Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Danas počinju Dani ludaje u Kikindi. Kiša će padati samo noćas, što je zgodno – ako već mora da bude kiše.
Neću da vam pričam mnogo: reč je o veselom okupljanju u karnevalskoj atmosferi; jedino doba godine kad građani Kikinde pozitivno polude (inače smo ludi zapravo). Umesto priče, spremio sam vam izbor od oko 120 fotografija iz moje lične arhive Dana ludaje.
Ne, fotke nisu ovde, nego sam ih postavio na Google+. Evo linkova (klikni na sliku ili tekst):
Prisećamo se Stiva Džobsa kroz jedan od najboljih govora koje je ikada održao. Zapravo, jedan od najboljih govora koje sam ikad u životu čuo.
Poslušajte.
Mogli ste da volite ili ne volite Apple, Mac platformu, sve one gadžete. Ja sam od onih koji nikad nisu hteli da prihvate hajp proizvoda kompanije Apple. Ali, barem je u jednom postojao konsenzus svih – i ljubitelja i protivnika: Steve Jobs je bio genije. Imao je nesvakidašnji osećaj za tehnologiju, za tržište, za pravi trenutak i, da se ne nikad ne zaboravi, za vrhunski stil koji je ugradio u proizvode koje je smislio i kojem se niko nikada nije primakao.
Mr Burns je pobrkao lončiće, ali ne mari. Ramones su se pobrinuli sami za sebe.
Jeste li gledali ovu epizodu “Simpsona“?
Eto, izgleda da se ovako nešto neće ponoviti. Produkcija serije The Simpsons je u zavadi sa šestoro glumaca koji daju glasove glavnim junacima, jer oni neće da prihvate da im se plata za 22 radne nedelje godišnje smanji sa 8 na 4 miliona dolara. Moguće rešenje je i prekidanje produkcije… I to posle 23 godine, i to bez i najmanje naznake opadanja popularnosti serije.
Da ne bude zabune: osam miliona po osobi.
Kuda ide ovaj svet?…
…Osam godina. Devet godina. Deset godina. Jedanaest godina.
Moj prvi utisak posle 5. oktobra 2000, nakon što je splasnula euforija, beše neverica činjenicom da je posao stao. Bila je to cena činjenice da se u firmi u kojoj sam ta radio niko nije bavio politikom.
Citat dana dolazi od onog koga ovih dana mnogo spominju, apsolutno ne razumevajući da čovek nije ničemu kriv i da to zašto ga pominju nema blage veze za životom.
Neće svet uništiti oni koji čine zlo,
već oni koji ih posmatraju i ne preduzimaju ništa.
Albert Ajnštajn
To su osobe koje ja, pride, nazivam “Oni Koji Konstatuju”. Prepoznajem nekoliko podvrsta te socijalne bagre:
Ovaj edipovac će dogurati visoko u takmičenju X Factor. Ono jeste da nema neku pojavu i da neko treba da ga nauči scenskim kretnjama. Ali zna da peva.
Faktor iznenađenja je bo presudan da lik postane popularan u sekundi. Setićete se sindroma Susan Boyle… Ili, još bolje, Paul Potts… Ovaj glavonja nije baš taj pevački nivo, ali svejedno: masa ga jednako prihvata. A kad te populus stisne u rašlje, nemaš mnogo mesta da se koprcaš i potežeš finese.
Što se mene tiče, nije me kupio. Osim što previše podseća na Joea Cockera, lik previše afektira sa tim figurama. Mislim, neko možda i voli da sipa osam kašičica šećera u šolju kafe, ali ja to ne volim – i to pre zbog glupog koncepta nego zbog preslatkog ukusa.
Pade mi na pamet: kad sam ja bio klinac, nedeljom ujutru sam mogao da biram da li ću da idem u bioskop ili ću da gledam neki dugometražni crtać na televiziji. Ah, slatko detinjstvo.
Danas: surogat nedeljnog prepodneva za vas, jedan solidni film iz Diznijeve produkcije.
Eto, sad znamo kako je Bendžamin Franklin smislio sve ono.
Ponekad je surova, ponekad intrigantna. Uglavnom zbunjuje, a često nadahnjuje. Kad se poigrava sa nama, ne primećujemo dok ne bude prekasno. Uglavnom, umetnost je takva da nas ne ostavlja ravnodušnim.
