Jedna od neverovatno važnih grupa u mom muzičkom odrastanju je bila America – pretežno akustičarski trio momaka koji su i te kako znali da napišu i izvedu dobre pesme.
Eh… Zbog ove pesme sam patio što nemam dvanaesterac…
Tag: muzika za popodne
Ponoćna lampa je dogorela
Danas se navršava 42 godine kako je otišao najveći gitarista u istoriji rock’n’rolla, čovek koji je ispočetka postavio paradigmu električne gitare za generacije koje dolaze. Nekolicina se približila tom nasleđu, ali niko nije dostigao ono što je Jimi Hendrix uradio za svega četiri godine.
Pesmu koji vam danas preporučujem sam oduvek voleo.
Brusnice
Hala sportova, 4. decembar… Pa ko voli nek’ izvoli.
The Cranberries najviše pamte po megahitu “Zombie“, sa njihovog drugog studijskog albuma. Meni je ipak draži njihov prvi album, “Everybody Else Is Doing It, So Why Can’t We?“, sa koga slušamo ovu pesmu. Dobio sam ga na kaseti za svoj 22. rođendan i sećam se da mi je zvuk momentalno ušao u uvo. Skoro 20 godina kasnije, trkeljišući po Netu za ovaj post, skontao sam da je krivac producent – Stephen Street, momak koji je taj posao radio i za drage mi Smithse.
Dom
I što bi rekli Pajtonovci: And now something completely different!…
A šta je drugačije: verovatno po prvi put otkad postoji ova rubrika, puštam vam nešto o čemu blage veze nemam. Moj jedini kontakt sa grupom Zero 7 postoji tako što Bill često pusti ovu numeru na net-talasima stanice Radio Paradise, kome ostajem veran otkad sam ga otkrio 2007. godine. Ko iole poznaje moj muzički ukus i navike koje imam u vezi sa muzikom koju volim, znaće i to da nisam sklon elektronici. Međutim, kad je nešto dobro, onda je baš dobro, zaključujem ja i delim sa vama numeru “Home” (sa albuma When It Fails, 2004). Neću tražiti dalje, ali ovu pesmu sam zavoleo odavno.
Promenljivo raspoloženje
Danas skrećem pažnju na čoveka koga nazivaju Modfather iako nije osnovao mod pokret, na onog kome Macca dolazi na noge da čuje mišljenje iako je ovaj bio dete kada su Bitlsi svirali, na lika čiji opus je ogledalo besprekornog karaktera i čestite istrajnosti vredne poštovanja. A to što je znao da promeni kurs plovidbe u času kada je ona postajala mirna (i dosadna), moglo bi da se napiše mnogo reči. Paul Weller je jedna od najvažnijih autorskih figura koje je britanska scena ikada imala.
Neka se čuje glasno.
Divan dan
Onomad Valex pomenu čoveka pod imenom Bill Withers. I samo tako. Pomenu ga usput, a nije fer. Fer bi bilo da uz njegovu pesmu ovo popodne bude i vama i nama divno.
Čekaću te
U najavi je novi album grupe Mumford & Sons. S obzirom na to da je reč o jednoj od najvažnijih pojava na muzičkoj sceni Engleske, a da je i Amerika pala na kolena pred ovim indie folk bendom posle jednog jedinog albuma koji su objavili (Sigh No More, 2009), to je najava sledećeg izdanja događaj vredan pažnje.
U ponedeljak je na blogu NME premijerno osvanuo najavni spot za pesmu “I Will Wait“, već eksponirane kao singl sa budućeg albuma Babel koji zvanično izlazi 24. septembra. Pogledajmo taj spot, snimljen na koncertu u parku Red Rocks u Koloradu, kultnom mestu na kome je čak i Neil Young pokisnuo do gole kože tokom koncerta, u vreme dok još nije bilo te velelepne bine…
Koja prangija! Vidimo se na koncertu grupe Mumford & Sons, kad god se bude desio!
Bol… kao dokaz da si živ
Danas je devet godina od smrti Dase u crnom i red je da ga se setimo. Tokom zamalo pedeset godina karijere, obeležio je jedno vreme, oblikovao jedan žanr i dokazao da se na kraju može postići mir sa Onim Gore samo tako što će pogledati u oči svakome.
Pesma “Hurt“, koju je Johnny Cash otpevao na poslednjem albumu koji je objavljen za njegovog života, nije njegovo autorsko delo, nego stvar iz kataloga grupe Nine Inch Nails. No, ovde imamo tri situacije koje idu u prilog preferenci. Reč više o tome nakon što čujemo ovu izvedbu.
Iskoristi me
Za razliku od domaće scene*, u svetu ima dama koje su podjednako uspešne i kao pevačice i kao glumice.
Album “The Singer” objavljen je 1973. godine da bi učvrstio poziciju Minellijeve kao studijskog izvođača nakon dva prethodna albuma od kojih je jedan bio muzika iz filma (“Cabaret“), a drugi skup koncertnih snimaka (“Liza with a Z“). Većina pesama predstavlja obradu hitova drugih muzičara koji su bili aktuelni u prethodnih godinu dana, što je bio slučaj i sa gore prikačenom – komponovao ju je i prvi otpevao Bill Withers, poznat i po drugim mnogoobrađivanim pesmama kao što su “Ain’t No Sunshine“, “Just the Two of Us” i “Lovely Day“.
__________________________________________
* Obično nisu dobre pevačice. Glume još gore. A dame definitivno nisu…
Pepeo pepelu (kamata)
I kao što rekoh juče, debela kamata je potrebna da bih se oprao pred jednim od najvažnijih autora modernog rocka. Slušamo numeru kojom je Thin White Duke, u stvaralačkom smislu, sasekao i poslednje veze sa starim opusom.