Tag: ljudi

Najskuplja fotografija na svetu

Danas ću da vam demonstriram razliku između ludaka i ekscentrika…

Pogledajte ovu fotku:

Slika se zove "Rhein II", autor je Andreas Gursky, a za cenu ne pitajte...

Ime ove fotografije je “Rhein II”, a autor je Andreas Gursky. Dimenzije su poprilične, negde oko 180×360 cm, a rad je izveden kao štampa namonitirana na tablu od pleksiglasa.

Sad zamislite da je fotka izložena na prodaju. Koliko biste love izuli za nju? Što se mene tiče, ja bih je propustio i potražio nešto zanimljivije.

Međutim, Gursky je stekao reputaciju među ekscentričnim kupcima umetnina° i već nekoliko puta je obarao rekorde dostignute cene za svoje radove. Uglavnom, za ovu simpatičnu kompoziciju horizontalnih linija i dve boje neko je u aukcijskoj kući Christie’s prošlog utorka istresao sumu od 4.338.500 USD (ako laže koza, ne laže rog). I to je opet rekordna cena ikada plaćena za neku fotografiju.

Kuku i lele.

 

__________
° Što reče neko: “Nisam ja lud; ja imam više para nego što mogu da potrošim, pa zbog toga ne mogu da budem kvalifikovan kao ludak. Ja sam ekscentrik.” Kako kaže Gugao, ima bar stotinu različitih izvora te izjave.

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (I)

Kosmogonija, koncepcija Velikog Praska (Big Bang)

Neki ljudi su skloni da pretpostavljeno nekadašnje stanje super-guste materije krste kao početak univerzuma...Ideja koja je ponikla pre pedesetak godina izrasla je u Standardni Model Vasione. Vremensko prostorna evolucija Svega (supstancije i energije) startovala je od beskonačno guste i vruće materijalne tačke – singulariteta.

Za nevolju, neki ljudi su skloni da pretpostavljeno nekadašnje stanje super-guste materije krste kao početak univerzuma. Govore i o trenutku kreacije kosmosa. Bilo bi korektno reći najranije doba o kome imamo ili ćemo ikad imati neku naučnu informaciju. U svakom slučaju potrudimo se da sintagme te vrste što manje upotrebljavamo. Tako ćemo bar izbegavati neželjene metafizičke implikacije i nećemo dodatno ubacivati konvencije u fizičke zakone.

Singularitet je eksplodirao°, i do danas imamo širenje i hlađenje Sveta. Tri korpusa naučnih činjenica idu u prilog te teorije:

Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (I)”

Suština pasijansa u slavu Karla Sagana

Na današnji dan pre 77 godina, rođen je Karl Sagan, jedan od najprominentnijih popularizatora nauke modernog doba i, posebno, kosmologije. Ovo je mali omaž jednom od mojih životnih idola.

Čak i da niste neki knjiški moljac, velika je verovatnoća da ste čuli za Karla Sagana i da imate barem neku malu, malecku asocijaciju na ono čime se isticao u svom javnom delovanju. A ako ste makar deklarativni poštovalac nauke, tada znate za autora knjige i TV serije “Kosmos”.

Carl-Sagan-1Carl Edward Sagan (1934-1996) je bio američki astrofizičar i kosmolog, redovni profesor na univerzitetu Cornell, konsultant agencije NASA u kosmičkim istraživanjima i propagator projekta SETI. Bio je plodan autor naučnih radova (preko 600 objavljenih tekstova i članaka), ali je mnogo poznatiji kao pisac preko 20 knjiga u sferi naučno-popularnih štiva. Njegov magnum opus u oblasti popularizacije nauke je pomenuta TV serija Cosmos: A Personal Voyage (1980), koja je u vreme svog emitovanja potukla sve rekorde planetarne gledanosti. Knjiga koja je usledila takođe je bestseler (ja sam ponosni vlasnik prvog izdanja prevoda knjige, onog bogato ilustrovanog i tvrdo ukoričenog).

Polja realnog delovanja Karla Sagana su bila toliko široka da ih je teško ispratiti površnim uvidom; primera radi, uporedite podatke o dve krajnosti. Naime, on je bio jedan od koordinatora kosmičkog projekta Voyager i koautor šeme na onoj zlatnoj ploči koja je poslata na sondama. Već znate da su misije Voyager 1 i Voyager 2 izvesno jedni od najuspešnijih projekata u istoriji osvajanja Sunčevog sistema. A na drugoj strani, Sagan je autor naučno-fantastičnog romana “Contact” koji je pretvoren u uspešni film 1997. godine.

Nastavite sa čitanjem… “Suština pasijansa u slavu Karla Sagana”

Ješćemo mi rižu, i to jednim štapićem

Citat dana dolazi od nekog kome su iznosi kojima Evropa barata verovatno smešni. Elem, u intervjuu za Al Jazeera TV, Jin Liquin, predsednik nadzornog odbora kineskog državnog fonda, rekao je sledeće za sadašnju krizu u Evropi:

...a Kinezi šaku riže, pa im dosta!...

 

Ako se osvrnemo na nevolje koje su se desile u Evropskim zemljama, mislim da su one čist rezultat akumuliranih problema njihovog društva blagostanja. Mislim da su im zakoni o radu zastareli – zakoni koji podstiču lenjost, indolenciju – pre nego naporan rad. Njihov podsticajni sistem je potpuna besmislica.