Da li ste ikada razmišljali o tome šta je golo, a šta ogoljeno? Šta je atribut čoveka u onoj srži koja ga čini onim što jeste? Jesmo li opredeljeni da budemo goli, ali smo nasilno obučeni? Ili smo odlučili da budemo obučeni, pa smo ponekad tako bespomoćno ogoljeni?
Ovaj umetnički performans ne odgovara ni na jedno od tih pitanja. Naprotiv: pitanja se samo umnožavaju i nemamo kud nego da smislimo način da na barem neka od njih odgovorimo. Kad i kako, ne pitajte mene: zbunjen sam koliko i vi, verovatno.
Glas, pokret, oblik, boja. Muzika. Ideja. Sloboda.
Potražite više informacija o projektu Tableau Vivant of the Delirium Constructions. Elem, još ćete čuti o njemu. O, tek počinje. Multimedijalna umetnost nikad više neće biti ono što je nekad bila. Ovo je trijumfalno.
– * –
Ah, da… Mala uzgredna beleška: dok budete ovo gledali, prisetite se šta doslovno znači reč “konspiracija”: zajedničko disanje, disanje kao jedan.
(Via)
Jedni će reći da se to ne može razaznati. Drugi će reći “ima tu nešto” čak i kad nema ništa. Treći će odmahnuti rukom: oni su agnostici. Šačica preostalih će krenuti u potragu za činjenicama i neće se obazirati na provokacije onih koji bi hteli da ih vrate u blato.
Ben Goldacre razotkriva lakrdijaše sa graničnih područja nauke, falsifikatore činjenica, osobe koje sprečavaju analizu tvrdnji, pogotovo lažne autoritete i one koji na pitanja umeju da odgovore samo protivpitanjem. Posebno je kivan na farmaceutsku industriju koja koristi svoj položaj za isključivu nameru zgrtanja enormnog bogatstva. Iako je lekar, on troši mnogo vremena objašnjavajući razne činjenice i otkrivajući dokaze o zavaravanju javnosti. U tom pohodu, stigao je i na TED konferenciju; njegovo predavanje je baš juče preporučeno na blogu TED konferencije.
Vredi da pogledate ovo predavanje, jer dr Goldacre udara u centar mete svakom tezom koju iznese. Žao mi je što je ovo predavanje sveže, pa nema titla čak ni na engleskom, a kamoli prevoda; manje verzirani korisnici engleskog jezika će imati problema da razumeju ovaj naglasak, pa još interpretiran nervoznim glasom i brzim govorom. Svejedno: vredno je truda ako iole možete da razumete.
Kanonada!…
Saznadoh tokom pripreme ovog priloga da dr Goldacre vodi i svoj blog po imenu Bad Science, što je isto ime kao i knjiga koju je napisao 2008. godine i koja je bestseler.
Ovo mi je posebno palo kao zicer posle kanonade onih budalastih tvrdnji kako je još Tesla znao da “neutroni, neutrini, bemliga, svejedno” idu brže od svetlosti. Onima koji su se brže-bolje uhvatili ovog neproverenog podatka (kao krunskog dokaza da smo mi Srbi narod nebeski i da nam svi oni belosvetski zlikovci žele nažao) teško pada da to nije istina. I to ne opovrgavaju u ime poštovanja činjenica, bilo prisutnih bilo nepotvrđenih, nego se slepo drže toga da je Tesla rođen tri kilometra od mesta na kom je rođena nečija baba, baba-ujna ili bar strina. Samo spominjanje Tesle izaziva stupor kod tih ljudi: ne dolazi u obzir da se preispita da li je Tesla pričao gluposti, čemu je bio sklon poslednjih tridesetak godina svog života.
Dakako, tvrdnja iz moje poslednje rečenice nije utemeljena na činjenicama. Ali, posle jednog čašćavanja rečima “Tesla je znao”, ja odgovaram sa “a Grba zna još uvek”, pa baš da vidimo dokle ćemo stići u tom napucavanju. Ili nećemo: nemam snage da se prepirem; ljudima je i tako svejedno, pa ne primete razliku.
