Tag: muzika za popodne

Ne mogu da verujem. Ne mogu da verujem! Jebote, potpuno neverovatno! Ali dešava se: 170 numera u dosadašnjem nizu muzike za popodne – i nijedna od Davida Bowiea. Nijedna! Kad sam juče hteo da skrenem pažnju na Micka Taylora, omaškom sam napisao ime Micka Ronsona i to je bilo dovoljno da shvatim…

To se mora ispraviti, sa kamatom.

Danas slušamo jednu od najlepših numera (sic!) iz izuzetno bogatog i uglavnom besprekornog diskografskog kataloga najvećeg kameleona u istoriji rock muzike. “Starman” je jedna od jedanaest najvažnijih numera (sic!) na albumu The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders from Mars (1972), jednom od ključnih muzičkih dela rock’n’rolla uopšte.

Nastavite sa čitanjem… “Dečko sa zvezda”

Danas slušamo klasik, jednu od najboljih numera iz bogatog kataloga grupe koja se najzad setila da bi mogla da obeleži pedeset godina od početka rada (da baš ne kažemo “pedeset godina rada” jer zvuči odveć blesavo i netačno – Stonesi nisu radili ni pola tog vremena).

Elem, ne samo to, nego je ovo jedna od najboljih živih izvedbi pesme “You Can’t Always Get What You Want“. Obratite pažnju na fenomenalne solo deonice Micka Taylora° i Bobbyja Keysa.

Nastavite sa čitanjem… “Ne može baš sve da se ima”

Danas se navršava 9 godina od smrti Warrena Zevona.

Zvuči poznato? Melodiju je pre neku godinu uzeo jedan šalabajzer, “umešao” je (Komšija, jel’ ovo pravilan prevod “mixovanja”?) đuture sa “Sweet Home Alabama“, i samo dodao žličicu Veg… nešto od svog teksta. Tako i ja mogu da budem kompozitor…

Nastavite sa čitanjem… “Londonski vukodlaci”

Derek Trucks je privukao pažnju još kad je imao trinaest godina, svirajući sa čika Buddyjem Guyem, i sa petnaest, kad je učestvovao na jednom veoma zanimljivom projektu. A posle mu je čika Dickey Betts poklonio svoj Gibson SG Custom i predao mu svoj Whipping’ Post u The Allman Brothers Band (hm… da, Dickey Betts je bio šibadžija onih srećnih godina). Rezultat znaju oni koji prate najpoznatiji southern rock band ovih godina. U međuvremenu, Derek Trucks ima svoju ekipu sa kojom uspešno radi već petnaest godina.

A Susan Tedeschi se dobro udala: smotala je mladu piletinu, da ne kažem – najvećeg vunderkinda koji se pojavio na američkoj rock sceni u poslednjih dvadeset godina. Tako je, pošteno govoreći, spasila i svoju (nikad dovoljno razmahnutu) karijeru. Svi su slutili neko zlo: pre ili kasnije, moralo je da se desi i ovo…

Nastavite sa čitanjem… “Porodična manufaktura belog bluza”

Na današnji dan pre 65 godina, rođen je Mel Collins, jedan od najviše poštovanih saksofonista Velike Britanije, čovek čiji studijski i scenski opusi su toliki da je to teško poverovati. Tim povodom, danas slušamo jednu numeru iz alternativnog opusa prog rock grupe King Crimson (tzv ProjeKcts).

Poslušajte ovo pažljivo. A vredi i pogledati ovaj video rad, zaslužuje pažnju.

Nastavite sa čitanjem… “Nestašica čuda”

Kroz nekoliko dana, na svetlo će izaći novi, 35. studijski album Boba Dylana. Čovek se ne da, pa to ti je: ne samo da vredno radi, nego proizvodi nizove remek-dela; tako je bar bilo sa poslednja dva albuma – što bi hotelski muzikanti rekli, “izuvanje”.

Promocija je već počela: jedna numera je puštena pre neki dan na jutjub. Aj’ da je čujemo.

Zna čovek da nas zainteresuje. Mada, priča je veoma brutalna, nekima neće biti po volji.

Mene, pak, zanima muzika. Ludilo, opet… A nije da nije, taj Jack Frost je baš dobar producent.

Danas vam predstavljam jedan od onih neponovljivih momenata koji se dešavaju samo na sceni, samo izuzetno i po principu “ako se desi”. Na ovo izvođenje numere “Fragile“, jedne od najlepših u fenomenalnom opusu Stinga, podsetio me je stari drugar Bane, kome se zahvaljujem. Reč je o nastupu starog prijatelja na koncertnoj proslavi Stingovog šezdesetog rođendana.

Slušaj pažljivo.

Nastavite sa čitanjem… “Krhko, u duetu”

Pametno postupajući po preporuci prijatelja, Valex se dao u slušanje najbolje rock radio stanice u istoriji Interneta. Ne budi lenj, skrene mi pažnju na groove predložak koji je čuo večeras, a ja ga nisam čuo, uh, ima bar pet godina, još kad sam ono prepakivao u datotečke formate svoju kolekciju jedne od najomiljenijih britanskih grupa. No, ja ne bih bio ja da nisam iskopao živu verziju, što je svojevrsni raritet, jer The Who nisu svirali “Eminence Front” na koncertima gotovo uopšte, osim onomad kad su promovisali album It’s Hard (1982), uz izuzetak koji ću kasnije navesti.

Uglavnom, odšrafi ozvučenje i pusti da praši, pa čitaj dalje ako te interesuje.

Nastavite sa čitanjem… “Šta biva kad elita pretera”

Danas je 67. rođendan jednog od najvećih frajera na sceni, muzičara koji je često morao da pokazuje svim pratećim članovima benda kako se to radi, sedajući za klavir ili bubnjeve, hvatajući gitaru, kontrabas ili usnjak u ruke, čak je i saksofon naučio da svira kako ne bi dozvolio drugima da ga zajebavaju. Van Morrison je kontroverzna ličnost, mrko džangrzalo i megasvadljivac, ali je muzici nesumnjivo ostavio toliko da niko nema pravo da mu drži slovo.

Nastavite sa čitanjem… “Madame George”