, neko kuca)? Zašto smatramo srećom kada nas ptičica “počasti” po glavi? Poreklo ovih, i još 29 verovanja sada je konačno objašnjeno na jednom mestu.

Hm, nema onog zašto se prekrstimo kada vidimo račun za struju. Moguće je da ima neke veze sa ranim hrišćanima i JP “Elektroprivreda Judeje”.

Jedna na dan (3-125): 2. novembar 2013.

Fotka za poređenje: drugi način izvedbe.

Na jučerašnjoj fotki, naglasio sam da je suština fotke bila u lovu na “boju vazduha” (osim gomile žica koje predstavljaju temu za “urbanu” fotografiju, mada reč “urbano” u mojoj varoši, ne bez razloga, ima ukus posprdnog). Sledeća fotka je napravljena možda samo jedan minut posle one, ali na drugi način, sa namerom očuvanja dominantne pastelno-narandžaste boje u pozadini u koju je nebo brzo skliznulo, jer zlatni sat na početku novembra traje možda desetak minuta, ne duže. Ispade ovako:

Jedna na dan (3-125), 2. novembar 2013: Narandžasto

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-125): 2. novembar 2013.”

Otvoreno pismo Willardu Carrollu Smithu Jr.

Vile. Brate. Srbine… Znam da te ovo moje sitno slovo zatiče u nezgodnom trenutku. Teška su ovo vremena za tebe, sa sve pričama o razvodu i takoto, hanuma laprda u javnosti kako se borila sa zavisnostima i takoto, te znam da ti samo još moja reč fali na sve to. No, ne možem oćutati. Molim te, ko najrođenijeg, nemoj više da se baviš adaptacijama SF klasika.

Ovo o’zgo su klasične greške koje prave filmadžije, nije im zameriti, kontinuitet scene je zeznuta stvar, dešava se i majstorima. Mislio sam prevashodno na sam način kako su adaptirana vrhuska dela SF književnosti.

Nastavite sa čitanjem… “Otvoreno pismo Willardu Carrollu Smithu Jr.”

Jedna na dan (3-124): 1. novembar 2013.

Ne mogu da odolim, mada bi trebalo da se bavim nečim drugim. Fotografija je droga, ljudi moji, kad se jednom navučeš, nema skidanja…

Uglavnom, dan je bio šaren, stotinu zaostalih poslova (mrzim to), ali jednog trenutka sam uočio neobičnu zlaćanost neba. Znao sam dobro: nemam vremena čak ni da istrčim na ulicu. Srećom, Duga Cev je već bila namontirana: na licu mesta sam bio petnaestak sekundi kasnije.

Jedna na dan (3-124), 1. novembar 2013: Zlaćano

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-124): 1. novembar 2013.”

Prepričavanje Matrixa

Zanimljiv koncept – tip je seo s majkom mu, i onda su zajedno odgledali “The Matrix“. Potom ju je zamolio da u diktafon ispriča sve čega se seća od radnje filma. Ovo je rezultat:

Slučajno sam saznao da su moji matori svojevremeno gledali originalnu seriju “Zvezdanih staza“, i to kada je išla najava za ovaj najnoviji film – keva je bacila pogled na TV i izjavila “E, vidi ga Spok!”. Blast from the past, pošto je ta izjava došla u njenim srednjim sedamdestim, nekih tridesetak godina pošto je gledala poslednju epizodu…

Za one koji nisu gledali “Matrix” – ne brinite se, živ je Moshimo, umro nije!

Sedam za sedmicu (3-117..123): 25-31. okt. 2013.

Nije meni što je prethodnih deset dana bilo vrlo čupavo (freelancer blues), nego što mi već od ponedeljka sleduje još deset takvih dana. Eh: they made me an offer I couldn’t refuse. Tako da nije bilo fotografisanja, ali je bilo fotografija i, ako ćete mi poverovati na reč, svakog dana se jesam bavio fotografijom bar toliko da je nešto ostajalo kao trag. Meni dovoljno.

Jedna na dan, pa sedam puta (od 3-117 do 3-123): 25-31. oktobar 2013.

Sedam komada kojima zatvaram oktobar svakako su bile u konkurenciji za projekat “jedna na dan”, pa realno nema nikakvog odstupanja od plana. Idemo redom, kao i onomad sa fotkama za kraj avgusta.

Nastavite sa čitanjem… “Sedam za sedmicu (3-117..123): 25-31. okt. 2013.”

Цивилизацијска лудајнача

Разлика између лудајначе и гибанице није само у пуњењу. Гибаница је јело, лудајнача је оргија.

Мада, као клинац нисам баш волео лудајначе. Да ли је било прејако за детиња чула, као што је случај и са келерабом и карфиолом у супи? Нисам их волео, сад их волим.

Или сам напросто те среће да моја госпоја кува много боље него моја покојна мати или баба? А она баш и није имала од кога да учи, у кувању је прилично самоука, метод распитивања, завиривања у рецепте (са све гуглањем као дисциплином), и вишегодишње емпиријске изградње одокативне интуиције. Мислим да је кључ у оном емпиријском, на упорном експериментисању и “што да не” приступу.

Што је кључна цивилизацијска разлика. Нешто налик помаку од занатског ка научном приступу. И нешто још јаче у позадини.

Nastavite sa čitanjem… “Цивилизацијска лудајнача”