Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
A sad nešto za razmrdavanje.
Stereo MC’s su stari gosti ovih prostora, nekoliko puta su do sada držali koncerte što u Beogradu, što u Novom Sadu, mislim da ih po broju poseta od strane stranih izvođača šiša samo Nigel Kennedy.
Setio sam se ove stvari još pre skoro godinu dana, kada je Grba pominjao ritam marša u “Cloudbusting“. Naravno, ne možemo porediti ovu šalala pesmicu s remek delom Kate Bush, ali ume da razgali 
Današnja numera je izazvana komentarom koji sam napisao na mail drugara u grupi oldwave. Izbor današnje numere ima tek posredne veze sa tim pisanjem, objasniću vam kasnije zašto. Najpre da čujemo jednu od najpoznatijih obrada u istoriji popularne muzike.
Nastavite sa čitanjem… “Kolibri (ili: od izvora dva putića)”
Do nekih susreta mora doći pre ili kasnije. Ljudi nisu uvek gospodari svoje sudbine. Tako se i na Suštini pasijansa svakodnevno srećemo sa raznim likovima i njihovim životima, koje vešti muzički majstori znaju da najbolji mogući način uobliče u neobičnu priču. Ili običnu, prosudite sami.
Neobično je to što danas krećemo iz biblioteke.
Znam da vas već golica i to šta se krije iza naslova…
Koliko ste puta čuli/pročitali kako su mnogi poznati muzičari počeli da sviraju da bi odvojili koju ribu? Nebrojeno, sigurno, i to je konstanta u mitologiji rocka. Zbog žena muškarci čine najluđe stvari u životu, vode retove, prave svakojake pizdarije, a sve se svodi na jednostavnu šemu: ja te, kao, napadam, a ti se, kao, braniš.
Kao što reče jedna moja prijateljica, smejući se: “Nemoj da me mamkaš!”
Ne znam šta je htela da mi kaže, ali znam kako se završilo. 
Ovo je odlična ilustracija kako to ide…
Sigurno ste primetili da mnogo aktera, koji svoje talente ispoljavaju u raznim umetnostima, pa i muzici, vole da se bave “teškim” temama i vrlo često beže u filozofiju, psihologiju, ezoteriju, razne religije, mistična iskustva, halucinacije izazvane nedozvoljenim supstancama, itd… U većini slučajeva su to jeftina koketiranja sa svim i svačim koje brižno omišljavaju PR timovi, pa se akteri nađu u nebranom grožđu čim krenu da objašnjavaju šta su hteli pesmom da kažu… a najčešće opravdanje je da traže inspiraciju.
Srećom, ima i onih obrazovanih, “intelektualaca roka”, koji znaju o čemu pričaju. Sting je, svakako, jedan od njih.
Hoćemo li, malo, da filozofiramo uz lake note? 
Volim dobre songwritere iz jednostavnog razloga zato što mi istovremeno vežbaju dva dela tela: uši i mozak. 
Mnoge od njih već smo sretali na ovom mestu. A da li je samo četiri stiha dovoljno za veliku pesmu, prosudite sami.
Već čujem da se ovde horski peva, a evo i priče…
S obzirom na to da tokom letnje pauze Samuraji nisu dangubili, spisak pesama o kojima ću da pišem je poduži. Miran sam, barem, do sledeće godine. Današnja pesma se krčka već nekoliko meseci, ali nikako da se skuva. Ponajviše zato što, kao Buridanov magarac, nisam mogao da se odlučim koju verziju da vam pustim kao ilustraciju. 
Pošto se dilema danas pretvorila u trilemu, sa tendencijom da se nastavi u neizvesnom pravcu, bolje da završimo sa tim za sva vremena.
Moje sazrevanje obeležila su tri važna albuma: Grievous Angel (1974), Old No. 1 (1975) i Warren Zevon (1976). Od tada, pa sve do danas, ne izlaze iz mojih kola i ostaće tu sve do kraja. Mislim, mog. 
Menjali su se automobili, žene, životi, muzika, nosači zvuka u kolima, al’ to ostade konstanta. Valjda zato što sam upravo tada postao ozbiljan slušalac muzike & muškarac. 
I u našim ušima.
Čudo se, dakle, desilo. Nakon što je hrvatski promoter bankrotirao usred poslednjih priprema za koncert Petera Gabriela 5. oktobra u Zagrebu, koncert je premešten u Beograd. Razlika je u manjim troškovima i ušteđenom vremenu koje ću imati nego da moram da stižem u Zagreb. 
A nakon što sam video Gabriela uživo u Budimpešti (suncetižareno! prekjuče je tome bilo tačno 25 godina!), nisam prestao da čeznem da ga vidim na celovečernjem koncertu. Čežnju je samo pojačao snimak koncerta iz Milana 2003. godine, koji sam gledao ne znam više koliko desetina puta. U dva navrata (ovde i ovde), već smo gledali isečke sa tog neverovatnog koncerta. A sad da pogledamo kraj formalnog dela, kakav je najavljen i na ovoj turneji.
Pričam sinoć telefonom sa L-L, silno zanimljivom ženom. Vazda se nešto može naučiti od nje. Volim je zato što mi ne prepričava natpise u “ženskim” novinama i tračeve. Zvuči nestvarno, zar ne? 
Samo što završismo razgovor, “žica” je ponovo proradila.
– Znaš, nemoj pogrešno da me razumeš, al’ ja sam divljakuša. Svašta pričam…
– Znam, moraću da se spremim za rodeo… samo da pronađem Stetson. 
Tog časa sam se mislima vratio u vesele šezdesete, u vreme kada je muzika bila mnogo jednostavnija. A i žene. 