Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Živimo u despotiji. Ona ume da bude zanosna, baš kao miris sopstvenog prdeža, čak i kada ukazuje na zatvor… ili proliv. Večeras vam nudim sliku boljeg sveta, onog koji radoznalost ne izjednačava sa naivnošću, smeštenog udobno daleko od nas. Priča o ovogodišnjim laureatima Nobelove nagrade za fiziku ima mnogo veze sa vodom, ali to, srećom, nije ovdašnja voda. Uživajte.
Nastavite sa čitanjem… “Nobelova nagrada za fiziku 2015. godine: Kameleoni svemira”
Encyclopaedia Britannica je iznenađujuće škrta prema pojmu medijum. Prvi na njenom spisku je termin medium (occultism), koji, očigledno, opisuje biće sposobno da komunicira sa svetom duhova, a to posebno u stanju transa. Tek na četvrtoj stranici pretrage nailazimo na upotrebu reči medijum u fizici, u okviru priče o Braunovom kretanju, gde se molekuli dve supstance, jedne rastvorene a druge medijuma rastvarača, mešaju. Kako bilo, reč medijum u fizici jasno označava okruženje u kome se odvija neki proces. Naše iskustvo očekuje da se svaki proces odvija u nekom medijumu: nekom čvrstom teku, gasu, tečnosti. (Tokom devetnaestog veka fizičari su čak bili ubeđeni da i elektromagnetski talasi moraju da se kreću kroz neki medijum, koji su nazvali etar. Fizika dvadesetog veka je pokazala da etar ne postoji, ali da medijum u kome se kreću elektromagnetski talasi postoji i naziva se gravitaciono polje, što pojava koju mi uočavamo i zovemo prostor. Ali to je neka druga priča).
Pogledajmo pre svega šta se događa ako se jedan medijum (voda) nađe na putu elektromagnetskim talasima na koje su naše oči osetljive – drugim rečima, svetlosti.
Izvinjavam se Džesiki što je koristim za ovako tešku temu, ali sama je kriva kad je naišla i ne pušta…
Televizijski film Field of Dreams na prvi je pogled standardan uradak Amerikanca Kevina Kostnera. Glavnog junaka, zaljubljenika u bejzbol, seljaka iz Ajove, besnog na svog oca i željnog šezdesetih, kontaktira Vrhovno Biće i tera ga u stanje koje se prividno ne razlikuje od dobrog starog biblijskog ludila što na sinove noževe poteže: u pravljenje terena za bejzbol preoravanjem kukuruza, u nemogućnost vraćanja hipoteke na imanje, u potragu za šakom dobrih ljudi kojima je učinjena nepravda širom Amerike. Zauzvat, porodica glavnog junaka ima ekskluzivno pravo da svakog dana gleda najbolje igrače (odnosno njihove duhove) koji su ikada kročili na četvrtinu kruga. Dramatičnost situacije, oličenu u bankarskim papirima koji stižu na naplatu (a kojima neutešno po vazduhu mlatara zet glavnog junaka), ćerka glavnog junaka, jedno petogodišnje dete, razrešava sledećim rečima:
Ljudi će dolaziti. Sa svih strana. Odlučiće da proputuju, razumeš? Dolaziće u Ajovu za vikend, a pošto će im biti dosadno, poželeće da nam plate. Kao da kupuju ulaznice. Da bi gledali utakmicu. Sve će biti kao kada su bili deca, pre mnogo godina. Moći će da se prisećaju kako je nekada bilo. Ljudi će dolaziti.
Zaista, šta bi se desilo? Imamo odgovor!
Celog života se nadam da će neki Tarantino ili Rodrigez napraviti seriju filmova-raskrsnica u kojima dobri momci ginu na licu mesta umesto magičnog izvlačenja iz nemoguće situacije. Recimo Zaista umri muški, u kome Džon Meklejn umire u prvom obračunu, pa u drugom obračunu… i tako dalje, svako njegovo umiranje prati odgovarajući sled događaja koji ne mora obavezno da prati pobeda pravde, šta god ta reč ovih dana na planeti Zemlji označavala.
