Jedna na dan (148): 26. avgust 2012. (ret.)

Osnovni razlog što sam ovoliko kasnio sa retroaktivnim objavljivanjem fotki dana je taj što nisam imao pet dokonih minuta nijednog vikenda posle dolaska sa turneje po Srbiji. Zapravo, i dalje je tako, ali sam se nekako iskobeljao…

Dan posle spektakularnog koncerta Omege, opet za Novi Bečej. Ovog puta, u poseti nam je bio jedan stari drugar iz Beograda sa devojkom. A pošto su kasnili u dolasku, pa zato nismo mogli da izvedemo foto-sešn koji smo odavno planirali, kompenzovali smo to odlaskom u Novi Bečej na koncert Zdravka Čolića. Ovog puta mnogo ležernije: bez panike da stignemo na vreme, bez panike smo i pobegli pre kraja (da nas ne bi pogazio stampedo), a drugar je bio šokiran kad je primetio da ja većinu vremena na koncertu provodim fotografišući. “Pa rekao si da ne nosiš fotoaparat na koncerte!” Pa ne nosim, odgovorih, kad idem skoncentrisano na neku svirku za koju sam platio skupu ulaznicu i gde odabrani položaj za praćenje koncerta nije nužno i dobar položaj za fotografisanje. Spontane svirke i gerila-varijante su nešto drugo. Igraću se dok sam tu i to je to.

Prava zabava je počela kad sam ispred sebe uočio dvoje klinaca na ramenima svojih očeva…

Jedna na dan, 26. avgust 2012: Četvrta generacija slušalaca Zdravka Čolića

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (148): 26. avgust 2012. (ret.)”

Школа лошег превода (6)

Редар? Одсутни? Нема, добро, само да упишем час… где смо оно стали? Је ли било нешто за домаћи? Наравно да није, стигло би ми имејлом… дакле, данас ћемо мало да се играмо именицама које могу да будулакши кременски бензин? придеви и обратно. Као што се “читаоци варе” (readers digest) не преводи никако, или “музички” (musical) у ствари значи оперету, тако и

flint gas lighter

наравно, има да буде “плински упаљач са кременом”, јер је једина друга врста таквог упаљача она без кремена, где варницу правимо нгде да нађем електричну оловку?а струју, сад да ли пиезоелектричним кристалом или батеријом, није много битно. Међутим, као што сваки лош преводилац зна, кад се у енглеском наређају две, три, четири или више именица,  све осим последње бивају придеви. Проблем је у редоследу, шта је ту чему придев. Да имају неке заграде, па да знамо, да је “electric (pencil sharpener)” електрични оштрач за оловке, а “(electric pencil) sharpener” оштрач за електричне оловке. Ал’ немају, него уче из искуства, па тако морамо и ми. Па, да стекнемо нешто тог искуства…

Nastavite sa čitanjem… “Школа лошег превода (6)”

Dom

I što bi rekli Pajtonovci: And now something completely different!…

A šta je drugačije: verovatno po prvi put otkad postoji ova rubrika, puštam vam nešto o čemu blage veze nemam. Moj jedini kontakt sa grupom Zero 7 postoji tako što Bill često pusti ovu numeru na net-talasima stanice Radio Paradise, kome ostajem veran otkad sam ga otkrio 2007. godine. Ko iole poznaje moj muzički ukus i navike koje imam u vezi sa muzikom koju volim, znaće i to da nisam sklon elektronici. Međutim, kad je nešto dobro, onda je baš dobro, zaključujem ja i delim sa vama numeru “Home” (sa albuma When It Fails, 2004). Neću tražiti dalje, ali ovu pesmu sam zavoleo odavno.

Nastavite sa čitanjem… “Dom”

Jedna na dan (147): 25. avgust 2012. (ret.)

Prva subota posle turneje po Srbiji: trk za Novi Sad zbog logistike našeg studenta, pa u jednu posetu, pa trk za novi Bečej…

Prvi koncert koji sam pohodio u životu beše svirka legendarne mađarske rock grupe Omega u sali “Mikinica” u Kikindi, u leto 1978. I šta da vam kažem, posle tog koncerta i ne manje od dvadeset preslušanih albuma u godinama koje su sledile, sama vest da će Omega nastupiti u Novom Bečeju izazvala je lupanje srca…

I stigosmo na svirku. Ono jeste, zakasnili smo, čemu je doprinela i redarska služba koja nas je svratila na dalek parking. Ali, uhvatili smo dovoljno, nije da nismo, do samog kraja sa tri bisa.

Jedna na dan, 25. avgust 2012: Omega u Novom Bečeju, pred kraj koncerta

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (147): 25. avgust 2012. (ret.)”

