Audaces fortuna iuvat, kaže latinska krilatica: hrabre sreća prati.
Evo jednog odliÄnog primera.
Setićete se, nadam se, priÄe o Snežani RadojiÄić, cikloputnice na putu oko sveta koji traje već Äetiri godine. O njoj smo pisali već dvaput na SuÅ¡tini pasijansa (ovde i ovde), a nisam baÅ¡ siguran zaÅ¡to to nije Äešće. Jer Snežanini putopisi imaju snagu avanturistiÄkog filma, pri Äemu to nije nikakav film, već realan život nekog ko je odluÄio da mu planeta Zemlja bude jedino precizno odrediÅ¡te.
Te avanture možete pratiti na Snežaninom blogu, gde piše povremeno, kao i na fejZbuku, gde iz dana u dan saznajemo detalje avanture koja traje.
U Äasu kada piÅ¡em ove redove, Snežana boravi u Džakarti, u Indoneziji. Ona tom ostrvskom zemljom putuje već sedam meseci (sa malim izletom u IstoÄni Timor – em dodatna avantura, em dobar manevar zbog birokratije viznog režima), a ovih dana je upravo dobila vizu za Maleziju, u Äijem kontinentalnom delu je već bila. Ovog puta, uskoro kreće na ostrvo Borneo, gde će zakaÄiti i Bruneje!
No, moram da vam kratko prepriÄam kako hrabre sreća prati, a ravnoteža se uspostavlja preko svake nade, na primeru onog Å¡to je Snežana doživela tokom nekoliko poslednjih dana.