Tag: jazz rock

Teško je reći izvini

Koja je najtiražnija ameriÄka grupa svih vremena? Nikada nećete pogoditi.

U leto 1970. joÅ¡ uvek sam bio Å¡mokljan. Tek sam bio zavrÅ¡io Å¡esti razred osnovne i trajno sam se inficirao rock muzikom. Dane sam provodio vrteći na gramofonu singlice koje sam imao, a sanjario sam o tome da u svojoj fonoteci, ako se to moglo tako nazvati, imam i neki LP. Pri odlasku kod “najbolje drugarice” sreo sam tipa koji je pod miÅ¡kom nosio vinil sa plaviÄastim omotom. Dok smo Äekali na lift, kriÅ¡om sam bacao pogled na album, ne usuÄ‘ujući se da priupitam koja je grupa u pitanju. Ipak je on bio par godina stariji od mene, a za neumesno pitanje sam mogao da dobijem i Ävrgu, ako ne i neÅ¡to gore.

Tokom toga leta stvari oko muzike koju sam sluÅ¡ao su se drastiÄno poboljÅ¡ale – ćaletov bivÅ¡i Ä‘ak, Äiji su roditelji radili u Francuskoj, je poÄeo da dobija od njih vinile i ja sam otkrio zlatni rudnik.

Nastavite sa čitanjem… “TeÅ¡ko je reći izvini”

Stratus

Ovaj album je abeceda deÅ¡avanja na svetskoj muziÄkoj sceni tog vremena. Ono Å¡to je zabeleženo na njemu ubrzo je postalo etalon za ceo žanr jazz-rock muzike.

Bubnjara Billyja Cobhama ne treba posebno predstavljati. PoÄetkom sedamdesetih je već bio etablirani jazz muziÄar koji je svirao sa velikim imenima, kućni bubnjar Atlantica (mada je gostovao i na mnogim seÅ¡nima za CTI i Kudu) i jedan od onih onih koji će oblikovati žanr jazz-rock (danas fusion). PoÄelo je sa albumom Bitches Brew (1970) Milesa Davisa, muziÄari su zduÅ¡no prihvatili novi koncept, a gde će se priÄa zaustaviti, to ni danas niko živi ne zna.

Na snimanju albuma Bitches Brew Cobham je upoznao gitaristu Johna McLaughlina sa kojim je ubrzo krenuo u novu avanturu – The Mahavishnu Orchestra. Kada se setim tog vremena, joÅ¡ uvek osećam uzbuÄ‘enje. Pojavio se veliki broj albuma koji su bili fascinantni za sluÅ¡anje, svaki od tih vanserijskih muziÄara je imao sopstveni fazon, a tehnika sviranja svakog od njih me je ostavljala bez daha.

Nastavite sa čitanjem… “Stratus”

Doviđenja Sent Luisu. Zbogom mediokritetima.

Kako to obiÄno biva, drugi album grupe je onaj na kojem se lome koplja. Tek tada svi odluÄuju da li je bend ono pravo ili je bio samo one trick pony, da li će pažnja publike i kritike ostati održana ili se potroÅ¡ila prvim ushićenjem, da li im se smeÅ¡i ikakva perspektiva ili je vreme da potraže Å¡ansu u nekoj drugoj delatnosti osim muzike.

Perverzni kakvi su bili celog svog veka, Steely Dan su taj trenutak ostvarili na trećem, a ne na drugom albumu.

I to suptilno zajebavajući svakog ko im se našao na putu.

Nastavite sa čitanjem… “DoviÄ‘enja Sent Luisu. Zbogom mediokritetima.”

Ko je onaj ćelavi?

Jeffa Becka smo na blogu nebrojeno puta pominjali pokuÅ¡avajući da shvatimo kakva se to magija krije u njegovom sviranju. Sumnjam da smo se mnogo prosvetlili, jer se njega ne može uhvatiti “ni za glavu, ni za rep”, a svaki njegov novi album željno iÅ¡Äekujemo kako bismo saznali kojim novim putem je ovaj krepki starac krenuo. Srećom, dok Äekamo novi studijski album, možemo da se zabavimo brojnim snimcima sa nastupa kojih je Cevka puna. Poput ovoga.

Vežite se, kreće divlja vožnja.

Kakvo prženje!

Nastavite sa čitanjem… “Ko je onaj ćelavi?”