Tag: muzika za popodne

Decembar

Sneg veje i ne misli da prestane. Kao da zna da ne volim kada su mi cipele mokre. Žurim da utrčim u ulaz zgrade, na sigurno, gledajući da ne tresnem jer su komšijska deca dobro uglačala prilaz. Nosim kese sa bakalukom koje pokušavaju da se otmu, pocepaju i raspu svoj sadržaj. Magarac zauvek ostaje magarac! 🙂

Polako, nogu pred nogu, uspinjem se stepenicama i stižem na sigurno.

Dok otresam sneg sa cipela razmišljam kako da otvorim ulazna vrata. Proklete kese su u rukama, a ključevi ko zna gde. Primećujem gospođu u bundi i sa besnom šubarom koja prilazi vratima sa suprotne strane. Bacam brz pogled kroz mutno staklo, nazirem samo prćast nos i oči, a iskusni muškarac u meni konstatuje: lepa! 🙂

Nastavite sa čitanjem… “Decembar”

Muška

U doba ludih šezdesetih bilo je uobičajeno da se rade domaći prepevi ili obrade inostranih hitova. Kasnije, retko ko se toga posla prihvatao. A i zašto bi. I ono malo što se odradilo nije ostavljalo neki naročiti utisak.

Bio sam potpuno zatečen kada sam otkrio ovu genijalnu reinterpretaciju velike pesme. I da vidiš čuda, kome god da sam pustio, dopalo mu se…

Ajmo, raja…

Nemam šta da tumačim, sve se razume. 🙂

Nastavite sa čitanjem… “Muška”

O miševima i vilenjacima

I want to thank you falettinme
Be mice elf agin

Violina u funku!?!? Stvarno retka pojava, samo su majstori nivoa kao što su Sly and the Family Stone mogli da se dosete tako nečega. No dobro, pored sjajnog efekta u ovom izvođenju, kutiju za violinu je često koristio ludi Sly Stone kako bi u njoj promuvao razne narkotike kroz aerodromsku kontrolu Smile

Nastavite sa čitanjem… “O miševima i vilenjacima”

Sijalica

Kele je samo procedio kroz zube: “Dođi”. I spustio mi slušalicu. Osećam da je nervozan. Bolje je kada me zove zbog čašice rakije& čašice spike nego zbog nekog problema.

Otvara vrata i tužno kaže:

– Crkla mi sijalica na terasi…
– Pa?
– Posle trideset godina vernog služenja… Takve se više ne prave. 🙁

Dobar povod da tresnemo po jednu “milfaču”. 🙂 Zaključimo da nekadašnje sijalice nisu bile štedljive, ali su duže trajale. I da je vreme da idem da napišem prilog za Suštinu pasijansa…

Nastavite sa čitanjem… “Sijalica”

Đavolja posla

Nisam ni bolji ni gori od ostalih ljudi. Kada mi kola krenu nizbrdo pomislim da je Đavo u to umešao prste. Opšte mesto za sve ljudske slabosti: nismo mi sami krivi za svoje probleme, uvek je to neko drugi.

Tokom mog dugogodišnjeg surfovanja na radio talasima, kada god sam se petljao sa countryem, izazivao sam dve oprečne reakcije slušalaca: “Dokle ćeš da nam puštaš te seljake?“ (domaći seljaci) i “Zašto ne zasviraš onu s violinom?“ (oni prosvetljeni) 🙂

Trebalo mi je vremena da okačim koja je ta s violinom.

Nastavite sa čitanjem… “Đavolja posla”

Ko će biti sledeća budala?

Baš zanimljiv naslov pesme, a?

Već vidim da se raja koja ovo čita smejulji jer svi znaju odgovor na postavljeno pitanje.

Naravno, prvi sledeći! 🙂

Tako je to sa ženama, oduvek & zauvek. 🙂

Nastavite sa čitanjem… “Ko će biti sledeća budala?”

Илија, комшија од пре

Мађарски језик има своје варијанте већине класичних имена. Зна се да Александру одговара Шандор (Sándor), Стевану Иштван (István), Виљему Вилмош (Vilmos), Андрији Ендре. Овог пута нас занима Илија, тј. Илеш (Illés).

У ствари не баш комшија (szomszéd) Илија, него бенд који се тако зове. Ово је накнадни снимак из 1973, мада је песма у ствари из 1966 а сам бенд је основан још педесетих, као гимназијски.


И премда су се комшије патиле са соцреализмом горе него ми, рокенрол је имао некакав пролаз код Партије, историчари ће се ваљда за нашег вакта сложити зашто. Док је с једне стране добијао у вр главе сат недељно на државној телевизији и можда два-три сата на радију, снимци су се правили, чували и ево их данас на јућубици.

Текст нисам баш пропратио, а и мој мађарски би требало подмазати. Но, рефрен сам ухватио – hova megyek му дође “куда идем” и баш је пригодан за те године кад је и обичан хитић, згодан за певуљење, ђуску и журке, био баш право место за егзистенцијалистичко самопропитивање, скроз у складу са временом.

Nastavite sa čitanjem… “Илија, комшија од пре”