Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Kakva su to vremena došla: ni jubileje više ne razaznajemo.
Da baš ne galamimo previše, jer već smo skoro-pa-matori, ali današnji prilog o The Allman Brothers Band je bio prvi posle pethiljadadevetstodevedesetdevetog na Suštini pasijansa.
Umalo da nam promakne.
Eto, tako. Tek da ne bude da vam nismo rekli.
Nema na čemu. 
Stanje u maloj i napaćenoj, ali slobodnoj i hrabroj Crnoj Gori je naelektrisano… ali samo ako kada kažem Crna Gora mislim Podgorica i kada kažem naelektrisano mislim kamenito.
Inače, stanje u Crnoj Gori je prilično redovno. Rusi su konačno otišli kući, hvala na pitanju, uprkos svakogodišnjim ožalošćenim najavama Večernjih Novosti da Rusi neće doći, da su avioni prazni, da je Krim novi Petrovac. Vreme je za odmor do narednog maja, kada će Rusi ponovo doći kao svoj na svoje – ma zamisli.
Pa dobro, ruku na srce, stanje baš i nije redovno. U Podgorici već skoro mesec dana traju ogorčeni protesti protiv režima Mila Đukakovića. Sada ćemo malo da bistrimo to stanje, samo da prvo pustimo kakvu muziku:
Nastavite sa čitanjem… “Crnogorski protesti u teoriji i praksi”
Ovo je verovatno najgluplji naslov u istoriji Suštine Pasijansa. Ma neka i jeste, samo dok je bar… a jeste sigurno… tačan!
Čudna je despotija ova naša zemlja, ili čija li je već. Pre svega, moramo priznati da je uspešna, mislim despotija. A kako i ne bi, kad ima(mo, ju, kako vam drago) sasvim odličnog despota i sasvim neuspešne dspote. I šta ću im ja sad? Baš ništa. Nego… sviraj, mali.
Nastavite sa čitanjem… “432 hiljade kilometara kvadratnih deonica na sat koridora godišnje”
Nismo odavno proveravali šta rade dežurne budale ovog sveta. A pošto niko od ovih današnjih nije mnogo inspirativan, morali smo da posegnemo u arhivu. A tamo nađosmo ovog atletičara i gimnastičara renesansnog tipa…
Nismo odavno proveravali šta rade dežurni pajaci ovog sveta. Pošto niko od ovih današnjih nije mnogo inspirativan, nije bilo drugog izbora nego da posegnemo u arhivu. A tamo nađosmo ovog desetobojca.
A, pa nije to sve. Čovek je univerzalni sportista renesansnog tipa.
I košarku su mi uzeli, pederi.
Nekada pametni, zamišljeni sport preuzele su drvoseče i rukomlati, ostavljači srca na terenu. Večeras, dok Pou Gasol i drugovi budu visoko držali svoj pehar šampiona Evrope u državnoj košarci, nikoga neće biti briga u šta se jedan lep sport pretvorio. Svi se će, sa pravom diviti Gasolovom geniju i pričati bajke o pobedi imaginacije nad sirovom snagom. Besmislice! Pravi pobednik ovodišnjeg prvenstva Evrope u košarci je reprezentacija Litvanije, odnosno njen stil igre – neprestano šamaranje protivnika, tehnika koja se svodi na čuvenu rečenicu „Sudija u jednom trenutku može da svira samo jedan faul“.
Dosta je bilo spavanja! 🙂
Dame i gospodo! Dok vi živite, naša javna preduzeća rade. Znate i sami da tu u pitanju firme koje (makar dobrim delom) mi finansiramo. Pošto su firme, javna preduzeća imaju sve potrebne atribute poslovanja. Recimo, misiju i viziju. Ako nemaju misiju i viziju, imaju istorijat. Gde nema istorijata, tu su makar ciljevi. A gde nema ni misije, ni vizije, ni istorijata, ni ciljeva, tu je JP Javna skloništa Srbije. Ali, ne, nismo danas ovde ni zbog misija ni vizija ni ciljeva ni istorijata ni skloništa. Danas nas interesuju logoi javnih preduzeća Srbistana.
O. se vratila iz škole. Nećete verovati šta je tada priznala roditeljima!!!
Drugi razred osnovne škole, kako objašnjavaju ciljevi i zadaci programa obrazovanja definisani u nastavnom programu obrazovanja i vaspitanja za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, jeste pravo vreme za “развијање свести о државној и националној припадности”, pa onda “развијање свести о значају заштите и очувања природе и животне средине”, kao i “уважавање плурализма вредности”, ne zaboravljajući ni “развијање код деце и ученика радозналости и отворености за културе традиционалних цркава и верских заједница, као и етничке и верске толеранције”. Usvajanje… hm, znanja i, ovaj, vrlina. Lepo.
Ima tome dvadesetak dana kako se desila rehabilitacija. Ne, nije to što mislite, nemojte odmah da razbijate kompjuter.
U slavnom Politikinom dodatku povodom sedamdeset godina od završetka Drugog svetskog rata, istoričar i proslavljeni kvizičar Predrag J. Marković je izvršio esejističku, virtuelnu analizu rehabilitacije nacizma – dao je jedan mogući odgovor na pitanje Šta bi bilo da je Hitler pobedio. Odgovaranje na takvo pitanje u esejističkoj je formi samo po sebi glupo iz razloga koje je svojevremeno popisao izvesni I. Andrić. No dobro, ovo su vremena ogoljenog rada za novac (bajo), bez ikakvih skrupula. Evo, dakle, stanovitog dokumenta (kliknite na sliku da vidite ceo tekst):
Nastavite sa čitanjem… “Alternativna istorija Predraga J. Markovića”
Nije da nismo pratili, nego nije bilo odavno ničeg zanimljivog u svetu parkura. Kad mi tamo, a ono uveli mrvicu hongkonške kung-fu dramaturgije u parkur! Pazi sad
:
I tako se David Blaine navadio na selebritije. Ovog puta, stvar se dešava u kuhinji u kući Harisona Forda. Aj’ da vidimo šta se ovog puta desilo.
Nastavite sa čitanjem… “Napolje iz kuće! I ti i tvoja devetka herc!”
