Tag: muzika za popodne

Danas slušamo klasik iz 1970. godine, pesmu koja se potrefila preko svake mere kao sjajni radijski hit i pesmičuljak koji su obradili svi koji su stigli. No, ovde su važni i muzika i slika – ako ni zbog čega drugog, a ono zbog blesave garderobe grupe Three Dog Night.

Da ne pričam mnogo: odosmo za Beograd, imamo karte za večerašnji nastup Cirque du Soleil. U međuvremenu, nadam se da Komšija neće uzeti naslov ove pesme pod nišan, jer moguća su raaaaazna značenja u prevodu.

Want some whiskey in your water
Sugar in your tea
What’s all these crazy questions they askin’ me
This is the craziest party there could ever be
Don’t turn on the lights, ’cause I don’t want to see

Mama told me not to come, oh lord
Mama told me not to come
She said, That ain’t the way to have fun, no…

Danas je tačno 37 godina od prerane smrti Tima Buckleyja. Prikladno je da čujemo jednu od njegovih velikih pesama.

Nemam šta pametno da kažem osim onog što je rečeno na početku ovog video zapisa:

This is Tim Buckley.

Kad malo bolje razmislim, dovoljno je. Muziku tog čoveka sam uvek prihvatao zdravo za gotovo. I nikad se nisam pokajao zbog toga.

Nastavite sa čitanjem… “Pesma sireni”

Naslov je, dakako, parafraza: “Heart of the Sunrise” je poslednja i možda ključna numera na fenomenalnom albumu Fragile (1971) grupe Yes. Taj album, u paru sa sledećim Close to the Edge (1972), beše dah onoga što čistunci smatraju vrhom kreacije velikog benda u zlatnom sastavu Andeson–Howe–Squire–Bruford–Wakeman.

Verzija koju vam plasiram je nešto posebno. Više reči posle slušanja.

Nastavite sa čitanjem… “Srce novog Sunca”

Danas slušamo jednu prelepu obradu: pesma “Dream a Little Dream of Me” potiče iz vremena kad se pesme nisu baš tako lako parkirale uz neko ime. Lutala je ta pesma celih 37 godina dok nije dospela u glas “Mame” Cass Elliot.

Da, znam da je mnogo verzija ove pesme. Za mene, Ella Fitzgerald je kraljica kojoj ova pesma zaista pripada (i mislim da joj nikada niko nije oduzeo taj primat), ali… Ali, Mama Cass je otpevala ovu pesmu kao nešto posebno, kao nešto toliko krhko da imate utisak kako će se polomiti ako li samo pokušate da dotaknete.

I zato ne dotičite. Poslušajte ponovo.

Hteo sam da završim nedelju u ritmu muzike za velike dečake, ali baš mi se ne da. Nakon što sam juče propustio da prokomentarišem stotu godišnjicu od rođenja Alana Tjuringa (i fenomenalni Google doodle koji je upriličen), ne mogu više da propuštam važne datume, nema smisla.

Elem, danas je 68. rođendan Jeffa Becka, velikog i značajnog gitariste, čoveka koji je imao svoj ne baš mali udeo u oblikovanju moderne popularne muzike. Današnja muzika za popodne je jedna od retkih prilika kada možete čuti Jeffa Becka da peva. A sa njim, eto žurke, peva i elita koja se zatekla na novogodišnjoj žurci kod Joolsa Hollanda.

Nastavite sa čitanjem… “Linija optimizma”

Danas, sa malim zakašnjenjem, slušamo remek-delo skorašnjeg datuma, pesmu koja otvara album Out of the Tunnel’s Mouth iz 2009. godine. Prava muzika za velike dečake.

Pravo u srce. Ko ga ima, to jest.

Steve Hackett je jedan od mojih gitarističkih heroja. Možete biti sigurni da ću vas još gnjaviti njegovom autorskom muzikom, kao i nekim velelepnim izvedbama koje je ostavio u ključnom periodu rada grupe Genesis. A nekom prilikom će biti i malo više reči o Hackettovom radu.

Danas slušamo veliku poslasticu iz domena progresivnog rocka, muzike za velike dečake. Grupa Refugee je bila kratkog daha, ali trag koji je ostavila bio je dubok.

Nastavite sa čitanjem… “Leptir”

Jon Hiseman, utemeljitelj, vođa i bubnjar progresivnih engleskih grupa Colosseum, Tempest i Colosseum II, danas puni čestitih 67 godina. U to ime ćemo poslušati jedan od svetlih momenata prvog Colosseuma.

Nastavite sa čitanjem… “Izvedite svoje mrtve”