Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Trebalo je da osvane vest da bih se setio Majstora… Uglavnom, prema današnjoj vesti koju sam pročitao na portalu B92, Chuck Berry ne miruje ni u 86. godini života. Najavio je objavljivanje šest novih pesama, čim nađe “nekog ko će ga voditi”, verovatno misleći na kakvog valjanog menadžera.
Dok se to ne desi, deder da se prisetimo najpoznatije njegove pesme.
Danas je 71. rođendan Hanka Marvina, legendarnog engleskog gitariste koji je svojim načinom sviranja uticao na celu generaciju muzičara. U to ime, prisećamo se jednog od najvećih izvođačkih majstorluka grupe The Shadows, pesme “Apache“:
Ovo što danas slušamo izazvano je porukom našeg prijatelja i gurua Žikice Simića na fejZbuku°. Reč je o projektu dva brata koji su utemeljili najvažniji southern rock band i dali mu ime.
Freight train… each car looks the same… all the same.
And no one knows the gypsy’s name.
Petkom će biti teže nego inače, sad kad je Miloš zakuvao obrade u 13. Nema druge, počinje šutka.
Danas slušamo najpoznatiju pesmu veličanstvene Patti Smith. Pesma “Because the Night” je jedna od najvažnijih rock himni sedamdesetih, od one vrste kakve danas više nema.
Danas pružam otpor kvarenju vremena i odlučujem da pređem u kontranaprad. Za početak, malo muzike koja zagreva krv.
Danas nešto jako dobro: klasik koji neću da komentarišem jer nema šta da se priča.
Odšrafi.
Tako je govorio Steve Harley.
Nakon što su opevali drum Kikinda-Bašaid, vragovi iz Dablina su spevali i pesmu o viskiju…
Juče pomenuh grupu The Dubliners, a tad sam rekao i da to nije ime koje se pominje samo u fusnoti. Red je da odužim prisećanjem na kraljeve irskog folka. Učinili su toliki uticaj na britansku rock scenu da će o tome kompetentniji morati da kaži više, i to tek nakon što se štogod pomuče da izvuku na površinu dovoljno činjenica.
Na početku tek kućni bend paba O’Donoghue’s u južnom Dablinu, furiozna četvorka je ubrzo stekla široku popularnost… Ali, čekaj malo… Nije na meni da prepričavam biografiju Dublinersa. Tražite malo sami.
Najpre da pustimo malo muzike, a onda reč više.
Boga pitaj da li je je Rod Stewart mislio na London ili na Kikindu… Tek – ima neke simbolike u tome što je svoj prvi solo album zatvorio ovom pesmom:
Volite li muziku Manfreda Manna? Bilo da je reč o ranoj fazi, u vidu grupe koja se zvala kao njen utemeljitelj, Manfred Mann, ili o projektu koji je počeo sedamdesetih, po imenu Manfred Mann’s Earth Band, reč je o vrlo sofisticiranoj i dobro upakovanoj muzici koja je lako nalazila put ka vrhu svih relevantnih top-lista.
Međutim, valjalo bi da znate nešto posebno o toj muzici. Ali, najpre da čujemo jedan od najvećih hitova grupe MMEB, i to iz zlatne faze, dok je šef mikrofona bio fenomenalni pevač Chris Thompson.
Danas uživamo u pesmi dražesne Grace Jones.
Tu i tamo se može naći podatak da je pesmu napisala kombinujući Pjacolin “Libertango” i rege ritam. Pa, dobro. Ja bih uz ovo odigrao jedan sloufoks.
