Suština pasijansa™

Boktemazo! Umalo da zaboravim na ovu fotku – a načinio sam je sa ciljem da završi ovde…

Komšija je objavio rat plastičnom paradajzu. Evo ga živog ovde, može i sam da potvrdi da je tokom 1,1 decenije provedene u SAD patio jedino za paradajzom. A onda je na zrenjaninskoj pijaci kupio plastični paradajz koji ga je podsetio na Ameriku, uzviknuo “Sad je trenutak velikih odluka! Bolje živjeti sto godina kao milijunaš nego sedam dana u bijedi!” i preduzeo mere da sebi i porodici obezbedi povrće sa ukusom povrća (i to po spisku, ama do u detalj: paradajz sa ukusom paradajza, paprika sa ukusom paprike, …).

Toliko se zaleteo da je preteklo, pa nam potkraj avgusta usledio paketić uzoraka… Ko bi odoleo da ne uslika? Ja svakako ne:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (157): 4. septembar 2012. (ret.)”

Red je da se očuva tradicija…

Ono jes’ da je tradicionalna fotka prvi put nastala tek prošle godine, ali ovih dana se nešto ložim na sećanje na socrealističke svetkovine, pa mi tako došlo. Elem, možda ćete se setiti fotke iz prvog ciklusa “jedna na dan” na kojoj smo Jasna i ja prvi put zajedno na fotki tokom letovanja, nekoliko sati pre stizanja kući. E, pa sad smo uspostavili trend:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (156): 3. septembar 2012. (ret.)”

Još jedna sa turnira u sedećoj odbojci. Da malo promrdam neke licemerne dušebrižnike…

Jedno od pravila sedeće odbojke glasi da proteze ostaju van terena. Sledi zanimljiv detalj koji sam uhvatio tokom međunarodnog turnira u sedećoj odbojci održanog u Kikindi prvog septembra. Lovio sam ovako nešto i na prethodnim turnirima, ali ovakav zicer još nisam imao:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (155): 2. septembar 2012. (ret.)”

A onda je došlo doba za ispunjavanje zadataka. OKI Feniks je izašao na crtu svom zadatku, morao sam i ja svom…

Odbojkaški klub invalida “Feniks” je ekipa ljudi koji se bave sportom, dobri su ljudi i drugari i dobro se osećam kad provodim vreme sa njima. Animiran da pomognem u promociji tog paraolimpijskog sporta, pratim njihove aktivnosti i u svojstvu vebmastera sajta, a kad imaju aktivnosti u Kikindi, tu sam i da fotografišem. Pomenuh već onu konferenciju za štampu, a turnir šest ekipa je održan prvog septembra. Bilo je to dvanaest formalnih sati (i još štogod neformalnih) pokrivanja dešavanja, što nije lak posao, ali je zabavan.

Sesija fotografija sa sportskog turnira je ozbiljna stvar, a pošto ne radim prvi put, znao sam već za neke zamke i bio spreman da ih izbegnem… Osim što sam debelo zeznuo stvar u tehničkoj pripremi… umesto da svedem fotografije na RAW format od 10 Mpix, ja sam prešao na JPEG format kako bih mogao brzo da radim i usput štedeo struju. Bila je to ozbiljna greška.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (154): 1. septembar 2012. (ret.)”

A sad jedna tema kojoj je teško vratiti se nakon serije turističkih, koncertnih i ostalih dokumentarno-putopisnih… Malo figura i prenesenih značenja…

Baveći se raznim ‘majstor-kvariš’ poslovima u Aninom iznajmljenom stanu u Novom Sadu, pade mi pogled na jednu kombinaciju… Momentalno sam prekinuo to što sam radio, zgrabio fotoaparat i štriknuo scenu.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (153): 31. avgust 2012. (ret.)”

Ovo je jedna na moj račun. Obaška, ovo je tema koju ću da istražujem u budućnosti…

Već sam pričao o tome: drugari me zezaju što sam, po njihovom ubeđenju, neprincipijelan. Većina dobro zna, što iz moje priče, što iz činjenice da nemam fotki sa većine koncerata koje sam pohodio, da ja zapravo ne želim da nosim fotoaparat na koncerte. I sad, kanonada sa Nišvila, pa još slike sa koncerta Omege (grupe koja mi mnogo znači), pa sad nije najjasnije šta ja to radim, pričam, lupetam…

Ko je shvatio, shvatio je: ja na koncerte koje pohodim i dalje neću nositi fotoaparat, ali ću nositi fotoaparat na hepeninge i beležiću šta se zbiva. U čemu je razlika? E pa, jebigica, to je moj subjektivni pristup problemu. Fotoaparat mi dobro služi da uhvatim dobre sitnice, poput ove:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (152): 30. avgust 2012. (ret.)”

Potrebna je još jedna reminiscencija…

Fotka ono dvoje klinaca je već pobudila pažnju, pa ne mogu da odolim… Nekoliko minuta posle te prve uhvaćene fotke, nosači su se približili jedan drugome, a klinci su se spontano zagrlili. Imam celu seriju (vidi dole), a za vas biram najčistiju od njih.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (151): 29. avgust 2012. (ret.)”

Moram da se vratim nekim fotkama sa Nišvila… Ova ludača je ostavila velik scenski utisak na mene…

Pevanje na tragovima be-bop stila, pogotovo kada je reč o nekim čudno umešanim žanrovima, nije mi nešto po volji. Pogotovo, nemam baš neko veliko razumevanje za to što su Brusells Jazz Orchestra uradili sa Geršvinovim operskim delom Porgy and Bess. Međutim, voje pevača koji rade sa bendom su izmamili ovacije: zavodljiva Portugalka Maria João i neobični David Linx su majstori scene i pevačkog zanata, mada moram priznati da je teatralnost bila malčice previše naglašena za moj ukus. Ali, ajde-de, neka im bude oprošteno, jer nastup je bio vredan pažnje.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (150): 28. avgust 2012. (ret.)”

A sad beleška sa manje-više pravog fotoreporterskog zadatka…

Odbojkaški klub invalida “Feniks”, sa kojim imam aktivne veze već neko vreme u svojstvu vebmastera i foto-dokumentatora (kad god se ukaže prilika za to), organizovao je treći međunarodni turnir “Kup Srbije 2012” u Kikindi. Kako i dolikuje pametno smišljenim javnim aktivnostima, sazvana je konferencija za medije na kojoj su predstavljene aktuelne aktivnosti OKI “Feniks” i planovi povodom turnira.

Dok je trajala priprema, uočio sam dve zastavice kluba na stolu, pa sam se setio da bi mi moglo biti od koristi budem li uskoro redizajnirao stranice sajta (uh… još jedan važan posao bez zadatog roka; spisak je duuuuug). Brže-bolje sam napravio aranžman i štriknuo dva-tri puta pre nego što je nastala gužva. Igrajući se u postprodukciji, izveo sam ovo:

(vidi veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (149): 27. avgust 2012. (ret.)”