Nastavite sa čitanjem… “Od koncepta do prototipa za tri meseca”
Tag: geniji
In memoriam: Mira Stupica (1923-2016)
Suština pasijansa se sa iskrenom tugom i velikim poštovanjem oprašta od Mire Stupice, velike glumice i čoveka kakav se retko nalazi.
Jedno njeno “dosta je bilo” u glumačkoj karijeri je veći glumački gest nego što su nečije cele karijere. Ona je svoju sopstvenu ličnost podredila umetnosti. Može li se više od toga?
Neka ti je slava, Glumice.
Muzičkom geniju u čast, mediokritetima u inat
Može li se tumačiti savršenstvo? Šta biva kad se prost svet poput nas, u svom nesavršenstvu razumevanja nečijeg genijalnog stvaralaštva, ostrvi da objašnjava “šta je pisac hteo da kaže” (kao da nije već rekao)? Gde je to mesto na kojem se zaista sreću genijalno delo i prosto prihvatanje tog dela?
Bio sam mlad i pokušavao da dokučim Baha, stalno udarajući u prepreke u vidu fraza, opštih floskula i opskurnih termina za koje danas znam da služe isključivo da se neznalica još više sludi. Vrteo sam se u krug dugi niz godina, a potom zamalo odustao od dalje potrage.
A onda se pojavio Nigel Kennedy.
I odjednom je sve postalo lako.
Nastavite sa čitanjem… “Muzičkom geniju u čast, mediokritetima u inat”
Ja sam uvijek htio ljudima da dam
Ovih dana navršilo se petnaest godina kako nas je napustio Pimpek.
Prerano je otišao. 
Osmijeh
Gledajući na Zapad, često smo spremni da potcenjujemo ono što smo nekada imali. Ako su šezdesete godine u Jugoslaviji bile obeležene entuzijazmom, borbom sa državnim cenzorima i pokušajima da se imitiraju velike svetske zvezde, njihova druga polovina je najavila originalnu, autorsku muziku.
“Osmjeh” (1967) je jedan od prvih, pravih hitova koji je, u istom trenutku kada se zavrteo na radiju, postao “pjesma tjedna”.
Nije Bah. Ali tek što nije.
I was feeling kinda seasick
But the crowd called out for more
Pre muzike, moram da vam ispričam nešto.
Zoća je već ispričao kako imamo online tabelu u koju trpamo to što kačimo kao muziku za popodne. Znate kako je: dok proglasimo sledeći letnji raspust, biće u nizu ove rubrike već 1500 priloga; valja koordinisati barem retroaktivno, kako i činimo. Ali mimo toga se nikad ništa ne dogovaramo: svako sam odlučuje o sadržaju. Eventualno, neko nekome nehotice ubaci dobar šlagvort, pa onda to dođe na spisak kandidata za sledeće pisanje. I tako se stalno dopunjujemo, tome nema kraja – i to je najbolje od svega.
Ali, ponekad se desi takav sinhronicitet da je to suludo. Hteo sam da za danas spremim jednu Bahovu ekstravagancu (ima li ikog ko još nije prepoznao da je Bah zaista bio prvi pravi rock muzičar u istoriji?), kad mi je Zoća ispred nosa turio onaj pičić kako svira Baha…
A dva Baha u tri dana bi bilo previše i za majstore… 
I toliko sam se zblanuo da sam rešio da potrošim jedan zicer koji odavno čeka da o njemu napišem velik tekst, onakav kakav ta pesma zaslužuje, budući da je reč o jednom od deset najuspešnijih singlova popularne muzike otkad postoji popularna muzika. Pritom, nije Bah, ali tek što nije.
Vreme je za muziku, pa nastavljam.
Dakako, ovo nije verzija sa singla. Verujem da je ovo najbolja postojeća živa verzija pesme “A Whiter Shade of Pale” u kojoj glavni dasa učestvuje. A orkestarski prolog valjda govori dovoljno: zna se u koju nišu muzičkog nasleđa se pakuju pesme koje imaju kapacitet za ovakav uvodni aranžman.
In memoriam: Muhammad Ali (1942-2016)
Suština pasijansa upućuje poslednji pozdrav najvećem bokseru svih vremena, čoveku zbog čijeg načina borbe su neki od nas najzad poverovali da boks jeste plemenita veština.
Pomerao je granice. A narav mu beše takva da je ‘ladno mogao da dokaže da politička korektnost nije ništa drugo nego prostor vrhunskog licemerja.
Nije mu se posrećilo. Teška bolest ga je mučila pola života. Svejedno, bio je borac do kraja.
In memoriam: Prince Rogers Nelson (1958-2016)
Kako sam zamalo proverio šta je to Zappa
Did you cause this misery?
Bandit, are you guilty?
Tell me, did you do these deeds?
Kada je Zoća pre par dana pomenuo kako je muzički svet prepun čudaka i ekscentrika, trebalo mi je između dve i pet desetinki sekunde da se asociram na onog kojeg mnogi smatraju najvećim ekscentrikom od svih u zoni popularne muzike… Zavirim u onaj mitski spisak svih numera koje vam je ova rubrika prinela na polzu i, naravno, otkrijem očekivanu informaciju: samo jedan jedini put smo do sada proverili šta je to Zappa. Međutim, ovog puta razumem razloge za to: proveravati šta je to Zappa je klizav i opasan teren koji jede duše ljudi.
Poput Roberta Wyatta pre par dana, ličnost i opus Franka Zappe je takođe definitivno nemoguće opisati u jednom članku. Ovog puta, to je u redu, jer svakako nemam vremena. A i da imam, budite sigurni da bih se napravio blesav.
Drž’te se sad. Ali svakako pustite glasno, ako možete.
Nastavite sa čitanjem… “Kako sam zamalo proverio šta je to Zappa”
