Gde smo sad?

Sat vremena ranije: ne mogu da odolim. Toliko je važno.

Danas je 66. rođendan Davida Bowiea, jednog od najvećih scenskih umetnika savremenog doba. On to obeležava najvećim iznenađenjem koje to nije – jer smo se sve vreme nadali nečemu sličnom – objavio je pesmu koju ćemo sad da čujemo.

A to nije sve.

Nastavite sa čitanjem… “Gde smo sad?”

Pultrearum ante portas

Kreneš tako u šetnju i nabasaš na rimske ruševine…

Nije izgledalo kao pogodan dan za šetnju – pogled kroz prozor naše hotelske sobe i moje mobilno Rimska tabla u kokošinjcu - kliknite za veću slikusokoćalo su upozoravali na kišu u najavi. Neko bi se u toj situaciji priklonio toploj banjskoj vodi i svom onom tetošenju koje je mamilo samo sprat ispod, ali mene je zasvrbeo desni kažiprst – onaj za okidanje, pošto mi je na aparat bio montiran prime 50mm objektiv koji mi je Grba tako velikodušno pozajmio pre neki dan.

Sva sreća da je Sandra dovoljno luda kao i ja te kišu ne smatra preprekom za šetnju, pa smo se uskoro zaputili uzbrdo – ideja je bila da se nekako domognemo brda iznad Banje Koviljače. Posle sat vremena lutanja oko kuća na obronku brda shvatili smo da nema čak ni kozije stazice kojom bismo mogli nastaviti. Tu sam priznao poraz i isukao Google Maps ne bismo li iskopali neku alternativnu putanju. I tada sam u moru zelenila na mapi ugledao poziciju zanimljivog imena: Koviljkin grad.

Nastavite sa čitanjem… “Pultrearum ante portas”

Uslovno govoreći: kvintet

Kao što smo već nekoliko puta do sada zaključili, tradicionalnim oblicima muzike bi moglo da odzvoni u eri potrebe za prostom zabavom. Međutim, ima i onih koji se ne predaju: pronalaze načine da muziku privedu svakome, ponekad sasvim očekivano. Pogledajte ovu ekstravagancu i biće vam jasno.

E, sad sami sebi odgovorite na jedno pitanje: kad biste inače pogledali neki video-zapis limenog orkestra?

Ko zna, zna. Smile with tongue out

Jedna na dan (283): 7. januar 2013.

U inat božićnoj trpezi: brusketi, najslađa hrana na svetu…

Sustiglo me za božićnim ručkom: nisam više mogao. Osim supe, jedva da sam pokusao malo cicvare i jedno parčence prasetine. I to je bilo sve. Što je mnogo, mnogo je. Ama, ni čašu vina nisam popio za ručkom.

E, a onda sam uveče malčice ogladneo, a Jasna se setila nekih pečuraka, pa je napravila bruskete po originalnoj recepturi, sve sa bosiljkom u maslinovom ulju kojim je natopila kriške tost-hleba. Pojeo sam dva kvadratna pedlja, sve sa čašom furminta, a posle sam još malo štrpkao, da me niko ne vidi… Makar sam se setio da uslikam scenu pre nego što sam je obeščastio…

Jedna na dan, 7. januar 2013: Božićni brusketi

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (283): 7. januar 2013.”