Utovar nedeljom, 16. septembar

Zašto gledate dnevnik? Pokušavate da izazovete gorušicu? Željni ste nervoze? Nedostaje vam TV rečnik devedesetih? Odobravate masovne krađe? Još uvek verujete da se politika bavi onim o čemu političari pričaju? Verujete i u Deda Mraza? Blago vama…

Uhvaćeni na delu su uhvatili na delu hvatača na delu. Sledi dogovor u toku pauze rada glavnog odbora stranke.Dakle, bavite li se onim “Bim i Bum” političkim previranjima? Nemate pametnija posla nego da pratite hoće li lopov A zajebati filozofa B, da li će strateg C omazati tanjir kretenu D i da li će drkoš E uhvatiti na delu opaučenog F? Verujete da oni to tako baš misle? Zaboga, pa to je tako uhodan proces da ga oni obavljaju rutinski. Samo je pitanje ko je koju slovo na cedulji izvukao iz šešira u ovoj epizodi.

Predstava koju oni pred nama igraju nevažna je za sve nas. To se, međutim, teško može prevladati zato što većina i dalje ne ume da živi svoje jadne živote pa pokušava da živi tuđe. Svaki minut koji im posvetite znači još jedan minut gliba u blato, a znači i priznanje da ste i sami nevažni. Ne dozvolite to sebi. Ako vam je baš toliko stalo da gledate guzice, nemojte gledati dnevnik, nego porniće.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 16. septembar”

Jedna na dan (146): 24. avgust 2012. (ret.)

Još jedno poklonjenje legendi, onako usput.

Premotavam arhivu s puta… Prvog dana u Nišu (to jest drugog dana, a prvog celog), mala družina je krenula u šetnju, nogu pred nogu po pešačkoj zoni. Pa korak ovamo do kraja, pa levo desno pre mosta, pa kroz park do amfiteatra, pa stigosmo pred Majstora.

Jedna na dan, 24. avgust 2012: Šaban Bajramović

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (146): 24. avgust 2012. (ret.)”

Ples za dve marame

Prepuštam vas apsolutno besprekornom plesu dve svilene marame.

Izvesno, brzo ste razumeli da te marame plešu pod uticajem kruga od dvanaest ventilatora. Priznajte da ste očekivali da će marame izleteti iz kruga svakog časa.

Mene ova scena podseća na to da genijalne stvari i ideje u sebi uvek čuvaju notu jednostavnosti i notu umetničkog izraza.

Jedna na dan (145): 23. avgust 2012. (ret.)

Vinarija Jović je jedno od mesta na koja sam se vratio s radošću. A Jovićevim vinima se vraćam često.

Obećao sam oldvejverskoj džaloriji da ću upriličiti posetu Potrkanju, bude li organizaciono moguće. Bilo je moguće, pa se i desilo, sve sa zakupljenim prevozom da niko od mojih prijatelja ne bi morao da se usteže od degustacije zbog volana koji sledi.

Ne mogu da pričam kako je tamo bilo, jer doživljaj vrhunskih vina je ipak pojedinačna stvar, a moj stari prijatelj Saša Jović velik maher da provede ekipu kroz svo ono bogatstvo bukea i ukusa. Mogu, pak, da podelim sa vama sliku jednog kutka: arhivski podrum je mesto po kome se čovek mora kretati oprezno i ne pipajući ništa. E, zato je fotografija dragocen resurs kad se tamo uđe…

Jedna na dan, 23. avgust 2012: Vinarija Jović, arhivski podrum

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (145): 23. avgust 2012. (ret.)”

Jedna na dan (144): 22. avgust 2012. (ret.)

Da se vratimo na jedno staro mesto…

Đavolja Varoš će vam ispričati hiljadu priča. Ako posetite to neobično mesto, možda ćete moći da prepoznate neku od njih u slikama koje budete videli pred sobom. Kad smo posetili Đavolju Varoš poslednjeg dana Nišvila, nama je to bio drugi put da pohodimo to mesto; našim prijateljima beše prvi put.

No, možda bih i propustio jedan detalj da me Jasna nije upozorila na njega. “Gledaj, ovo zbilja izgleda kao kolo svatova iz te legende!”, reče.

Jedna na dan, 22. avgust 2012: Đavolja varoš, kolo

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (144): 22. avgust 2012. (ret.)”

Jedna na dan (143): 21. avgust 2012. (ret.)

Stigli smo kući. Selekcija fotografija je bila berskonačno spora, jer smo se tek onda prisećali svakog detalja koji smo overili. I to smo najpre premotali ona najblesavija mesta…

Nošenje 1450 grama foto-opreme u ruci celog dana, i pored sjajnog rešenja u vidu hand grip kaiša, predstavlja muku živu (“tražili ste, evo vam ga!”). Međutim, i taj tihi atak na zglavak desne ruke je šala mala u odnosu na grč ruke na mišu kad pokušavate da svedete 1500 fotografija na nešto koliko-toliko dostižno. Trajalo je dugo. Ako ništa drugo, bar je bilo zabavno… I onda, tokom trijaže, odvojio sam i “rezervne” foto-zapise koji su vredni deljenja u okviru projekta “jedna na dan“. Počinjem sa najblesavijom.

Jedna na dan, 21. avgust 2012: Kriva bandera, i to betonska.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (143): 21. avgust 2012. (ret.)”