Tag: muzika za popodne

“Znanje je krhko, a neznanje veliko!” bio je moto jedne od konferencija na kojoj sam bio u svom alternativnom životu. Ovo je rečenica koju često volim da citiram u raspravama kada neko zapne oko svoje argumentacije. Vremenom, sve više sam siguran da ona nije samo zgodna marketinška dosetka. Barem par puta mesečno uhvatim sebe kako slušam nešto staro, a za mene novo, o čemu bi trebalo odavno sve da znam.

Kako sam bio naivan kada sam odbio da se bavim naukom, ne sluteći da ću celi život morati da učim.

Pre mesec dana sam slučajno nabasao na današnji klip. Pesma mi se svidela na prvo slušanje, po zvuku i produkciji sam mogao da je datiram u vremenu sa mogućnošću greške od par godina, pa sam se zapitao ko je, do vraga, Shelagh McDonald i kako do sada za nju nisam čuo. Polako je počela da se odmotava zanimljiva priča koja više liči na scenario za nesnimljeni film…

Nastavite sa čitanjem… “Fatamorgana”

Čitanje kolumni pojedinih žena mi ponekad pričinjava veliko zadovoljstvo. Svašta se iz njih može naučiti, a to dobro dođe u međusobnim obračunima koje ponekad imam sa suprotnim polom.

Danas sam naišao na tekst koji mi se učinio zanimljivim. Kako je čitanje odmicalo, postajao je sve dosadniji, agresivno zastupajući feminističke stavove. Bog te maz’o, nisam ni znao da postoji liberalni feminizam, radikalni feminizam, ekofeminizam, individualistički feminizam i još mnogi drugi.

Znam i ja jednu od tih reči – antifeminizam!

Nastavite sa čitanjem… “Zabranjeno voće”

Biti u pravo vreme na pravom mestu je sticaj raznih okolnosti koje se ne mogu predvideti. Retki su ljudi kojima se ova kombinacija posreći jer nagrada koja posle toga sledi, ma kakva bila, uglavnom menja život iz korena. Doduše, možemo na to da gledamo i drugom optikom – mnogima od nas se takve stvari i dese ali mi, iz raznih razloga, to i ne primetimo.

U ljubavnim odnosima bad timing je prava katastrofa. A o tome nema šta da se priča – većina nas ga je, barem jednom, iskusila na svojim leđima.

Nastavite sa čitanjem… “Loš trenutak”

You never need nobody
You never been alone
And I try to get your affection
And all I ever do is wrong

Više puta sam ovde prepričavao svoje doživljaje sa suprotnim polom, pa nije više interesantno da ih ponavljam. Ionako su sve to samo varijacije na istu temu sa poznatim završetkom. Pentrao sam se po drveću, upadao u sobe preko balkona, tresao se od straha da ne poletim kao ptica zbog klimavog oluka… Sve sam to radio dok se nisam opametio.

D. je bila prelepa devojka koja je ostala mrtva hladna na sva moja navaljivanja. U trenutku kada sam pomislio da je led počeo polako da se otapa, sasula mi je istinu u oči: Ne slažu nam se horoskopski znaci!

Nastavite sa čitanjem… “Niko ti nikada nije potreban?”

Is it too much to demand
I want a full house and a rock and roll band
Pens that won’t run out of ink
And cool quiet and time to think

Kako sam se zaljubio u dve različite žene u istom trenutku?

Lako.

Nastavite sa čitanjem… “Strastveni poljupci”

U želji da malo bolje proučim nečiju biografiju, često mi se dešava da se totalno razočaram. Diskografske kuće danas rado posežu za zaostavštinom poznatih muzičara iz neke druge priče neselektivno objavljujući snimke koje pronalaze u skrovitim delovima svojih podruma. Još koja kinta iz starih snimaka nikada nije bila na odmet. Najčešće je to nevešto prebiranje po žicama i sklepane pesme za koje ima opravdanja – Bože moj, bili su mladi, tek su načinili prve korake.

Sa skepsom sa čekao da čujem novi disk u mojoj kolekciji, jer je reč o muzičarima koji već decenijama važe za moje favorite.

Nastavite sa čitanjem… “Zmajevi”

Da Komšija nije potegao Vladu & Bajku, ovoga priloga, verovatno, ne bi ni bilo. Kako prolazi vreme, sećanja blede pa pojedinci, a i grupe, ostaju zaboravljene. Dobro je primetio da na Cevki teško šta može da se pronađe što je iole starije, a vezano je za srpsku muzičku scenu. Srećom, još uvek svi entuzijasti nisu se preselili u večna lovišta, pa ako se uporno traga, nešto se da iščeprkati.

Da li je neko od čitalaca ovoga bloga slušao grupu San? Teško, mada je ovo jedna od najboljih pesama koja se zavrtela na domaćim radio talasima sredinom sedamdesetih…

Nastavite sa čitanjem… “Legenda”

Ponekad, kada zalutam u folk vode i sam se iznenadim. U njima ne očekujem previše talasanja. Ipak je to muzika koja je duboko ukorenjena u arhetip nekog podneblja pa nema mesta za velike eksperimente van zadatog kanona koji se brižljivo neguje iz generacije u generaciju. Očekujem samo da naiđem na nove izvođače koji ono staro istresu na neki novi način, sa sopstvenim ili modernijim viđenjem.

Grupa Lau nije ništa od već viđenog.

Nastavite sa čitanjem… “Daleko od Portlanda”