Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Pazi sad: dinosaur koji se ponaša interaktivno…
Posle objašnjenja, lako je ukapirati zašto se ponaša tako inteligentno. Međutim, ostaje tajna kako je rešena mehanika životinje.
Budu li ovi likovi razvili tu tehniku kako treba, smeši im se mogućnost saradnje sa bogatom klijentelom u Holivudu.
Sve se kanim, ali lakše reći nego učiniti, da optrčim po celom gradu i fotografišem sve zanimljive grafite. Neke sam već pohvatao, nekih više nema (pa sam u tom svetlu čak ispao glavni arhivator Čv… grafita). No, beleške radi, evo jednog od pre par večeri:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-102): 10. oktobar 2013.”
Izlazim, jutros, iz obližnjeg supermarketa. U rukama kese sa bakalukom. A u njima nešto što moja ćerka zove “luksuzni doručak”. Ne znam baš šta njoj taj izraz znači, meni je bitno da sve to u slast pojede, ali mi se sviđa kako zvuči. Bolje nego Otac – kolac! 
Ispred marketa sretnem Komšinicu, na kraju tridesetih ili početku četrdesetih, koja izgleda baš poput žena kakve je Kundera opisivao u svojim romanima. Iskusno muško oko ju je momentalno procenilo na oko 180 centimetara bez štikli… znači taman. 
U prolazu, dobaci mi:
– Zdravo, Srce!
Moje srce u grudima zadrhta, u trenutku se preslišah da li sam jutros popio lekove za pritisak, razređivanje krvi, holesterol… i za sve ostalo što mi fali. Sve vreme su mi u glavi njene noge koje kreću, negde, iz ramena… Jebeš to što nije stavila “vrele usne”. Jes’ i da je pomalo zgužvana od (ne)prospavane noći, ne smeta, ionako ide da baci kesu sa đubretom u obližnji kontejner. Al’ njene noge – idu same! 
Padoše mi na um Paulina Porižkova, njen muž i ova pesma:
Da se razumemo, sa komšilukom gajim samo dobrosusedske odnose… I ništa više.
Pojava navedena u naslovu je nešto što svako može da prepozna, ali malo ko (osim samih bajkera) uopšte i pokušava da razume. Strast, zaraza, sklonost ka pumpanju adrenalina, element prestiža među sebi sličnima… Od svega po malo. E, a gde je tome kraj?
Kraja nema. Osim… Pu, pu, pu, pomerio sam se s mesta.
I kao što svako dete-kreativac zna, upoznavanje tehničkog sveta počinje empirijskom metodom forsirane stohastičke dekompozicije iliti veselim rasturanjem predmeta u paramparčad. Što je više paramparčadi (hm: koliko je maleno neko paramparče?), to je postupak veseliji, igra zabavnija, a pouka kvalitetnija.
I tako sam ja večeras gledao kao Luka i Odgovara Kraljeviću Marko dekomp… rasturaju jedan stari Quantum hard disk. Na kraju procedure, ovekovečili smo značajno paramparče iz diska – jedan od dva tanjira koji čine konstrukciju modela.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-101): 9. oktobar 2013.”
Dok sam se ja odmarao, budale bogami nisu…
Pre svega, pogledajte sledeću fotografiju:
U pozadini je masivna, gola betonska konstrukcija. Stubovi, iz kojih viri neiskorišćena armatura, zaronjeni u krupan šljunak pridržavaju ploču na kojoj počivaju restoranski stolovi. Ispred armature na kamenu sedi žilavi, ispijeni čovek presunčane kože, očiju sumorno zagledanih u daljinu i usađenih u lice neodređeno starijih godina koje svedoči o teškom. Muzika i žagor koji se šire iz restorana do njega ne dopiru, kao da ih deli večnost. Nedovršena građevina i čovek čine celinu: ona i on su, svako na svoj način, spomenik grabežu, pohvala bahatosti hulja koje nad njima ruski nevaspitano čereče riblje specijalitete. Ali između čoveka i vas, posmatrača, leži žena zatvorenih očiju, trudnica koja od sunca malim peškirom krije stomak. Ni srećna ni tužna, ona jeste to što jeste, jedno sa svojim budućim čedom. Njih dvoje postoje u prvom planu, sve ostalo je optička varka, sočivo koje izoštrava život.
Nastavite sa čitanjem… “Istinska neistina: Umetnost kao naš život”
I zbog toga ga mnogo volimo.
Večeras Nigel Kennedy svira na Kolarcu. Neću biti tamo i zbog toga mi je veoma žao. Poštovanje koje imam prema tom čoveku je veliko.
Hajde makar da zakuvamo malo, mada će on večeras svirati dela J.S. Baha i Fatsa Wallera.
Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.
Molim vas i preklinjem da izdržite u gledanju ove gluposti do kraja. Slobodno utišajte ton, jer nema ništa pametno da se čuje. Pratite reakciju klinca.
Pravo da vam kažem, mene bi mnogo više zanimalo šta bi se desilo da je lik ispalio projektil u času kad je snimatelj bio tačno iza njega…
