Tag: audio

Pohodite li EXIT?

Festival EXIT je u punom zamahu. Večeras Džamirokvaja Smile Ako se spremate na Tvrđavu, želim vam dobar provod!

Nisam od onih koji bi mogli da izdrže noć na Exitu. Istina, prijalo mi je ono jednom što sam pohodio festival tokm jedne večeri 2008. godine. Ali, vraga bih išao i tada da nije došao Paul Weller, najbolji songmaker na istočnoj strani Atlantika; beše to fenomenalan nastup!

No, omladina se silno zabavlja i to je jako dobro. Drago mi je da svakog leta imaju resurs koji ja nisam imao kad sam bio u njihovim godinama…

Sinoć je nastupio Femi Kuti. Sin svog velikog oca Fele Kutija, bratac je nasledio groove… Izgleda da je fusion stage sinoć bio tesan za tu ekipu:

Ako ste bili na nekoj svirci, javite se i prepričajte doživljaj.

(Via)

Jim Morrison: danas četiri decenije

Danas je 40 godina od smrti Jima Morrisona. To je godišnjica koju Google neće obeležiti…

Moram da budem pošten: nisam fan muzike grupe The Doors. To, pak, ne znači da ih zbog toga odbacujem iz rock’n’roll ikonografije (to činim samo sa onim belosvetskim folirantima “U dva”, oni su zasad jedini na mom spisku za odstrel) a kamoli da bih zbog toga smatrao da je Jim Morrison ostavio išta manje od veličanstvenog nasleđa. Jedini album grupe koji zaista volim da slušam je Absolutely Live, ali ja svakako imam poseban pik na žive albume i dajem im malu, ali primetnu prednost u svojoj fonoteci.

Neću da izvlačim biografije, neću čak ni da solim o radovima grupe. Ajmo malo po video klipovima, a prisetiću se samo jedne anegdote. Ali, za početak da izvučem onaj klasični TV snimak. Ovo je bio čas kad je perspektivna grupa postala mega-grupa.

Nastavite sa čitanjem… “Jim Morrison: danas četiri decenije”

Petak je veče, hajde da malo zabiberimo…

Ja odoh ranije na spavanje, ustajem jako rano, a vama će blog sam da pusti ovo u 22:59. Znate već: pustite glasnije!

Jackson Browne je čovek koji je više uradio za druge nego za sebe (vidi dole). Čovek sa karijerom na kojoj treba da mu skinu kapu svi koji znaju bilo šta o muzici. Čovek koji nema nikakvih problema da posle četrdeset godina intenzivnog rada napravi nešto zanimljivo. Album Time the Conquerer (2008) je remek-delo, a politički angažovana pesma Where Were You je numera koju sam najviše slušao od svih za ovih nekoliko godina koliko last.fm prati moje kretanje… Slušajte ovo.

Nastavite sa čitanjem… “Petak je veče, hajde da malo zabiberimo…”

Da malčice produvamo uši

Tako mi nešto došlo… Volite li Mostly Autumn?

I odmah u nastavku treba slušati ovo:

E, tako.

Ako niste slušali glasno, niste čuli kako treba. Zapravo, potreban je malo solidniji audio izvor, i to da se čuje zajedno. Predlažem remasterizovanu kompilaciju Pass the Clock.

Mostly Autumn i Muse su mi vratili veru u muzičku scenu. Muse ćemo drugom prilikom, kad mi opet dođe žuta minuta.

Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.

Sledi mali eksperiment

Dok se ja ne konsolidujem, hajde da probamo nešto. Onako, kao fol, da se ne zna, kao to niko ne radi, kao nismo mi to tako nikada, kao. Kao kakao.

Baš da vidim šta će od ovog da ispadne. Pa ko zna, možda bude i ponovo. ili ne bude. Ili.

Očekujem fanove; mnogi već znaju. Očekujem da se navuče i poneki licemer. Ostale ću da zamolim da me ne napadaju, a pogotovo da me ne brane. Jer, muku mu ljutu, nije problem ovde. Pod uslovom da uopšte postoji neki problem.

Director's Cut

Kad poslušate, istražite šta je. Tako je zanimljivije. A da je vredno, ne sumnjajte.

Ела да те питам, Мителе…