Tag: muzika za popodne

“U mojoj porodici muzika je bila važan deo života, pa tako i mog odrastanja. Otac mi je bio profesor engleskog jezika, svirao je gitaru, a majka je bila pevačica. Otac je mnogo pio i zlostavljao nas. Imala sam sedamnaest godina kada je prvo ubio majku, a onda izvršio samoubistvo. Mene i sestru odgojili su rođaci.”

Gadan način da se započne život.

Prinuđena da se snalazi i brine o mlađoj sestri, Shelby Lynne je počela da radi ono što najbolje zna: da peva. Minorni lokalni uspesi, naklonost kritike koja je o njoj pisala kao “obećavajućoj” i titula najbolje nove pevačice koju joj je dodelio ACM nisu joj mnogo pomogli. Na par u to vreme snimljenih albuma pokazivala je samo žanrovsko lutanje. Narednih nekoliko godina ništa nije snimala.

Početkom 2000. godine, baš u vreme kada smo se najzad upoznali, Shelby je objavila album I Am Shelby Lynne. I iako plavuše i ja nikako ne pašemo zajedno, ova se nekako primila. Album je bio sinergija njenih prethodnih pokušaja, šetnja po različitim muzičkim pejzažima, pametna mešavina klasičnih muzičkih idioma: bluza, jazza, rocka, soula & countrya. Nije izostala ni Grammy nagrada za najboljeg novog izvođača. Naredni albumi samo su potvrdili da se radi o izuzetnoj pevačici & autorki sjajnih pesama čija će zvezda, nesumnjivo, dugo da sija.

Pre nekoliko dana pojavio se novi EP sa pet novih pesama pod nazivom Thanks (2013), snimljen u njenom kućnom studiju. Pesma koja ga otvara zove se “Call Me Up” i na pravi način dočarava atmosferu na snimanju: opušteno, svedeno na minimalnu pratnju instrumenata i fantastično pevanje. Energija pršti na sve strane!

Šta se više od toga može poželeti u ove hladne dane!

Muzičari su kao i svi mi, živi ljudi. Sa svim vrlinama i slabostima. Samo, za razliku od nas koji smo voajeri, oni svoj život pretoče u posao od koga žive. U više ili manje uspešne pesme. Zato je jedan od najvećih problema kada treba pisati o njima kako ih tumačiti, pronaći pravi kontekst. Jer bez njega, tumačenje je proizvoljno. Svodi se na sopstveni, lični doživljaj. A to može itekako da zavara čoveka…

[EDIT: snimak je zamenjen; matični je izbrisan.]

Poseban slučaj su autori koji su pesnici, pa vožnja kroz njihove stihove i stilske figure predstavlja pravo mučenje i svojevrsnu avanturu. Da ne pominjemo pretpostavku perfektnog vladanja jezikom autora i maternjim jezikom.

Prevod i prepev nisu iste reči!

Nastavite sa čitanjem… “Klasika (prava)”

Ime ovog muzičara vam verovatno ništa ne znači: Dave Carroll je kanadski country muzičar kakvih po severnoj Americi ima k’o kusih pasa. Njegova pojava ne bi bila zapažena van atara po kom se kreće – da nije bilo jednog nemilog događaja. Naime, sedeći u avionu kompanije United Airlines i čekajući da se prtljag utovari, pa da najzad poleti iz Halifaksa za Omahu, Dave je video kako operateri prtljaga grubo bacaju projektile koji su neobično ličili na kofere sa gitarama njegovog benda… Na odredištu su imali šta da vide…

A sada sledi lekcija iz moći viralnih medija.

Nastavite sa čitanjem… “Aviokompanija koja lomi gitare”

I just want to celebrate another day of livin’
I just want to celebrate another day of life
I put my faith in the people
But the people let me down
So I turned the other way
And I carry on, anyhow
That’s why I’m telling you

Pretprošle noći je bila dobra žurka negde u Beogradu. Ni prva ni poslednja koju sam propustio. Ne možeš se razvući na sto strana. Nekome se zalomi tako.

Doduše, domaćin je bio raspoložen da mi pusti video stream kako bih bio virtuelno prisutan, ali smo se zadovoljili kolektivnim telefonskim ćaskanjem. Dovoljno je što je “ekipa” mislila na mene! Znači, ipak sam bio tamo.

Nastavite sa čitanjem… “Želim da slavim”

Slippin’ into darkness
When I heard my mother say

O grupi War već je jednom pisano na ovim stranicama. No, da li ste znali da je muzička tema današnjeg priloga uzeta za osnovu jedne od najpoznatijih reggae pesama? Ako je niste prepoznali, evo objašnjenja.

Nastavite sa čitanjem… “Klizam u tamu… za svoja prava”

Come in here, dear boy, have a cigar.
You’re gonna go far, you’re gonna fly high.
You’re never gonna die, you’re gonna make it, if you try.
They’re gonna love you.

Zamislite kako može da izgleda kad neko klincu od nepunih jedanaest godina saspe u glavu muziku koju ni iskusni ne mogu da razumeju iz prve. A kada je to nešto toliko rastegljivo kao u ovom slučaju, to je već pomalo opasno. Bio sam dete koje ne razume tekst jer još ne zna engleski dovoljno, ne razume strukturu albuma i, pogotovo, ne razume koje sad pa taj Roy Harper i koji andrak su ga pustili da peva tu pesmu na početku druge strane…

Nastavite sa čitanjem… “Pripali tompus: smeši ti se karijera”

Ask my baby what she wants to be
She’ll say a monkey swingin’ in a tree
Ask my baby what she’s thinkin’ of
She’ll say there’s nothing greater than love

Da li će se ikada išta promeniti?

Neće, to svi znamo! Ja pričam jedno, ti čuješ i razumeš drugo – to je klasična šema stara kao i čovečanstvo. Koja funkcioniše u oba smera. Ovo da dame ne budu povređene.

Nastavite sa čitanjem… “Prozor”

All that glitter and all them gold
Won’t buy you happy when you’ve been bought and sold

No, da mi pređemo na modernu bajku.

Nastavite sa čitanjem… “Slava i bogatstvo”

Čitam danas novi Uncut magazin i skoro sve mi je potaman. Puno “mojih” muzičara u njemu, zanimljivih tema i intervjua – odavno nije bio tako dobar broj. Nevolja je što ga čitam sa ekrana. Zašto mi je tehnologija uskratila uskratila opojni miris štamparske boje i prljave prste posle prvog listanja?

Na ovo se nikada neću navići. Jeste zgodno da im platiš pretplatu iz fotelje, da očas svučeš sa neta novi broj, da se ne mlatiš sa nepouzdanim poštarima koji znaju da ti novine pocepaju pri guranju u sanduče iako je očigledno da su barem tri puta većeg formata od njega ili da strepiš da ga neki od komšija ne pokupi pre tebe. Ali nije zgodno da ih zavrljače u kontejner jer, ko bi se od njih baktao sa time šta ja slušam i čitam. I to na engleskom.

E, zato više neće moja krava da crkava!

Nastavite sa čitanjem… “Kako se zakačiti za san?”