A sad nešto što sam već otvorio kao temu, ali nisam razradio u praksi: u po bela dana nasred trga, pokušao sam da izvedem čestitu fotografiju kad joj vreme nije…
Danas sam izveo važan eksperiment, nešto što neopravdano odlažem već dugo. Simulirao sam fotografisanje u kritično loše doba dana, u pola tri popodne, što je tek malo manje oštro nego u jedan popodne, kad je najgore. Uz pretpostavku da u jedan popodne baš i neću ići po suncu tokom puta koji sledi, ali u tri hoću, hteo sam da vidim šta zaista mogu da izvedem sa opremom koju imam. Izašao sam na trg, postavio fotoaparat u režim tri ekspozicije (sa otklonom od jedne blende) i dao se u slikanje. Plan je bio sledeći: pokušaću da vidim isplati li mi se da bar ključne fotke hvatam za budući HDR ili je dovoljno izabrati i obraditi najbolju od tri fotografije. Rezultat koji sam dobio je sledeći:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (123): 1. avgust 2012.”
(ono što se nekada zvalo “zavođenje maloletnica”) 14 godina. Isto tako mi je jasno da je svet pun napaljenih adolescenata kojima je (donekle opravdano, shodno njihovom uzrastu) devojčica koja ima toliko godina seksualno privlačna (kao i baba od 60 godina, bitno im je samo da ima sve anatomske predispozicije da se kvalifikuje kao žensko). Pun je i pedofila. I jasno mi je da i jedni i drugi koriste Internet kako bi lečili svoje frustracije (prvi što ne mogu da kresnu, a drugi što ne mogu da kresnu a da posle ne kresnu njih u zatvoru).
Uglavnom, dok sam se meračio da rasklopim aparat sa stalka, opet mi pade u oči ono zvono od terakote što visi na terasi… Primetio sam jedan kadar i namah odlučio da izvedem sa njim nešto. Prvo da pokažem šta sam dobio, a onda i da ispričam kako i zašto.
