Tag: jedna na dan

Pokušavam da se setim… Ne, nisam nikad kupio ulaznicu baš toliko unapred.

Fotka minulog dana je puki dokument, ali – mišn akomplišd.

Znate kako: kada bi mi neko na ulici, sa mikrofonom u ruci, postavio ono demagoško novinarsko pitanje “Guča ili Exit”, ja bih svakako odgovorio “Nišville”.

Posle dva pohoda prethodne dve godine, Jasna i ja smo došli do nedvosmislenog zaključka da nećemo čekati da saznamo listu izvođača na Nišville jazz festivalu 2012. Pazi ovako: ili će se zateći neko ime koje nam je po volji ili će biti neko ime koje ne poznajemo – da onda ćemo se odvaliti kad ih čujemo. Tako je bilo na oba prethodna Nišvila. I tako, u januaru je krenula prodaja karata po humorističkoj ceni od 2.000 dinara, koju sam, dakako, iskoristio. Pa mislim, skoro da se stidim: 2.000 dinara za četiri večeri puta četiri-pet sati svirke, koliko nam već bude po volji koje večeri. Sto dinara na sat?

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 10. februar 2012”

Hladno k’o na veštičjoj sisi, što bi rek’o Selindžer.

Elementarne čestice se još nisu zaustavile, pa sam iskoristio priliku da predveče prošetam do Marinka. Kad ja tamo, a ono zaleđena ključaonica u predsoblju.

Ej bre, pa ‘ladno mi kad samo pogledam u ovo… No mišn, so ni mišn akomplišd, ali svejedno, to je otprilike to.

Granulo sunce. Krenulo da se topi. Kuku nama.

Sneg je stao, a sad ide ono najgore: naizmenično će da slede delimično topljenje snega i zaleđivanje. Biće polomljenih ruku, nogu i kukova, a biće i ledenica… Pre par dana, ledenica je ubila ženu u Beogradu. Mene neće ubiti, nadam se, dok slikam par ledenica koje vise s oluka na prozoru koji gleda iz mog predsoblja u dvorište.

Jednog lepog dana u nekoj neizvesno dalekoj budućnosti, ovakvu fotku ću moći da dobijem bez veštačkog zamućivanja pozadine. Znam i sad kako, ali nemam čime. Zasad na mišiće: mišn akomplišd.

Hladno mi je dok gledam sliku, bez obzira na bistro nebo i sunce u pozadini. Preko dana je bilo -14°C. Sad je -22°C (subjektivni osećaj -27°C) i pada. Do jutra će biti -26°C, izvesno. Kad počnu restrikcije, jebali smo čvorka.

Varijacija na staru temu. Duga sesija. Išlo je teško.

Uhvatio me neki zimski san, pa ne pušta. Nisam ti ja za ovo vreme debelog snega, priznajem. Nakon što smo očistili pistu ispred garaže, iskoristili smo priliku, pa isterali auto iz garaže i trk u nabavku. A onda sam se zaglavio na parkingu prodavnice najčuvenijeg belgijskog trgovačkog lanca u Srbiji, pa mi nije bilo do slikanja snežne situacije u gradu.

Dok sam predveče dremuckao ispred televizora, pade mi pogled na knjigu sa notnim zapisima svih autorskih pesama u opusu Bitlsa, prisetih se jednog postupka od ranije, pa se latih posla… Rezultat sesije mi je baš po volji:

Beše i varijacija sa cvikerima, ali manje zakrčena scena se na kraju pokazala boljom. A ko je tu stavio taj kliker, nemam pojma. Ama, ništa posebno: ovakve fotke sad dobijam rutinski. Mišn akomplišd.

Izvinite na provokaciji…

Naime, reč je o tome da nisam mogao da se obuzdam. Ovo nema smisla, ali neka bude uteha to što sam svestan svog greha.

Što reče onaj, “mi se izvinjavamo“! A mišn, ne pitajte!… 

Gledam ja njega, gleda on mene, gledam ja njega… Gledasmo se tako letnji dan do podne, a onda sam potegao fotoaparat…

 

Prilikom nedavnog ronjenja u električnu džunglu iza stola, u patetičnoj nameri da pokupim prašinu usisivačem, naleteo sam na mali šraf. Ostao je na podu posle ko zna koje operacije nad hardverom, verovatno kad sam nedavno rashodovao stari računar. I evo ga, već nekoliko dana stoji na mom stolu jer mi mrsko da potegnem 50 cm do fioke u kojoj se nalazi kesica sa šakom šrafova za hardver…

Danas nisam izlazio iz kuće, nije mi se dalo da se bavim snegom ni u kom kontekstu, pa mi pad na pamet da napravim makro sa tim komadićem. Opet sam nakupio neke silne besplatne presete na netu, pa sam hteo da se poigram njima – a tema ispade baš prigodna.

