Još da vam izručim ovaj, hm, utovar… istovar… ama, utovar, pa da se latim druma. Jedva sam dočekao.
Suština pasijansa je mesto koje se vremenom samo od sebe oblikovalo onako kako je htelo. Izgleda da sam bio u zabludi kad sam pomislio da će postojanje ovakvog prostora nužno izazvati nepresušne talase inspiracije… Ono nije da nije, inspiracije ima uvek, ali vremena nema toliko koliko bih ja voleo. Zato mogu reći da imam sreće što se ovde takođe stiču pisanija mojih saradnika. “Lako je tako”, reći ćete vi. Jeste, lako je. A gde to piše da čovek ne sme da ugodi sebi i svojim idejama? Pa još u takvom društvu? Uostalom, posao čine ljudi.
Zbog toga, ja ću mirno da uživam u lutanju Srbijom sledeće dve nedelje. A sledeća dva utovara nedeljom obezbediće Boris. Videćete, na kraju će se pokazati da je trebalo više vremena da posvetim animiranju ekipe Suštine pasijansa, pre nego bavljenju drugim stvarima.
Interesantna mentalna vežba, nabasao sam na nju na jednom blogu i sad mi pade na pamet da je izvedem i ovde.