I onda se, naravno, ispostavi da je neko o tome već mislio:
Molim lepo. Nema sranja, duboke filozofije, razmatranja kršenja fizičkih zakona, brige o ishrani glavnih junaka, istrage montažnih grešaka. Jedino što zameram tvorcu ovog divnog komada je nedostatak rečenice Based on a true story. 🚀
Dosta je bilo spavanja! 🙂
Dame i gospodo! Dok vi živite, naša javna preduzeća rade. Znate i sami da tu u pitanju firme koje (makar dobrim delom) mi finansiramo. Pošto su firme, javna preduzeća imaju sve potrebne atribute poslovanja. Recimo, misiju i viziju. Ako nemaju misiju i viziju, imaju istorijat. Gde nema istorijata, tu su makar ciljevi. A gde nema ni misije, ni vizije, ni istorijata, ni ciljeva, tu je JP Javna skloništa Srbije. Ali, ne, nismo danas ovde ni zbog misija ni vizija ni ciljeva ni istorijata ni skloništa. Danas nas interesuju logoi javnih preduzeća Srbistana.
Ja sam, lično, ubeđeni kreacionista, ali nemam ama baš ič ništa protiv darvindžija, još se manje osećam superioran nad darvindžijama zato što je istina “na mojoj strani”, a ponajmanje mislim da su evolucionisti dobri isključivo na poslovima šinteraja. Da imam dokaze, možda bih se osetio pozvanim da “širim istinu” o postanju sveta, ali dokaza nemam, imam samo uverenje, tačnije intuiciju, kao što je i evolucionizam zasnovan isključivo na uverenju, jer fosili ne dokazuju ništa osim da su jednom bili živi, pa posle zamakli. Kad malo bolje razmislim – a pod uslovom da me pamćenje ne vara – tokom svih ovih godina, ni jedan jedini put, ni sa kim nisam ušao u diskusiju na temu a da kako je nastao svet, jer je to, da kažemo, stvar ukusa. A evolucionista bi mogao da se nađe u problemu kad negde poleti avionom jer pilići ne lete evolucionistički i heliocentrično, nego to još uvek čine po starom, kao da je Zemlja u središtu vaseljene.
Baš ovako je govorio Svetislav Basara 6. marta 2015. godine u svojoj slavnoj kolumni. Ako se čovek ne probudi na levu nogu, nije uncle Basu baš mnogo zameriti. O naučne su se teme, a teorija evolucije svakako jeste jedna od pipavijih, čak i bolji pisci od njega dobrano spotakli (vidi Autobiografiju Nušićevu ili Pekićeve Skakavce). Pa ipak, ostaje žal da jedan sasvim pristojan čovek, kakvim sebe Basara otkriva kroz svakodnevno pisanje, smatra da je teorija evolucije pogrešna.
Nastavite sa čitanjem… “Dnevnik jedne legende: O teoriji evolucije”
Malo nauke, kad joj vreme nije: em leto, em subota, em raspust, em još nije pala kiša. Pa još teške teme, pa još onaj baja što nas vešto uvuče u svoj intrigantni stil pričanja o stvarima toliko temeljnim da ispod tog temelja nema ničega – ni vremena ni prostora, a pogotovo ni prostorvremena.
Neil deGrasse Tyson, po ko zna koji put. Kamera: ide! Ton: ide! Svetla: pali! Idemo.
Mislite li da ste stručnjak za naručivanje kafe u starbaksolikim kafeterijama? Ako je takav slučaj, okušajte svoje kapacitete spram ovih majstora.
…Ono kad se uopšte ne trudiš da razumeš baš svaki detalj onog što je ovaj naručio, znajući da bi to saznanje samo proizvelo patnju zbog viška beskorisnih informacija…
Evo ga opet. A rekao je da neće više.
Ne, ne. Sačekajte malo. Ovog puta ne želim da pogledate ovaj video. Tačnije, ne želim da ga pogledate dok najpre ne odgovorite sami sebi na nekoliko pitanja.
Jeste, dobro ste videli. Ovaj video je uspravan, a Vimeo ga takvim i nudi na ugradnju.
Ma, dok se okreneš, neko krene da pravi gluposti. Doduše, drogiranje adrenalinom iz sopstvenih žlezda je legalno, a obaranje svetskog rekorda je ozbiljan posao.
Elem, ovo: 