Tag: beskorisno znanje

Big Pizza: mnogo buke ni oko čega

Neki me komarac pečio za guzicu, pa sam rešio da promenim firmu kod koje naručujem picu

Principijelno govoreći, dopada mi se ideja firme Big Pizza u kojoj ne razmišljam o teritorijalnoj pripadnosti donosioca mi hrane. Pozovem broj, javlja se Asterisk centrala: dobilistebigpizzuovajrazgovormožebitisnimljemuskoroćevamsejavitiprvislobodanoperater. Baš tako, bez prekida i brzinom nešto sporije svetlosti. Već negde na poslednjem R sledi nastavak: Doblili ste Big Pizzu, da li prvi put naručujete? Da. Broj telefona…Ime i prezime… Adresa… Interfon… Šta naručujete… Da li želite još nešto… Vaših pola sata ističe u 19:23… Prijatno. wlEmoticon-plate.png

Nastavite sa čitanjem… “Big Pizza: mnogo buke ni oko čega”

SZO u epizodi “Na opšte iznenađenje, formiramo komisiju”

Evo smo nekako preživeli prošlonedeljnu oluju indukovanu vestima o tome da je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) stavila mesne prerađevine i crveno meso u klasu namirnica koje kod Homo Sapiensa indukuju klješta

Nisam želeo da se uplićem, u pitanju je dosadna dosada, baš kao i sa lošim holesterolima što se talože pasivnim pušenjem posle analnog seksa bez kondoma tokom bandži skoka. Smrtna nas ura sve čeka i to je u redu, ali nikako nije u redu maltretiranje podrazumevanjem da svi na isti način moramo da iskoristimo vreme do tog trenutka.

I stoga, da mi pustimo muziku. Za prijatelje i protiv neprijatelja, braća Almani u bezuslovnom klasiku:

Nastavite sa čitanjem… “SZO u epizodi “Na opšte iznenađenje, formiramo komisiju””

Neserije

Ovaj tekst je nesumnjivo posvećen mojoj mami, večitom ljubitelju serija

Nešto se mislim, idu mi na ganglije ove nove klase serija koje štancuju kablovski giganti. Prvi problem glasi: puštaju po jednu epizodu svake večeri. Ma to je nemoguće! Sami sebi kopaju rupu! Pitam se, da li je moguće da neka naopaka mračna strana čoveka želi da gleda reprize? Jer, šta bi drugo objasnilo tu galopirajuću brzinu kojom FOX ispucava nove sezone svojih serija? Doduše, gospoja i ja pratimo samo ljubljenog nam Kastla i vernu mu ljubu Bekett, a to je možda laki sitkom. Ali šta, ni ove druge, izvikane serije nisu ništa posebno.

I da, u pravu ste:  muzika za bistrenje problematike stiže upravo sad:

Nastavite sa čitanjem… “Neserije”

Čekerevac nije matematičar

Subjektivan sam, pa šta.

Pošteno govoreći, nije lepo reći da se ne može bogznašta očekivati od teksta koji potpisuje kakav Čekerevac. To mu dođe nekakva ad hominem formulacija, neprijatna generalizacija, nekakvo nakurčeno očekivanje da samo ovi ili oni Hadži iz kruga dvojke umeju da čitaju i sledstveno da pišu. Ne radi se o tome, svakako, ili se bar o tome ne radi u mom slučaju. Nezgodacija nastaje kada se uoči pravilo – a ljudska su bića jako, pa čak možda i previše – dobra u uočavanju obrazaca. Tako čovek dobre volje mora da primeti da postoji korelacija između rogobatnosti – takoreći prekodrinosti – prezimena i pada kvaliteta pisanja.

E sada je pravi trenutak da, pogađate već, pustimo muziku da bismo bistrili problem.

Nastavite sa čitanjem… “Čekerevac nije matematičar”

Reklamiranje dušom

Danas ćemo se upoznati sa jednom zgodnom malom tehnikom mlaćenja para

Svake subote, u našem ili čijem li već omiljenom dnevnom listu Politika, pojavljuju se tekstovi omiljenog psihologa serbskog Zorana Milivojevića. Ovaj pouzdani čovek, koji je svesrpsku slavu poneo stajući u odbranu tradicionalnih metoda obračuna sa ekstremnim slučajevima ponašanja naših naslednika, kao i uz suštinsku pomoć unogupucajuće srbijanske samozadovolj(e)ne stručne psihološke javnosti, slaže svoje tekstove u najboljem maniru životnih učitelja: red sistematskog podilaženja očima prosečnog čitaoca, red povremenih prekora zabiberenih dovoljnom količinom zdravog razuma. I tako u krug. Na primer, ovosubotnji tekst (naslovljen Odnos prema životinjama) uvaženi g-din Milivojević je započeo sledećim rečima:

Da li životinje imaju dušu? Životinje se tako nazivaju zato što jasno pokazuju da su žive, ali da li je duša isključivo svojstvo čoveka?