 

 

Sad je pravi trenutak, kao nikada pre, da se uplašite. Da se jako uplašite.

(Tnx Nenad via Google+)

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (Uvod)

Green is the colour of her kind
Quickness of the eye deceives the mind
Many is the bond between the hopefull and the damned
(Green is the Colour, 1969)

Prethodni tekst sam završio hipijevskom slikom kineskog prodavca svinjetine obrazovanijeg od Galileja. To sam učinio podozrevajući da će biti nastavka. Usledilo je juseinboltovsko zatrčavanje kroz par širom otvorenih vrata – i tako je pred vama deo teksta mog oca Vukote Babovića (možete misliti, Grba hostuje mene koji hostujem tatu), originalno objavljenog u izdanju Matice Crnogorske za jesen 2010, dodatno obrađen za potrebe Weba, a posebno Suštine pasijansa.

– * –

Ima tome neko vreme kako je jedan poznati i aktuelni političar, svakako ne posebno odbojna ličnost, ruralno dobrodušno priznao, na javnoj sceni, da baš ne zna ko su Betoven i Mocart, i da posebno nije u stanju da njihove živote vremenski situira. Krenula je lavina ciničnog nipodaštavanja, od inserta tog intervjua napravljen je filmić koji je s nasladom izložen na kontakt sajtovima Interneta, zarazna sprdnja do danas nije zaboravljena.

Dakle, paradigma neukosti se može vezati za Betovena. Da li je isti slučaj i sa Njutnom ili Ajnštajnom?

Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (Uvod)”

Google u slavu Marije Kiri

Danas je 144 godine od rođenja slavne naučnice i Google je u to ime postavio prikladni doodle.

Google u slavu Marije Sklodovske Kiri

Marija Sklodovska Kiri je rođena 7. novembra 1867. godine u Varšavi. Školovala se u mariacurieFrancuskoj, gde je i provela ceo svoj radni vek, do smrti 1934. godine. dobitnica je Nobelove nagrade za fiziku 1903. (koju deli sa svojim mužem Pjerom Kirijem i svojim mentorom Anrijem Bekerelom) za istraživanja na polju radioaktivnosti. Za rezultate u izdvajanju elementarnog radona, 1911. godine joj je pripala sledeća Nobelova nagrada, ovog puta za hemiju.

Prva je žena doktor fizike i prva žena-profesor u istoriji Sorbone. Rigidni Francuzi su ipak odbili da je prime u Akademiju nauka – mizoginija je pre sto godina bila sasvim normalna stvar.

Prilično groteskno, danas se zna da je aplastična anemija, koja je uzrok smrti Marije Kiri, bila posledica njene izloženosti jonizujućem zračenju (iliti, kako se popularno kaže: radioaktivno je ozračena). Naučnica koja je bila pionir u istraživanju fenomena radioaktivnosti nije mogla da zna koliko je to zračenje opasno po zdravlje; radila je bez zaštite, a uzorke radioaktivnih materija je uvek imala uz sebe…

(Via)

Uvećana realnost tehno-magije

Kako zamišljate mađioničare 21. veka? Kojim rekvizitima se oni danas služe? Šta mislite o multimediji kao sredstvu mađioničara?

Hajde da se setimo šta znači skraćenica TED: Technology, Entertainment, Design. Konferencija TED je zamišljena kao stecište ideja vrednih širenja, a tri lajtmotiva su i te kako dovoljna kao volumen u kome se te ideje rađaju i prenose drugima.

Ideje vredne širenjaAko ste pohodili sajt konferencije TED ili ste makar ispratili ono nekoliko predavanja koja sam do sada preneo i na stranice Suštine pasijansa, lako ćete razumeti prostor u kome TED funkcioniše kao ideja. I zaista, prepoznaćete bar jedan, ne retko i dva elementa koji se kriju pod crveno ispisanim akronimom. Ja sam do sada pogledao barem stotinu predavanja, verovatno i više; ali ni u jednom do sada nisam primetio, kao u ovom koje vam sada predstavljam, da su uključena sva tri stuba konferencije TED: tehnologija, zabava, dizajn.

Marco Tempest je iluzionista i mađioničar po meri 21. veka: ovaj Švajcarac koji živi u Njujorku je pronašao posebnost po kojoj ga drugi prepoznaju – a to je danas prvi preduslov opstanka u svetu zabave. On svoju magiju iluzije zasniva na interakciji sa multimedijom, a pakuje je u hudinijevsku teatralnost u kojoj posmatrač ostaje zabezeknut. Tokom petominutne prezentacije koju je održao na konferenciji TEDGlobal prošlog jula, a čiji snimak je objavljen na zvaničnom blogu konferencije upravo u danu za nama, Mr Tempest izvodi jednu fenomentalnu minijaturu. Pogledajte.

Komentar je, izvesno, suvišan.

Sam svoj majstor

Ako ste sam (sebi) svoj majstor (za sebe), kako izlazite na kraj sa onim situacijama koje nisu opisane u uputstvima?

Sve bi možda bilo jednostavnije da je ovaj sam-svoj-majstor naučio da prvo pravilo majstorluka glasi “ako ne umeš da uradiš istu stvar u suprotnom smeru, ne hvataj se tog posla bez tuđe pomoći”.

Tvrdoglavost je ponekad korisna, a uglavnom patetična osobina.