Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Danas slušamo prekrasnu Alison Krauss, jednu od tri kraljice američke muzike, jednu od onih koje su bile jake, hrabre i vešte da pomere granicu crossover žanra koji danas nazivamo mutnim imenom americana i da nas usput podsete odakle je ta muzika došla.
Alison je ovde u pratnji svog standardnog benda Union Station; reč je o naslovnoj numeri sa zasad poslednjeg albuma Paper Airplane (2011).
Čovek je razvio novi sport: pretvara se da telefonira pored nekog ko telefonira…
Ovo definitivno moram jednom da probam.
Jedna asocijacija je zvala drugu, druga treću… Nisam odoleo.
Najpre da vam pokažem fotografiju, a onda da vam ispričam zašto sam odabrao baš taj motiv i zašto baš takvu obradu.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (226): 11. novembar 2012.”
Ovog popodneva premotavamo najpoznatiju numeru jedne od najboljih prangijaških grupa romantičnog vremena. Canned Heat su svirali na festivalu u Montereju 1967, kad se istorija rock’nrolla prvi put počela pisati velikim slovima. Boogie koji su svirali je podigao 500.000 ljudi na noge na festivalu Woodstock. Proverite zašto.
Oni koji misle da znaju sve, nemaju načina da shvate da ne znaju ništa.
Verujem da ste već doživeli nevolju da se sretnete sa sveznalicama, univerzalnim specijalistima, osvedočenim genijima i ostalim kuromlatišama. Oni su nezaustavljivi u svom pohodu na žrtve svojih verbalnih i, ne retko, fizičkih performansa. Meni su omiljeni oni koji vole da udaraju slušaoca (tj. mene) po nadlaktici, bez obzira na to što slušalac (tj. ja) već obraća pažnju. Spremio sam i ja mali performans za sledećeg koji se odvaži da me mlati po nadlaktici, ali kao za inat – nikako da mi natrči neko takav.
U međuvremenu, zatekao sam se ispred uključenog televizora pre neko veče i, suncetižareno, odgledao sam manje-više kompletnu emisiju vesti. Boktemazo, pa zašto me niko nije obavestio da su se sveznalice opet razmilele svetom? Da li ja to sad moram da ispaštam zato što nisam gledao vesti već skoro mesec dana?
A sad malo simpatične vožnjice biciklom.
Ovo budi sećanja…
Prava novembarska!
Izašao sam na terasu da vidim nešto na ulici. Ugledao sam osušeni ukrasni suncokret u saksiji, rekao “aha!”, ušao u kuću, navrnuo objektiv od 50 mm na fotoaparat, izašao, otvorio blendu na f/2.2, čučnuo i ostalo je istorija.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (225): 10. novembar 2012.”
Daleko bilo da sahranjujemo nekog danas, nego Greg Lake danas puni 64 godine života, pa je red da obeležimo njegov rad u muzici možda najznačajnijom pločom na kojoj je radio.
Eto, čisto da se setimo da je King Crimson prva ozbiljna grupa u kojoj je Greg Lake radio. A ima toga još, oho-hooo…
Sve me kopa ovaj film, moram opet da ga pogledam. Počelo je još prošlog vikenda, kad se Ana pripremila za neki maskenbal oblačeći se u belo, sve sa crnim polucilindrom i crnim štapom, belim tregerima i vrlo karakterističnom šminkom na očima. A onda je pitala da li ima mleka, htela bi da ponese…
| Originalni naziv: | A Clockwork Orange |
| Godina izdanja: | 1971. |
| Reditelj: | Stanley Kubrick |
| Glavne uloge: | Malcolm McDowell, Warren Clarke, Patrick Magee, Adrienne Corri |
| Trajanje: | 137 minuta |
Ponekad ne vredi žuriti. Jer čovek koji žuri ne primećuje kako vreme protiče.
To posebno važi za one koji gledaju iz vode.
Voda koja šumi. Voda koja teče. Voda kao život (ako život održavate uz pomoć vode).