Fotografija dana, 31. mart 2011

Preslišavam se već danima: nosi fotoaparat sa sobom, nosi fotoaparat sa sobom… Nikad ne znaš kad će se ulučiti prilika. Projekat “jedna na dan” zahteva da se naučim tome. I evo, prvi put sam poneo fotoaparat sa sobom upravo iz takve pobude – i odmah rezultat!

Zaista ne znam koji mi je đavo: da sam u sredu imao fotoaparat uz sebe (ono đubre od fotoaparata u mom smart telefonu ne računam, jer to više neću da koristim), bio bih u prilici da snimim jedan požar pre dolaska vatrogasaca. Da sam imao fotoaparat uz sebe u nekoliko prigoda do sad, imao bih još “reporterskih” snimaka koji su neponovljivi.

Problem je u tome što je G6 malo kabast za nošenje, a ja obaška imam torbicu u kojoj se nalaze i rezervna baterija, blic, stoni tronožac, krpice, druga CF kartica… A ja nisam neko ko bi nosio torbicu tek tako, bože me prosti… Hot smile Pa, baš da vidimo: započinjem obavezu nošenja fotoaparata sa sobom kad god je to moguće.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 31. mart 2011”

Odškrineš vrata, a bujica ih izvali

Da li se najpoznatiji lingvista Srbije umorio? Iza njega, nije ih ostalo mnogo. Šta ako sad navale ćiriličari?

Akademik Ivan Klajn (slika preuzeta sa srbijanet.rs)Nekoliko medija prenosi reči akademika Ivana Klajna u članku koji je prvi objavio list “24 sata” pod naslovom “Daunloud i guglovanje uskoro u srpskim rečnicima“. U tom članku se obrađuje uvek vruća tema prihvatanja tuđica u jeziku.

Većina navoda u tom članku je zasnovana na poznatom i opšteprihvaćenom pristupu po kome važi da reč koja je u živoj upotrebi treba da ima svoje mesto i u matičnom rečniku jezika. Citat:

Nastavite sa čitanjem… “Odškrineš vrata, a bujica ih izvali”

Fotografija dana, 30. mart 2011

Mogao sam očekivati da će fotografija dana ponekad biti mimo plana, ali da će to biti tako brzo po početku…

A pride, trebalo je i praktično osetiti da publikovanje fotografije dana kad-tad mora da izostane, po prilici gužve koja je uvek moguća, kao tokom dana iza mene. Zaključujem da je, zapravo, bitno da fotografišem svakog dana, da to bude neka isplanirana slika i da se tog plana držim što bliže, a objaviću je već kad budem stigao. Pa eto, kasnim samo nekoliko sati, nije strašno.

Iako mimo plana, kao što rekoh, fotografija dana je ipak ušla u pravilo da o fotki moram da razmislim  i da je zgotovim u glavi pre nego što uzmem fotoaparat u ruke. To je ispunjeno, a prilika je apsolutno vanredna (i izvanredna), pa i te kako mogu da budem zadovoljan.

Evo fotke, a usput mi dozvolite i sekund izliva emocija.

Fotografija dana za 30. mart 2011.

Ujka Dragan želi dobrodošlicu na svet maloj Jani!

E, tako. Sad mi je srce na mestu Open-mouthed smile

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 30. mart 2011”

Panorama Temišvara

Da li ste se iskušavali sa panoramskim fotografijama?

Panorame su zgodna stvar u digitalnoj fotografiji. Ranije je to bila skupa i teška tehnika. Ukoliko umete da fotografišete kako valja, možete dobiti baš zanimljive rezultate.

U svojoj kolekciji imam dosta panorama, manje ili više uspešnih. Možda ne baš najuspešnije (u tehničkom smislu), ali meni verovatno najdraža je panorama Temišvara koja pokriva punih 360°. Stao sam na sred trga (kome, izvinite, ne znam ime) sa fotoaparatom na tronošcu, pa opal’.

Panorama Temišvara

Dakako, ova sličica je besmisleno mala. Ovde nemam načina da je povezujem u uredan prikaz, nego evo direktnog linka, pa je gledajte u veličini 10000×1000 piksela (1,5 MB; pobrinite se da uvećate sliku na 100%).

Crkva sa dva tornja koja se nalazi malo levo od sredine je srpska pravoslavna crkva. Sivozelena zgrada koju vidite neposredno levo od nje je zgrada Magistrata, važna građevina u istoriji Srba u Temišvaru. Desno je plavožuta zgrada Srpske patrijaršije, ona ista u koju su, po priči Stevana Sremca, pop Ćira i pop Spira išli vladiki na noge da im arbitrira onaj slučaj izbijenog zuba.

