Tag: muzika za popodne

I fell into a burning ring of fire,
I went down, down, down and the flames went higher…

(Da zatvorimo krug sa jutrošnjim prilogom…)

Danas bi bio 81. rođendan Dase u crnom. To je dobar povod da se prisetim kako nisam postavio dovoljno njegove muzike u ovu rubriku. Beše samo jedna do sad, i to tuđa pesma – “Hurt“. Doduše, Johnny Cash ju je preuzeo, čak i po priznanju Trenta Reznora, autora pesme. I ovog puta, ako ćemo mak na konac, slušamo tuđu pesmu, mada se to ne gleda tako kada je reč o autorskom radu June Carter Cash, žene koja je Cashu bila ljubav života. Reč je o drugoj najvažnijoj pesmi u karijeri Johnnyja Casha, objasniću vam zašto.

Nastavite sa čitanjem… “Vatreni prsten”

Predlažem da se sledeća numera pušta na početku svake informativne emisije i da time zamene petnaestominutni davež kojim nam skreću temu sa bitnih stvari.

Može ponekad i ova rubrika da bude zloupotrebljena za dnevnopolitičke svrhe, je li tako?

A mimo toga…

Nastavite sa čitanjem… “Danas nema mleka”

The Rome Pro(g)ject je naslov koji sadrži očiglednu igru reči. Kovanica sačinjena od reči “progressive” i “project”, ona u sebi krije nešto veoma zanimljvo i vredno pažnje ljubitelja progresivnog rocka, u koje se ubrajam i ja.

Sa idejom da kreiranja muzike u slavu celokupne istorije grada Rima, muzičar Vincenco Ricca je tokom 2012. godine okupio crème de la crème evropskog progresivnog rocka i zajedno sa tim uglednim muzičarima koncipirao i sastavio izvrsni višeautorski rad pod nazivom The Pro(g)ject Rome. Poslušajte:

Prepoznali ste ko svira? Bar gitaristu?

Nastavite sa čitanjem… “Pro(g)jekat Rim”

A blast from the past: sećate li se Primitivsa?

Bili su deo indie muzičke scene polovinom osamdesetih, a široku popularnost stekli su kada je objavljena fotografija na kojoj Morrisey nosi majicu tog benda. Objavili su tri studijska albuma do početka devedesetih i raspali se posle komercijalnog neuspeha poslednjeg od njih.

Krajem 2009. ponovo su se okupili radi svirke u čast preminulog basiste Stevea Dullaghana. Nije postojala neka ozbiljna namera za nastavkom zajedničkog rada, ali je reakcija fanova i kritike bila toliko pozitivna da je kao rezultat prošlog aprila izašao album Echoes and Rhymes. Naredni album se sprema već za mart, a pre 4 dana je s njega sišao singl “Lose the Reason“.

Danas poslastica: muzika koja nije za zabavu, nego za razmišljanje. Pred vama je jedan od najjačih radova u bogatom opusu Vana Morrisona: numera “You Don’t Pull No Punches, But You Don’t Push The River” je, uslovno rečeno, naslovna na čudnom i ne baš lako svarljivom albumu Veedon Fleece (1974), jer tu postoji stih

William Blake and the Eternals, standin’ with the Sisters of Mercy, looking for the Veedon Fleece…

Nastavite sa čitanjem… “…Ali ne možeš gurati reku”

Francuzi često umeju da zakuvaju dobru stvar na engleskom jeziku.

Moon Safari je debitantski album francuskog muzičkog dueta Air, prava poslastica za ljubitelje elektronske muzike. Poznati su po tome što u stvaranju i živim izvođenjima koriste pretežno analogne sintisajzere kao što su Moog synthesizers, Korg MS-20, Wurlitzer i Vocoder (što se može videti i u spotu za pesmu “La Femme D’argent“, sa istog albuma).

Pored par studijskih albuma, njihov opus obuhvata i muziku za nekoliko filmova Sofie Coppole, kao što su The Virgin Suicides, Lost in Translation i Marie Antoinette.

A sad nešto posebno: da proverimo zašto John Lennon nije hteo da sakrije svog majmuna.

Nastavite sa čitanjem… “Svako krije ponešto, osim…”

Odavno se kanim da okačim ovu stvar. Reč je o jednom od najboljih gitarskih radova koje je progressive rock iznedrio onih plodnih godina, ranih sedamdesetih. Slušaj glasno i posebno obrati pažnju na cirkus koji počinje negde na 6:12.

Nastavite sa čitanjem… “Prodaja Engleske za žutu banku”

Zar nije sramota da smo zaboravili na pionire žanra? Uvek treba imati na umu one koji su probijali put za druge. Rock’n’roll je nekad bio avangarda, a Fats Domino jedan od avangardista. Čak i ovakva izvedba iz nekakvog filma (izvinite, ne znam kog), koja bi se iz današnjeg ugla smatrala krajnje mekanom, nekad je bila tumačena kao anarhija.

Nastavite sa čitanjem… “Zar nije sramota?”

Ancora qui, ancora tu
ora però io so chi sei chi sempre sarai
e quando mi vedrai ricorderai…

Elisa Toffoli je pop pevačica iz Italije, poznata pod prostim imenom Elisa. Navodno, uglavnom snima na engleskom, što ne bih znao reći jer sam s pažnjom čuo samo jednu jedinu pesmu iz njenog opusa – na italijanskom – i ostao ushićen izvedbom. Reč je o prekrasnoj baladi “Ancora qui” (“Opet ovde“) koja je upotrebljena u filmu Django Unchained, najboljem filmskom ostvarenju koje sam gledao u poslednje vreme.

Nastavite sa čitanjem… “Opet ovde, opet ti”