Teška su ovo pitanja, pa pre nego što krenemo da ih bistrimo, valja pustiti kakvu zgodnu muziku:

Nastavite sa čitanjem… “Reklamiranje dušom”

Ateisti ante portas

E da mi je neko rekao da ću da branim onu komendiju zvanu Ateisti Srbije, zapanjio bih se onoliko. Kad ja tamo, a ono međutim

Žali mi se čovek kako postoji ozbiljna opasnost da članovi udruženja Ateisti Srbije ispadnu najveći licemeri i kukavice koje je Sunce ogrejalo. Kaže – nije u redu što Ateisti Srbije napadaju samo Srpsku pravoslavnu Crkvu. Brine – oni drugi, posebno oni što pucaju u novinare i skaču po spomenicima kulture u vlasništvu SPC, kao da su šugavi, kao da ne postoje. Upozorava – negativna diskriminacija je to. Moli –  malo više pažnje da Ateisti posvete drugim, miroljubivijim verskim zajednicama.

Nezgodno. Nego da pustimo muziku pa da vidimo može li se stanje raščistiti.

Nastavite sa čitanjem… “Ateisti ante portas”

Market im ga nabijem

Borili smo se uporno i bespoštedno, ali smo na kraju ipak popustili

Jeste, desilo se i nama, pre nekoliko godina, da nas udostoji kućnom posetom nekakav prodavac… evo sam zaboravio o čemu se beše radilo, valjda filtera za vodu. Štaznam, gospoja i ja smo nekako staromodni, pa volimo da mi idemo u prodavnicu, a ne da prodavnica dolazi kod nas. Takođe, ne može se podceniti ni naše konzumiranje Mikijevog zabavnika, u kome se Paja  svako malo borio protiv agresivnih prodavaca. Ali odbrane  nema kada ti rodbina zabiberi.

E, sada je dobar trenutak da pustimo neku muziku.

Nastavite sa čitanjem… “Market im ga nabijem”

Crnogorski protesti u teoriji i praksi

Stanje u maloj i napaćenoj, ali slobodnoj i hrabroj Crnoj Gori je naelektrisano… ali samo ako kada kažem Crna Gora mislim Podgorica i kada kažem naelektrisano mislim kamenito.

Inače, stanje u Crnoj Gori je prilično redovno. Rusi su konačno otišli kući, hvala na pitanju, uprkos svakogodišnjim ožalošćenim najavama Večernjih Novosti da Rusi neće doći, da su avioni prazni, da je Krim novi Petrovac. Vreme je za odmor do narednog maja, kada će Rusi ponovo doći kao svoj na svoje – ma zamisli.

Pa dobro, ruku na srce, stanje baš i nije redovno. U Podgorici već skoro mesec dana traju ogorčeni protesti protiv režima Mila Đukakovića. Sada ćemo malo da bistrimo to stanje, samo da prvo pustimo kakvu muziku:


Nastavite sa čitanjem… “Crnogorski protesti u teoriji i praksi”

Šta se desi kada Vladimir izjavi ono što nije izjavio, iako je jasno i glasno izjavio da je svoju neizjavljenu izjavu izjavio

Da vidimo šta je to predsednik SANU rekao dok čekamo da se ispostavi kako on to zapravo nije rekao

Od kako je u krvi ugušena pobuna zdravog razuma, ponekada poznata i kao Jugoslavija, sile znane i neznane rade po Srbiji zemlji da otkriju šta je to Srbin. Tokom vremena se manje-više raščistilo koji su to atributi što u čoveku generišu srpsko nacionalno opredeljenje:

verujući pravoslavac, slavoslavljenik, ljubitelj Kosova i Metohije sa akcentom na Kosovu, obožavalac načina na koji ga obožavaju građani Republike Srpske, radi primalac pomoći Evropske unije, neutešni nadalac u rusko bolje Sutra, neiskazani čitalac literarnog opusa Matije Bećkovića, verni pratilac imena i dela Kusturice i sličnih Lauševića, gledalac autorske zabrinutosti nad selom Radoša Bajića, pouzdani svat svakog srećnog venčanja Slobode Mićalović i Ivana Bosiljčića.

Nego, da mi ipak pustimo kakvu slučajno odabranu muziku dok bistrimo problem.

Nastavite sa čitanjem… “Šta se desi kada Vladimir izjavi ono što nije izjavio, iako je jasno i glasno izjavio da je svoju neizjavljenu izjavu izjavio”

Lepše, al’ zamalo: Otvoreno pismo Šefu

Ne vredi: ćuti i trpi, pa opet džaba. Doguralo do duvara

Dobro bre, Šefe. Gde si našao ovog mladoga, kakosezove… Đorđa? Čitaš li šta on piše ovde? Đe je, majkamustara, dobra stara cenzura? Jesmo li i kako smo li, pupupu, do demokratije dogurali? A znam da znaš da se nismo tako dogovarali onomad… uz pljuge i pivo… i takoto.

Kako šta je problem? Pazi ovo:

Mislim da se samo oni koji ne mogu bez plavih zuba, klime, tempomata, automatike, ABS-a, i svih drugih pomagala koja osobu koja ume da rukuje automobilom prividno pretvara u vozača, ne bi složili da je vožnja starog automobila mnogo zanimljivija od vožnje novog.

Nego, da pustimo muziku pa da bistrimo situaciju.

Nastavite sa čitanjem… “Lepše, al’ zamalo: Otvoreno pismo Šefu”