Tag: muzika za popodne

Danas zatvaramo Nišville (da, ipak je bio, iako većina dnevnih novina nije objavila nijedan prilog s ovog festivala, već se fokusirala na redovno izveštavanje koliko se piva popilo na “Beer Festu”)

The Brand New Heavies je poznata acid jazz grupa, osnovana polovinom osamdesetih u Londonu. Pored pesme koju danas predstavljamo, poznati su i po hitovima “Dream On, Dreamer“, “You Are The Universe“, “Midnight At The Oasis“, “Spend Some Time“, “Sometimes” i još par njih.

Tokom karijere nekoliko puta su menjali glavni ženski vokal, tako da sam bio veoma iznenađen kada se na koncertu u Beogradu, 2005. godine, umesto matore tamnopute majstorke pojavila bledunjava klinčica – no dobro, mala je bila na visini zadatka. Od 2006. godine opet nastupaju s pevačicom s kojom su stekli svetsku slavu.

Nastupaju večeras, po mojoj slobodnoj proceni negde oko 23h – upalite auto i krenite put Niša, još uvek možete da stignete

Posle “ratnika“, slede “krstaši”.

The Crusaders su jedna od najplodonosnijih džez grupa koje su i danas aktivne (od 1961. godine, znači malo jače nego Stounsi), sa oko 40 albuma (od toga ponešto živih i kompilacija). Doduše, grupa je u međuvremenu imala i neke pauze, a članovi su odlazili, pravili solo projekte, vraćali se… konačno, 2010. godine, osnivači originalnog benda ponovo su se okupili, po prvi put svi zajedno od 1974. godine, i napravili turneju.

Nastavite sa čitanjem… “Krstaši”

Juče smo obrađivali Hancockovu obradu. Danas obrađujemo kako su njega obradili. Opet varijacije na džez melodije, ipak je Nišvil u toku!

Jazz Warriors su ekipa tamnoputih muzičara iz Londona, okupljena polovinom osamdesetih godina. Originalna postava izbacila je samo jedan studijski album, “Out Of Many, One People“, ostavši aktivna do 1994. godine kada je većina članova pokrenula solo karijere. Pre nekoliko meseci nekolicina njih se ponovo okupila pod starim imenom, s idejom da promovišu neke mlade muzičke talente.

Nastavite sa čitanjem… “Kameleon”

…ali ne možeš isterati džez iz nje. One desetine komentara na ovu pesmu koji se svode na “Au, kako dobro Tina peva džez, nisam imao predstavu…” potiču od onih koji definitivno nisu upoznati s prvim delom njene muzičke karijere.

Pre nego što je izgradila solo karijeru sladunjavim pop pesmicama, Tina je bila deo sjajnog dueta sa svojim tadašnjim mužem, Ikeom Turnerom. Nešto od tog duha mlađi slušaoci mogli su da naslute kada je devedesetih obradila njihovu zajedničku stvar “Nutbush City Limits“.

Nastavite sa čitanjem… “Možeš isterati curu iz džeza…”

Ne volim DJ-eve koji se mnogo mešaju u muziku. No, jedan je uspeo da me zaintrigira.

Bog zapoveda da DJ čuči u svojoj kućici iz koje se nit’ vidi nit’ čuje. Od muzičkog znanja treba da poseduje samo dobar ukus i osećaj za ritam koji mu pomaže prilikom uklapanja između pesama. Za sve ostalo mogu samo da se složim s Morrisseyem.

Bentley said to Craig, “Let him have it Chris”
They still don’t know today just what he meant by this
Craig fired the pistol, but was too young to swing
So the police took Bentley and the very next thing

Te 1989. godine Sloba je divljao po Gazimestanu, Čaušesku nije više divljao po Rumuniji, ja sam upisao završnu godinu srednje škole, a Elvis Costello je po ko zna koji put otkačio The Attractions i snimio album Spike.

Nastavite sa čitanjem… “Nek’ se klati”

Manekenke obično ne postanu dobre pevačice, to znamo iz mnoštva primera na ovom podneblju. Fala bogu na izuzecima.

Prešavši magičnu granicu od 30 godina, Rosie Vela je sišla sa naslovnih stranica magazina Vogue, i umesto da otvori butik, uložila kintu u opremanje kućnog muzičkog studija. Rezultat toga je album Zazu, s koga slušate naslovnu numeru zahvaljujući vidovitosti nekog lika u PGP RTB-u i mojoj radoznalosti koja me je naterala da ga kupim pre nekih 26 godina.

[EDIT by Grba, oktobar 2012: spot numere Zazu je povučen sa jutjuba. Umesto njega, slušamo ne manje sjajnu numeru Magic Smile. Dešava se…]

Zanimljivost je da je album producirao Gary Katz, čovek koji je obavio isti posao na svim albumima Steely Dan u njihovoj prvoj inkarnaciji, a na njemu su svirali Donald Fagen i Walter Becker iz pomenutog benda. Njenim čarima nije odoleo ni Jeff Lynne, s kojim je neko vreme bila u vezi i usput pevala prateće vokale za Electric Light Orchestra. Rokeri su oduvek padali na manekenke, nije ni čudo.

Postoje ljudi koji neće mrdnuti prstom da im bude bolje, a pritom će neprestano kukati na svoju sudbinu. Njima je posvećena ova pesma.

Mlađa populacija je sigurno čula za The Beautiful South i Fatboy Slima, ali malo njih zna da su oboje potekli iz istog benda…

Nastavite sa čitanjem… “Cvrkut gradskih lasti”