Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Upoznajte zamlatu nedelje: napravio je mašinu za klasiranje bombona po bojama.
Mada, ako ćem opravo: zna se da je Eddie Van Halen u rider listi stalno navodio da želi činiju punu m&m bombona, pri čemu su odstranjene one braon boje. Bila bi to primerena mašinerija za njega…
Stop!
Ama, nije mi to što sam u danu koji sam ispratio u veselom društvu odradio ni manje ni više nego tri bogate sesije (koje nemaju nikakve veze jedna s drugom). Nije mi ni to što sam danas, posle nešto manje od sedam meseci posedovanja DSLR fotoaparata prešišao brojku od 10.000 ekspozicija (i neka sam! Imam barem 3% vrlo dobrih i odličnih fotki, što opravdava napor). Nego mi je to što sam, kao retko kad, ošinuo ekspoziciju za koju sam odmah znao “to je ta”, čak i ne proveravajući na displeju kako ona izgleda.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (232): 17. novembar 2012.”
Ovu pesmu vam puštam i slušam sa vama u dobroj veri da ćemo uskoro dobiti još jednog saradnika na Suštini pasijansa, čoveka koji definitivno ume dobro da piše – a mnogo zna o temama koje će biti polazne za njegov angažman ovde – i koji će preuzeti uredništvo nad muzikom za popodne. To je nešto čemu muzička zavesa može da se bira samo iz košare sa najboljim materijalom rock literature. Recimo, štogod od Led Zeppelina. 
U teoriji multiverzuma opšte je poznato da postoje najmanje tri univerzuma: ovaj naš…
| Originalni naziv: | Funboys |
| Godina izdanja: | 2009. |
| Reditelj: | Kyle Newman |
| Glavne uloge: | Jay Baruchel, Dan Fogler, Sam Huntington, Chris Marquette, Kristen Bell |
| Trajanje: | 90 minuta |
…Da li zaista postoji čovek koji se zove Žikica Simić?
Istrčao na ulicu k’o oparen.
U neka doba pogledam kroz prozor i vidim kako se razvio neverovatan zlatni sat. No, moj prozor gleda ka severoistoku, pa nisam video zalazak sunca, ali sam pretpostavio da je boja nesvakidašnja. Zavirim i imam šta da vidim… Postoji fotka i sa tog zavirivanja, ali ugledao sam neku drugu priliku… Istrčao sam na ulicu i uslikao ovo:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (231): 16. novembar 2012.”
Danas se prisećamo jednog velikog radijskog hita ranih sedamdesetih. Bile su to one godine kad se popularnost sticala, a ne kupovala; kad je kvalitet bio rezultat velikog rada, a ne eho skupih kampanja; kad je vazduh bio čist, a seks prljav. Bile su to one godine u kojima su neki moji prijatelji postali (i do dana današnjeg ostali) beznadežno zaglavljeni posred svoje duše, u nečijem društvu ili sami. Najčešće sami.
Današnja obrada je prilično netipična. Retko se kada može čuti toliko energije uložene u sistematsko razobličavanje originala.
Iron Maiden, štitonoša jedne epohe, bio je bend hronično tanak sa baladama. Pošto je sam bend tipičan odgovor na prethodnike (čitaj: ABBA), na njihovom klasičnog albuma The Number of the Beast, našlo se mesta za, opet klasičnu, krljačinu Gangland:
Kako se ranije nisu toga setili? Napravili su tržišni amalgam veka…
…zamalo. Sve sa Likkor objektivima.
Minimalis’ćka.
I tako, dok sam kafenisao sa Marinkom u lokalnoj kafeteriji, padne mi pogled na vrata od kuhinje. I šta ću, potegnem fotoaparat u gotovs i ošajdarim snimak.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (230): 15. novembar 2012.”