Tehnika panorame je zanimljiva za priču; vratiću joj se nekom prilikom. Tada ću vam objasniti koje sam sve greške napravio dok sam slikao za ovu panoramu.

Postoji samo jedan lek

Nacija je na kolenima: ljubav je pobedila. Prestali smo da strepimo, da drhtimo. Oni sa slabijim živcima su malčice pišnuli u gaće od uzbuđenja. Ostali će zaspati snom pravednika i tako se najzad izvući iz mentalne krize.

Tuga jesenja... uh, prolećna: hoće li se pomiriti? Nacija zadržava dah. Čak su i kučići pobrljavili od iščekivanja...Najzad, nije to lako: nemaš više svojih problema, pa se baviš tuđim, kao što je red. Od sve muke, zadesi se strašna nevolja: prekinula se romansa između neke voditeljke sa televizije i nekakvog nalickanog pevača komercijalne muzike. Nacija prolazi golgotu dok ona odlazi na doručak kod njega: nije problem to što je ona otišla na doručak kod njega, nego što nije bilo kamere u njegovoj kuhinji, pa ne znamo ni šta su radili ni o čemu su pričali. Mediji su zakazali, pa mi ostadosmo uskraćeni za informacije neophodne za dalje delovanje.

Bio je to dan zebnje za srpski narod, jer on je otišao da mazne lovu negde u inostranstvu, a ona kući da odrema posle rane jutarnje smene. Oni hrabriji su stameno ostali uz kioske u očekivanju nekog vanrednog izdanja bilo kog od relevantnih tabloida. Oni sa slabijim živcima su tiho plakali u nekom prikrajku, pazeći da im slučajno ne promakne neka informacija o pozitivnoj promeni na nekom od 110 kanala kablovske televizije koji se, srećom, bave tom vrstom društvenog angažmana..

To ti je srpski narod. Čak i u času najgrđeg jada iskazuje optimizam koji nema pandana u modernoj istoriji.

Nastavite sa čitanjem… “Postoji samo jedan lek”

Gusarenjem protiv piraterije

Ima već neko vreme, pitam se zašto ova država pokušava da uvede još više elemenata banana-državnosti u svoje funkcionisanje kad su legitimni odnosi zapravo unosniji. Primer ne može da bude banalniji, ali računam da je dovoljno strašno i to o čemu ću ovde da prospem par reči i pokoju psovku.

Verovatno ste već čuli za ono što SOKOJ pokušava da radi po kafićima, restoranima, buticima i frizerskim salonima u takozvanoj odbrani prava izvođača. Ludilo je postalo još veće nakon što se pojavila još jedna agencija koja, tobože, brani izdavače. Po stavu dotičnih, samo li se usudite da pustite muziku sa tranzistora u svojoj buregdžinici ili obućarskoj radnji, dužni ste da platite neke nebulozne sume obema agencijama. Pa čak i ako te agencije ne zastupaju onog čiju muziku trenutno slušate.

Povod za ovo pisanije je tekst na koji sam natrčao tražeći nešto sasvim deseto (kao to obično biva), a to je sadržaj na blogu nekakve organizacije po imenu Piratska partija Srbije. Za njih sam prvi put čuo kad je onaj nesrećnik završio u zatvoru zbog puštanja domaćeg filma na sisteme za online razmenu, pa su nešto protestvovali u njegovu korist. Članak koji mi je uleteo u pregledač je, zapravo, objava događaja koji je bio organizovan 24. marta pod naslovom “Građanska neposlušnost zdravim razumom“. Nemam baš mnogo volje niti vremena da ulazim u sitna crevca stavova te organizacije, ali moram da primetim da u gomili argumenata ima i onih za koje bi valjalo da zna što više ljudi, jer eksplicitno ilustruju cirkus koji se aktuelno dešava u Srbiji. Nije potrebno biti bogzna koliko promućuran da bi se razumelo da vlada potpuno neprirodan odnos između zastarelih koncepata i novih principa naplate konzumiranja medija i nosača zvuka.

Nastavite sa čitanjem… “Gusarenjem protiv piraterije”

Fotografija dana, 29. mart 2011

Današnji rad je mala studija u kojoj istražujem dve teme.

Fotografija dana za 29. mart 2011.

Verujem, prepoznali ste omot albuma Blind Faith, remek-dela koje beše jedini dah velike rock grupe. O toj ploči ću drugom prilikom i u drugom kontekstu; ovog puta me je interesovalo nešto drugo…

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 29. mart 2011”