Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Na današnji dan pre 77 godina rođen je John Philips, rodonačelnik grupe The Mamas & The Papas. U to ime, slušamo najveći hit grupe.
Možda bi trebalo da ispričam priču o dešavanjima koja su dovela do okupljanja jednog akustičnog benda u Kikindi, koji je na repertoaru imao i ovu pesmu. Ali odlučujem da vas ne davim glupostima; danas nije dostignut kontekst u kome bi takva priča imala smisla.
Kovertirajte ovu pesmu za vreme kad udari kasni novembar.
Danas klasik: omaž jednog genija drugom geniju, učitelju. Da me đavo odnese ako dodam ikakav komentar na ovo. Ne treba. Uostalom, ima ko je to već uradio.
Eventualno preporuka: ajd’ još jednom, malo glasnije.
Deder da ih udenem pre nego što zaboravim na njih…
Jedan od glavnih razloga što volim da odem na festival Nišville uopšte nema blage veze sa festivalom, pa ni sa muzikom. Ali, nećemo sad o tome: posle tri uzastopna Nišvila koja sam pohađao, mogu slobodno da izrazim kako su nova iskustva sa muzikom koju inače ne poznajem (niti bih je se latio paušalno) najvrednija stvar koju donosim sa tog sjajnog festivala. Favorit među (za mene) novim imenima za 2012. godinu je engleska jazz-rock grupa Get the Blessing. To su četvorica ludaka iz Bristola čija energija sviranja može da se poredi sa najluđim punk-rock sastavima koje je svet video. Poslušaj:
Da, znam da smo ga nedavno slušali. Pa šta? Slušaćemo ga opet uskoro. Slušaćemo ga uvek.
Danas je tužna godišnjica: dvadeset dve godine su prošle od tragične smrti jednog od najvećih blues-rock gitarista koje je svet imao. Stevie Ray Vaughan je jedna od žrtava udarca helikoptera u brdo u noći 27. avgusta 1990. godine, nakon što je u uslovima slabe vidljivosti (magla i niski oblaci po noći) pilot loše procenio mesto na kom se letelica nalazi.
Groteska je tim veća što Stevie upravo beše pobegao grobaru sa lopate: posle dugogodišnje alkoholne krize koja je mogla da ga stoji života, trgao se i vratio u život i na scenu, sve sa trijumfalnim albumom In Step (sniman 1988-1989, objavljen polovinom 1989). Sećajući se velikog gitariste, danas slušamo fenomenalnu arabesknu numeru “Riviera Paradise”, poslednju sa tog albuma i de facto poslednju koju je Stevie snimio u studiju.
Na današnji dan pre 17 godina, Blur su po prvi put izbili na prvo mesto UK liste singlova.
Borba je bila bespoštedna. I konkurentski Oasis izbacio je svoj “Roll With It” istog dana, i čekalo se ko će prodati više singlova. U događaju nazvanom “The Battle Of Britpop” pobedili su Blur sa 274 hiljade naspram Oasisovih 216 hiljada.
Oasis su, ipak sposobniji da se bolje prodaju, profitirali na duže staze. Danas slušamo samo odjeke kako je jedan brat rekao nešto o drugom bratu, a ovaj mu izvratio. Mi slušaoci smo profitirali na duže staze: da je Blur bio toliko komercijalan, danas verovatno ne bi postojali Gorillaz.
Reče joj Isus: “Daj mi da pijem”.
Jevanđelje po Jovanu 4:7-15
Isus srete Fotinu Samarićanku kod Jakovljevog bunara. Nešto su mudrovali o veri, te joj reče da ode po muža, a ona reče da ga nema, na šta će on njoj da je imala pet muževa i da joj taj s kojim je sada nije muž, čime ona skontade da ovaj mora da je prorok.
Ponekad, kad čujem Nicka Cavea, pomislim da ima Boga.
First I’m gonna make it
Then I’m gonna break it
Till it falls apart
Echo & the Bunnymen, muzika koja me vraća u ono sjajno doba rane adolescencije, kada sve možeš, a uopšte nisi svestan toga. Post-punk na radiju i Pretty In Pink na velikom ekranu.
…ali ne ona na koju ste navikli.
Idris Muhammad je džez bubnjar rođen u Nju Orleansu pod imenom Leo Morris. Kao ostali poznati konvertiti u u Islam (Cat Stevens, Cassius Clay, Malcolm Little, Bajica Nenadić) uz veru je promenio i ime, ali je na sreću zadržao muzički stil. O tome koliko je dobar muzičar pomenuću samo činjenicu da je sa 15 godina svirao na singlu Fats Domina “Blueberry Hill“, a što se komponovanje tiče, čujete i sami.
Zanimljivo je verovanje mnogih da su pesmu The House of the Rising Sun komponovali The Animals, jer je njihova verzija najpoznatija (obradili su je i Bob Dylan, Sinéad O’Connor, Dolly Parton i Muse). Zapravo, reč je o tradicionalnoj pesmi za koju se smatra da potiče iz 16. veka, kada se tekst odnosio na jednu od javnih kuća u Sohou.
Zašto je svet licemeran? Tracy Chapman sebi i nama postavlja pitanje, pozivajući se na pravdu, moral i (kućno) vaspitanje. I nada se odgovoru…
A odgovor stiže, kako sama reče, uskoro. Čim nem progovori… 
Да ли знаеш, мила мајко,
Што сум несреќна?
Цел ден дома сама седам,
Надвор не смеам
Odjavna špica je ranije bio deo filma gde se, ošamućeni od iznenadnog naleta svetla, teturate kroz redove prepune ljuspi od sušenih semenki bundeve i tražite izlaz koji vas vodi u smrdljivo dvorište iza bioskopa. Danas su kokice zamenile semenke koje ste kupovali u fišeku od pripadnika manjinske albanske populacije, ali jedno je ostalo isto: žurite ka izlazu jer koga je briga kako se zove treći pomoćnik asistenta držača pecaljke za mikrofon na filmu koji ste upravo pogledali.
Ovo nije uobičajena odjavna špica, ne samo zbog sjajnih fotografija scena iz filma koje je prate, već i zbog pesme koja i dan danas raspiruje etničke rasprave po Internet forumima.
