Grad u oblacima

Nastavljaju da se pojavljuju (i objavljuju) razni koncepti za podizanje urbanih zona u visinu. Evo jednog od zanimljivijih takvih koncepata.

Pitanje je kad će svet postati toliko zreo da kapital usmerava na takve stvari. Pošto nisam siguran da ću doživeti da tako nešto bude napravljeno (a kamoli da vidim svojim očima), sve nešto mislim kako bih makar mogao da naparavam oči animacijom. Pa još pride da je podelim sa vama…

Bupa žustri hod

Dakle, to u Engleskoj je neka zaraza koja je tinjala četrdeset godina, još od onog predloga da se uspostavi ministarstvo blesavog hoda

Sad samo preostaje da vidimo hoće li EU leći neku lovu ako onde neko napravi NVO inicijativu za blesavo hodanje. Ili još bolje, da se napravi neki državni program… Zamislite samo Tomu ili Šljivicu kako ulazi u 10 Downing St. hodajući ovako. Hot smile

Школа лошег превода (6)

Редар? Одсутни? Нема, добро, само да упишем час… где смо оно стали? Је ли било нешто за домаћи? Наравно да није, стигло би ми имејлом… дакле, данас ћемо мало да се играмо именицама које могу да будулакши кременски бензин? придеви и обратно. Као што се “читаоци варе” (readers digest) не преводи никако, или “музички” (musical) у ствари значи оперету, тако и

flint gas lighter

наравно, има да буде “плински упаљач са кременом”, јер је једина друга врста таквог упаљача она без кремена, где варницу правимо нгде да нађем електричну оловку?а струју, сад да ли пиезоелектричним кристалом или батеријом, није много битно. Међутим, као што сваки лош преводилац зна, кад се у енглеском наређају две, три, четири или више именица,  све осим последње бивају придеви. Проблем је у редоследу, шта је ту чему придев. Да имају неке заграде, па да знамо, да је “electric (pencil sharpener)” електрични оштрач за оловке, а “(electric pencil) sharpener” оштрач за електричне оловке. Ал’ немају, него уче из искуства, па тако морамо и ми. Па, да стекнемо нешто тог искуства…

Nastavite sa čitanjem… “Школа лошег превода (6)”

Kako (ne) treba piti viski

U svakoj delatnosti konzumiranja, nađe se neki ludak koji će objasniti gde grešimo.

Najzad, znao sam da viski ne treba piti sa ledom. Ali zato se burbon pije sa ledom i nikakav škotski mudroser me neće sprečiti u tome. Martini glassPointing upParty smile Pogotovo ne onaj što prosipa skup viski po tepihu… Hot smile

Postoji i ozbiljniji komad prezentacije o single malt viskijima iz dva dela (ovde i ovde), ako ste raspoloženi da naučite nešto o viskijima za koje nikad nećete imati novca da ih kupite.

Школа лошег превода (4) – и мени је мило

Дакле, као што смо најавили прошли пут, данас једна летња лаганица, код које нема много да се мозга. Један једини преводилачки трик и готова ствар.

Трик је само у томе да се препозна кад тај трик треба применити/приметити. Ради се о томе да у енглеском не треба то да, те буквално (а без трика), први део ове реченице гласи “ради се о томе у енглеском не треба то да”.

Реченица за данас је

I’m so glad I’m so glad I’m glad I’m glad I’m glad.

Банално лош превод би био онај методом букве, “тако ми је мило тако ми је мило ми је мило ми је мило ми је мило”, што је можда пристојно лош превод али је очајна реченица. А нисам се тако договорио, јелда, превод треба да буде лош али да ипак даје смислен текст, макар погрешан.

Елем, изворна реченица пати. Од изостављене односне речце, и то хронично, као да потиче из Травника. Слично пати и “I’m happy she’s gone”, коју нећемо превести са “ја срећан она отиђена”, него “срећан сам што је отишла” (добар превод), или чак “срећан сам јер је отишла” (мало бољи лош).

Још да то применимо на данашњу, па да смо готови:

Тако ми је мило што ми је мило, да ми је мило што ми је мило да ми је мило.

И сад свемир одједном има неког смисла, јелда?