Da citiram komentatora ispod jednog video klipa na jutjubu:
Ne možeš slušati AC/DC i ostati miran.
Pa onda, šta da vam kažem: pustite da svira i skočite na noge lagane.
Samo nemojte posle da pričate da ste se pregrejali zbog muzike za popodne.
Tag: muzika za popodne
Uhvati dugu
Danas bi bio 63. rođendan jednog od najboljih frontmena i pevača koje je hard rock ikada imao… Veličanstveni Ronnie James Dio nas je napustio maja 2010. godine. U njegovu slavu, slušamo verovatno najlepšu baladu koju je otpevao u karijeri. Dakako, živi nastup grupe Rainbow: Ronnie je bio moćan na sceni…
…Evo, samo da se Ritchie naštimuje.
Grrrr…. Mora da se gleda na jutjubu. Nema veze, ne odustajem.
Vatra
Izbor pesme za danas nije aluzija na ono što nam Sunce radi, nego puka činjenica da bi danas bio 65. rođendan Mitcha Mitchella, bubnjara grupe The Jimi Hendrix Experience.
Katedrala
Baš mi nešto naspelo da ozvučim onu noćas okačenu sliku Arače. Isetim se jedne stvari koja je stalno van pogleda, a reč je o ekipi koju volim više od mnogih drugih. Jedna pesma Grahama Nasha sa albuma CSN iz 1977. godine. No, biram živu verziju iz 1983. godine, bez obzira na inferiorni zvuk.
(uostalom, evo i originalne verzije, pa onda još jedne žive verzije, pa merite sami)
Babe i žabe
Danas se navršava šest godina od smrti Syda Barretta, osnivača grupe Pink Floyd. Niko nikad neće moći da objasni “šta bi bilo da je bilo” i da Syd nije prerano sagoreo. Ostavio je nekoliko pesmičuljaka sastavljenih i snimljenih u retkim danima lucidnosti.
(Nadam se da razumete zašto je naslov ovog priloga takav kakav je: idiom “apples and oranges” znači baš to.)
U toj tužnoj priči, dešavalo se svašta tokom 1968. godine, kada je Syd najzad pukao od kojekakvih pilula, lilula i ko zna čega još.
Leto u varoši
Ovo više ne može da se podnese.
Odosmo na Tisu. Tamo je takođe toplo, ali može da se diše.
Mesec u vreme žetve
Žetva je ponegde već počela. A pun Mesec beše još preksinoć. Vreme je da se setimo jedne od najboljih pesama iz klasičnog repertoara Neila Younga.
Fascinira me broj ljudi koji negativno misle o ovom čoveku.
Samo diši!
Da, znam da se pravo značenje naslova ove pesme krije u drugom kontekstu; saznaćete to i sami budete li pazili na stihove. Međutim, po ovoj omorini ja sam željan disanja i prosta preporuka “just breathe” ima veoma doslovno značenje sada i ovde.
Kako god: reč je o novoj pesmi u repertoaru Willyja Nelsona, koju je uradio zajedno sa svojim sinom Lucasom.
Mustang Sally
Deder da izjednačimo stvar posle one gruvačine u subotu…
Dobio sam primedbu i šta da se radi, moram da poslušam: gde je “Mama Told Me Not to Come“, tu je i “Mustang Sally“. Nemam ništa protiv: deder to glasno!
Wilson Pickett je mogao i više da uradi, ali mu se nije dalo. Ostavio je svetu važne i dobre pesme, a ova je najvažnija i najbolja. Ima li ko primedbu na ovu konstataciju?
Ispraviću, samo recite. Ubedite me da treba da ispravim. 
Od šanka do šanka
E, na šta sam natrčao! Danas slušamo nešto što će nekima od nas poslužiti kao trejler za vremeplov… Pošteno govoreći, Andrej Šifrer je čovek sa margine, bavio se čime se bavo i bio uspešan u Sloveniji, a panjugoslovenski uspeh je postigao jednom jedinom pesmom. I to baš ovom.
Bila mi je ova pesma na repertoaru davno, davno. Toliko davno da je postalo nevažno. U određenim momentima, kad bih primetio da se društvo pritajilo i sluša, poslednji G dur bih promenio u B mol i glasno uzviknuo “jugobanka!” i to je bio znak za buđenje. Neki su me i psovali zbog takve prakse, ali svejedno nisam mogao da odolim.