Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Arte je evropski TV kanal umetnosti. Stoga nije čudno da se jedno ovakvo umetničko delo izvelo na njemu.
Iako je samo prvi potpisan u ovom videu, zasluge za pesmu “Strange Overtones”, sa njihovog zajedničkog albuma Everything That Happens Will Happen Today, podjednako nose i David Byrne i Brian Eno.
Ne, nije reč o čuvenoj čokoladi iz portfolia fabrike “Zvečevo”, već o duetu sestre i brata po muzičkom talentu…
Pesma se, zapravo, zove “Sister And Brother” – kačitelj na YouTube je, iz nekog njemu znanog razloga, stavio naziv u množinu.
Tetka Kata je poznata po svojim duetima, pre svega po sjajnoj “Don’t Give Up” sa Peterom Gabrielom, zatim “Do Bears…” sa, verovali ili ne, Rowanom Atkinsonom, i u skorije vreme, na najnovijem albumu “50 Words For Snow“, sa Eltonom Johnom i Stephenom Fryom. Što se bivšeg frontmena grupe Ultravox (i bivšeg, što je zanimljivo, privremenog gitariste grupe “Thin Lizzy“) tiče, za njega je ovo drugi solo album – očigledan uticaj “world music” žanra, ne tako popularan kao prethodni “The Gift“, ali, po meni, sa mnogo više dobrih pesama.
Sećate li se Blacka? Onog plavušana koji nas je jedno leto smarao “divnim životom“, a zatim nestao bez traga?
Zapravo, čovek je ostao poprilično aktivan na muzičkoj sceni, samo što to nije bilo propraćeno u ovim krajevima.
Ne, nije nijedan od trojice fudbalera. Niti odbojkaš, motorciklista, hurlaš (hurlista?)… Definitivno ne političar. Odrednica Peter Murphy daje kao rezultat 12 osoba na Wikipediji, nama ipak treba onaj jedan koji se deklarisao kao muzičar.
Čak i onima kojima se u prvi mah ne pali sijalica na pomen njegovog imena, ovaj bariton će se učiniti poznatim – reč je o bivšem pevaču Bauhausa. Po raspadu ovog benda većina članova se oprobala u Love and Rockets (sećate li se Saudade koja se besomučno vrtela po radio stanicama u drugoj polovini 80-ih), dok je Murphy nastavio solo karijeru.
Priznajte da ste zaboravili na ove momke. Nema veze, najavili su da se vraćaju, podsetiće vas sami…
Razmišljao sam koji od raspoloživih videa da stavim. Zvanični spot je otpao u startu kao dosadan (koga interesuju članovi benda koji se šetkaju po ogolelom pejzažu). Neki lik je pokušao da napravi alternativni spot sa raznim scenama iz “Dve čađave dvocevke“, ali je omašio čak i da uskladi promenu kadrova sa ritmom (pesma se, inače, u filmu pojavljuje pri samom kraju, kada se Big Chris odvozi sa sinom u novom autu pošto je ekipi u pabu istovario katalog antikvitetnog oružja). Stoga, izbor je pao na snimak gostovanja iz novembra 1989. u “Top of the Pops“.
Još malo pa će pune dve decenije kako se skupila gomila prangijaša i napravila zbirku obrada Hendriksovih pesama pod nazivom Stone Free. Bilo je tu ozbiljnih faca, kao što su Pat Metheny, Jeff Beck, Pretendersi, pa čak i onaj prateći gitarista sa Winwoodovog koncerta od pre 2 godine u “Areni”. Danas ipak obraćamo pažnju na par likova s krejonom.
Album sam dobio, ima tome deceniju, od gazde ovdašnjeg, i moram priznati da je zanimljiv za slušanje. No, čini mi se da su se svi trudili da zvuče što vernije originalu, naročito gitaristi koji su pokušavali da dokažu da njihova virtuoznost na instrumentu ne zaostaje nimalo za Hendrixovom. Jedini koji su tu načinili neki pomak su onaj ludak od Nigela Kennedyja i The Cure.
Ovo je moj poslednji muzički post pre nego što vas prepustim Vladanu na petnaestak dana, tokom kojih ću ja osvajati nove budžake Srbije. Zašto mi pade na pamet baš entropija, ne znam, Vladana ne smem ni da pitam 
a vama prepuštam da nađete sami svoju tezu.
Ova video-beleška je isečak sa zvaničnog DVD izdanja sa turneje Growing Up Tour Petera Gabriela i snimljena je u Milanu u proleće 2003. godine. Taj koncert zauvek ostaje jedan od najboljih koje sam gledao na videu u svom životu. Trnci uz kičmu se dese ne manje od desetak puta, što je pet puta više nego što očekujem od najboljih koncerata… Slušaj glasno:
Bob Marley je jedna od onih institucija popularne muzike koji ostali veći od života. Čak i ako vas uopšte ne interesuje rastafarijanski pokret i, pogotovo, reggae muzika, znate bar nešto malo o Marleyu i verovatno sa naklonošću gledate na njegovu muziku. Prisećamo se jedne od najpopularnijih pesama iz njegovog opusa.
Volite li radiofonične pesmičuljke? Iako sam prilično probirljiv kada je o muzici reč, postoji čitav džuboks stvari za zviždukanje koje obožavam i, po pravilu, držim u MP3 plejeru u kolima. Ovaj matori aussie hit pripada obaveznom sastavu. 
Nisam se nešto pretrgao da znam mnogo o grupi Men at Work, osim onog što svi znaju. U vreme kad su oni bili aktuelni, ja sam slušao i svirao neku drugu muziku, pa mi je promaklo. No, svejedno: cenim dobro napisane pesme, a postoji par pesama koje smo jako voleli u ona doba kad smo bili mlađi nego naša deca danas, poput onog blesavog reggae pesmičuljka… Australijanska scena je uvek imala neki šmek koji mi je teško da opišem, ali mi je bilo lako da slušam. Midnight Oil, uostalom… 
Grupa King Crimson je imala dve inkarnacije. Prva je ona od 1968. do 1974. godine, kada je kroz grupu protutnjala plejada vrhunskih muzičara Velike Britanije. Onda je Robert Fripp raspustio grupu i dao se u neke teške eksperimente. A onda, iznebuha, 1981. Fripp opet okuplja grupu, ovog puta u drugačijem, a mnogo stamenijem sastavu. Istina, prva ideja beše da se grupa zove Discipline, ali prva ljubav zaborava nema… Pustite galebove da lete, pa pročitajte reč o tom sastavu.