Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Pratite pažljivo.
Počev od ovog jutra, cele nedelje ćemo se družiti sa odabranim pobednicima kategorija takmičenje Vimeo Awards 2012. Film koji ste upravo gledali je pobednik u kategoriji lirskog video zapisa, a takođe i apsolutni pobednik ovogodišnjeg konkursa.
Ne znate vi kako izgleda vreli dan u varoši koja nema reku. Tačnije, ne želite ni da znate kako to izgleda…
Vreli dan, težak, vlažan kao u vojničkom vešeraju, mozak radi usporeno, za njim i sve ostalo. Planovi? Zaboravi. Ideje? Nema. Samo poneki trag namere da se pronađe kakva čestita ilustracija utiska o takvom danu. Prava bi stvar bila da tu ilustraciju načinim u takvom danu, ali to nisam mogao. Umesto toga, setio sam se jedne fotke od pre dve nedelje. Proverio sam je, setio se da je sa njom postojao jedan problem – a tad sam otkrio da artefakti izvlačenja iz previše tamnog tona stvaraju tačan utisak kvaliteta banatskog vazduha ove sparne nedelje. Nominalni škart ispade primerena ilustracija:
Nedelja je, popodne je, toplo je napolju i ne vredi izlaziti pre sutona, pa sve nešto mislim: pametnije da slušate dobru muziku nego da gledate televiziju. Zato ovog puta malo veće parče… Za vas biram eksperiment koji je potrajao samo dve ili tri svirke (ne znam tačno) na jazz festivalu u Esenu i još kojegde u Nemačkoj 1993. godine. Elem, na inicijativu Gingera Bakera, osnovan je surogat koji podseća na grupu Cream, samo što je umesto Erica Claptona svirao Gary Moore – kombinacija kojoj se niko nije nadao. Poslušajte.
A sad iznenađenje. Ne, stvarno… Pazi sad: ovaj utovar ide bez politike.
Mada, pošteno govoreći, upadam u oksimoron. Pazi: ako je politika veština mogućeg, a definitivno postoji veština mogućeg izbegavanja politike, onda… Čekaj malo, ispočetka: politika je veština mogućeg, vešto je, može biti, izbeći politič… Ne, ponovo… Veština je moguća politika, te je moguće politički izbegavati mogućnosti, onda nema druge nego da nastavimo po starom.
Mada, nije to baš toliko nedostižno ukoliko realno postignemo metarazumevanje u duhu međusobnog održavanja prilika, što svakako ima veze sa tendencijama saglasnosti u predmetnim naporima da se svakodnevnim aktivnostima, postepeno i u duhu društveno prihvatljivih normi, spreči popuštanje discipline u procesu unapređenja svih varijeteta… um… istih. Da, istih. Definitivno istih.
Nekome nije bilo mrsko da napravi stop-motion animaciju od 27 minuta LEGO pucačine. To baš i nije tema koja me osobito fascinira, ali trud iziskuje bar malo uvažavanja.
Kako god okreneš, zanimljivije je od svih holivudskih pucačina koje sam gledao u poslednjih 25 godina. Mada se i ovde potkraj pojavljuje jedan ramboidni.
Jedna zamalo-pa-reporterska…
Dan sam proveo škljocajući. Ama, skoro-pa-mlatarajući. Trebalo je da uradim reporterski posao za koji sam bio zadužen i uradio sam ga kako dolikuje, koliko zaključujem posle brzog pregleda preko 400 ekspozicija. Posle trijaže će ostati stotinjak fotki, a to je već nešto.
Tek kad sam sređivao ovaj sadržaj, shvatio sam da nemam ništa za projekat “jedna na dan”. Dan je bio vreo, mozak je proključao, a ni tri litre popijene vode mi nisu bile dovoljne da spreče predvečernju glavobolju zbog dehidracije… Nije bilo druge nego da potražim nešto što bi moglo obradom da se pokaže primerenim da upamtim ovaj dan. I nađem priliku brzo.
Možda nekom zatreba…
Na primer, meni. 
Nisam mog’o da ostavim na stolu da stoji zauvek, a glupo mi bilo da lepim. Pa, eto, kad me ponovo u’vati… 
A sad idem da radim nešto korisno. 
Danas slušamo jednu od meni najdražih grupa savremenog američkog zvuka, onog koji se verlo široko opisuje pojmovima americana i alt.country. Calexico je projekat dvojice ludaka iz Arizone: John Convertino i Joey Burns su ljudi koji umeju da pretoče miris pustinje u muziku.
Preporučujem glasno slušanje.
A vašoj pažnji svakako preporučujem da pročačkate opus grupe Calexico. Imao bih šta da preporučim i lično, ali neću. 
Da ne pomislite da ima lošijih momenata: ovako konzistentno visok kvalitet muzike tokom dužeg vremena je jako teško naći.
Navodno, ovo je prava priča-glavolomka. U filmu se nalazi šesnaest skrivenih poruka koje sadrže ključeve u vezi sa tajnama. Pa, probajte ako ste dokoni. Ili makar pogledajte remek-delo animacije i uživajte.
Više detalja o ovom filmu ćete pronaći na matičnoj adresi: The Thomas Beagle Cipher.
Što se mene tiče, pozabaviću se umetničkim doživljajem. Nije malo.
(Via)
Pade mi na pamet dok sam se vrteo po dvorištu: a zašto ja ne bih napravio prosti antipod onoj fotki od sinoć?
To zvono me hipnotisalo: udaram kamatu sam sebi, istražujem varijacije. Nisam se previše dvoumio: uzeo sam aparat i tresnuo jednu jedinu ekspoziciju. Bilo je dovoljno:
