Zbog prirode bivšeg praznika, ovog prepodneva imamo ekstra program.
Tag: glugen
I ja sam Srbija
Citat dana dolazi od onih koji mi bez pitanja uzimaju novac za svoj rad, krijući se iza državne uredbe, pri čemu im ne smeta da prekidaju program, čak i informativne emisije, reklamama čije emitovanje masno naplaćuju. Oni sebe nazivaju Javnim servisom. Ja ih nazivam javnom brukom.
Posle sinoćne utakmice, cela Srbija je u šoku.
Maja Žeželj,
Drugi dnevnik RTS
12. maja 2011.
Slažete li se sa ovim?
Evo, ja odgovorno izjavljujem da sam državljanin Republike Srbije, da se nalazim na teritoriji Republike Srbije, da nisam napuštao teritoriju Republike Srbije duže od četiri meseca i da nisam ni u kakvom šoku. Pogotovo zbog nekakve utakmice u sportu o čijoj stvarnosti činjenice ne razumeju samo oni koji to ne žele.
Glava unazad
Što reče voditelj: ovom liku ne trebaju oči na leđima.
Frikovi modernog doba.
Kako je trebalo da se završi…
Na sajtu How it should have ended, to jest na odgovarajućem youtube kanalu, naći ćete duhovite animirane prikaze alternativnih završetaka priča u popularnim filmovima.
[EDIT februar 2013: pomenuti youtube kanal je ukinut.]
Biram tri favorita.
(Tnx valex)
Najveći smajli od ljudi
Ovo mi je promaklo kad se desilo. A zapravo i ne znam kad se desilo. Možda beše na televiziji, ali ovih noći sam gledao samo Viasat History i National Geographic Channel, a tamo nema vesti. Simpatična stvar.
Po vestima koje sam našao na dva jezika i na desetak mesta, neka ekipa u Zagrebu je navukla kabanice u dve boje u centru Zagreba i formirala najveći smajli do sada: prethodni rekord beše oboren u Rigi, gde ih je bilo 551. Na Jelačića placu ih je bilo 768 i predstavnik Ginisove Knjige svetskih rekorda je potvrdio svetski rekord. Nastavite sa čitanjem… “Najveći smajli od ljudi”
Dogovor kuću gradi
Sud se najzad nagodio sa onom silikonskom kravom. Uostalom, je li Dan pobede ili nije?
Čestitam vlastima. Najzad im je uspelo da jednim gestom celu naciju pretvore u budale.
Parada na Dan pobede
Baš se prisetih: bilo je 40 godina od oslobođenja, pa je u Beogradu održana vojna parada. Nismo imali novca da je održavamo svake godine, kao Rusi.
Te 1985. godine sam bio u vojsci ne radeći ništa pametno i bio sam prisiljen da gledam paradu. Izigravali smo oduševljenje pred političkim oficirom, kapetanom Veletićem, čovekom koji je i svoje slobodno vreme provodio špijunirajući koga stigne, a kamoli vojsku po zadatku.
Ta parada je bila samo “super: dan pred televizorom” i recka na brojčaniku do odlaska kući, što je bilo jedino bitno. Kao i 98% ostatka JNA, održavao sam režim “spolja gladac, iznutra jadac” i poput ostalih naivnih stvorova sam mislio, što ono reče Svinja, da niko ne sme da nas bije, te da boravak u vojsci ne može da me slomi. Tešio sam se time da sam tu po sili zakona, dok oni jadnici koji su mi bili starešine tu ostaju još dugo – po svom izboru.
En den dina, savarakatina…
Nije lako TV licima, valja ostati skoncentrisan kad krene aktivna sekunda živog emitovanja vesti. A šta u toku pauze?…
Ovo dvoje voditelja su smislili sebi zabavu dok idu reklame:
Koliko li godina rade zajedno, da mi je znati…
(Via)
Tehnička podrška
De, da se podsetimo jednog starog video klipa. I da svi oni koji to do sada nisu videli (to jest, oboje) najzad vide.
Ista meta, isto odstojanje. Za dvadeset godina mog staža ili za 1500 godina postojanja uvezanih knjiga, navike korisnika tehnologije se nisu promenile. Mnogo puta sam sreo ljude koji su odlučili da su naučili dovoljno onog dana kad su završili svoje školovanje.
Eh… Nisam se ovome smejao ni kad sam gledao prvi put, pa ni sada. Pogađajte zašto.
(Via)
Kad dunem i vatru sunem
Diznijev klasik krije neke vrlo interesantne detalje…
Priča o tri praseta je dosadila i bogu i đavolu, nego ovaj crtać ima neke neobične momente…
Obratite pažnju na tatine portrete na 6:04 i 7:57. Ajde-de, zanimljiv je i mamin portret na 6:17, ali ni blizu kao ćale u perspektivi… 
(Via)