I tako, posle previše vremena provedenog u toj igri (i uz pomisao da bi trebalo da pobrišem sve presete i vratim se samostalnom podešavanju parametara Lightrooma), ispade jedna fotka koju sam jedva nekako izabrao među nekoliko kandidata:

Već su postojale distorzije boja u senkama: to lako dobijem ako koristim belo i žuto svetlo zajedno. Onda je neki preset učinio da se boje pomaknu u spektralnom krugu, a posle sam morao da malo stišam dobijeni reazultat. Uglavnom, operacija je uspela, jer sam prebrao presete i izveo scenu koja mi je po volji. Mišn akomplišd.

Prosti dokument vremenskih prilika – a šta bih drugo…

Danas sam dvaput promolio nos napolje: odmah po ustajanju, oko osam ujutru, kad sam izašao da lopatam sneg čak pre jutarnje kafe. A onda opet nešto iza ponoći, da novom dozom lopatanja, petog ili šestog u danu, olakšam posao ujutru. Bela govna padaju i dalje, pa će celog vikenda biti posla do mile volje. Obeležilo mi je celo raspoloženje tokom dana, tako da mi nije bilo do nekog foto-žurnala; možda odem da prošetam sutra, ali naglasak je i dalje na reči možda…

I tako, napravio sam dva snimka an passan i to je sve. Kroz prozorsko okno ovog puta: nisam hteo ni na čas da hladim predsoblje u kome se nalazi TA peć koja je neprekidno uključena još od četvrtka… Motiv je poznat, samo sam ovog puta odabrao prošireni kadar:

Malo sam se igrao ovom fotografijom u postprodukciji; u varijacijama sam hteo da vidim šta će biti ako raširim stanje na histogramu do kraja. Rezultujuća slika je bila kao scena od plastike: izgubio sam “boju” vlage u vazduhu, tu sumaglicu koja je suštinski važna za atmosferu. Vratio sam na nulte vrednosti i tek-tek pojačao tamne tonove, da vratim dubinu slici. Učinio sam to tako da ne pokvarim realno sivilo. Mišn akomplišd.

U Kikindi ovih dana nije tako hladno kao na drugim mestima, vrti se negde oko -10°C (i po dva-tri stepena gore-dole). Nema ni jakog vetra, što je dobra vest. Zapravo, kad padne sneg, nije tako strašno. Najgora je suvomrazica. Dobro de, otkud sneg u februaru – to je to, odradismo ga. I priroda ima mišn akomplišd.

Triput sam ga čistio, a čistili su i drugi. Sad i zvanično nemam više razloga da uživam u snegu. A Sneška neka pravi ko mora.

Dođe mi da vrištim kad vidim scenu, znam kako se snima, a nemam čime. Zasad mogu samo da improvizujem… Tako bi i večeras kad sam zavirio kroz prozor i video kojim intenzitetom pada sneg oko ulične svetiljke. Pokušao sam to da snimim, unapred znajući da nema ništa od posla onako kako bi trebalo, jer nemam ISO 800 uopšte, a ISO 200 sa kojim sam uslikao ovo što vidite na slici je na granici prihvatljivog. Poigrao sam se nekim novim besplatnim presetima koje sam našao u nekim dubodolinama neta, pa odabrao jedan koji je istakao ono što treba da se vidi i sakrio ono što ne treba. Ispade ovo:

Sneg je uhvaćen, pokret takođe, atmosfera je tačna, a viškovi sa slike lako sklonjeni (osim kablova, ali oni su esencija: kroz taj kabl koji ide preko svetiljke stiže ovaj prilog). Ali, nisam zadovoljan ni koliko crno ispod nokta. Znam kako treba, znam kako može i to sad ne mogu da izvedem. Trebaju mi F/22, ISO 800, duga ekspozicija i blic sa žele-senilom kontrastne boje koji se nalazi na pet metara od fotoaparata. Pa da vidiš fotku. Mišn not akomplišd.

Jutarnja igra svetla: dobar način da započne dan…

Prozor u mom predsoblju gleda u pravcu istok-jugoistok. U zimskom periodu, kad je tu blizu mesto izlaska sunca, zalomi se svetlo koje pada pod karakterističnim uglom kroz venecijaner na prozoru. Primetio sam to još odavno, onih godina kad sam u to vreme odlazio na spavanje posle celonoćnog rada. Prethodnog jutra sam ustao na vreme, bilo je sunčano i sve se steklo da se ta senka opet pojavi. Nisam odoleo.

Ama, ništa posebno. Samo sam hteo da sačuvam trenutak, jer život je lep. I to je sve.

Mišn baš me briga. Kao da je to bitno.

Za vas ne znam, ali meni kao da je juče bio doček Nove godine. Ako je vama deluje da je bilo odavno, zavidim vam.

To me malo deprimira, pošteno da vam kažem. Vreme mi curi iz ruku, sve bih više hteo, a sve manje mogu da postignem. Poruka dana glasi: ne odugovlačite, jednom će vam biti žao.

Zbog toga sam večeras odlučio da menjam taktiku koju sam zamislio nad jučerašnjom fotkom, a srećom je nisam saopštio, pa ne moram da se blamiram pred vama. Evo ključa one jučerašnje fotke:

A onda je nad onim snimkom od juče primenjena teška industrija. Ključ: split toning.

Sapienti sat. Mišn akompolišd.