Tag: muzika za popodne

Biće promena

Kada se 1963. godine Bob Dylan oglasio sa “Blowin’ in the Wind“, niko nije mogao da zamisli da će ova filozofska pesma o građanskim pravima postati veliki hit i izvršiti veliki uticaj na ogroman broj muzičara tokom šezdesetih, a i u narednim decenijama. Crna populacija, kojoj u to vreme nije bilo ni malo lako, prosto nije mogla da zamisli da o temi koja ih je žuljala peva belac. Sudeći prema biografu Sama Cookea, ona je bila okidač da on napiše “odgovor” na nju iz sopstvene perspektive.

I na taj način uđe u legendu.

Nastavite sa čitanjem… “Biće promena”

U potrazi za melodijom

Zlobnici bi rekli da je to čista papazjanija. No, čega god da su se prihvatili, odradili su kako treba.

Svi mi, kao slušaoci, skloni smo da mistifikujemo stvari i mašimo kontekst u kom su pojedini muzičari stvarali. Uvreženo je mišljenje da je britanska rock & roll scena početkom šezdesetih jednostavno “grunula”: The Beatles, The Rolling Stones, The Who, The Kinks… još u to vreme su krenuli da razvaljuju svet svojom muzikom. To je potpuno tačno, ali je nedovoljno kao argument za ozbiljnu diskusiju. Sve ove velike grupe su morale da prođu kroz fazu razvoja i lutanja po stilovima kako bi ušle u muzičke enciklopedije.

Za znatiželjnog čoveka poput mene, tumaranje virtuelnim Swinging Londonom je postalo neka vrsta relaksirajućeg putovanja. Tome se rado prepuštam i sa tog zamišljenog pitovanja se uvek vratim bogatiji sa nekoliko novootkrivenih pesama.

Nastavite sa čitanjem… “U potrazi za melodijom”

Repent Walpurgis

Ovaj stil imenovanja numera su usavršili tek death metal bendovi osamdesetih. Onih godina kad je ova muzika nastajala, tokovi razmišljanja su bili drugačiji, veoma različiti.

Nekim od vozova kojim su se vraćali šverceri iz Trsta noseći u torbama mantile “šuškavce”, ženske čarape i farmerke, na samom kraju šezdesetih pristigla je i singlica Procol Haruma “Il Tuo Diamante“. Svi smo znali i voleli ONU njihovu pesmu, ali pojma nismo imali o ostatku repertoara.

Na B-strani je bila usnimljena “Fortuna“.

Nastavite sa čitanjem… “Repent Walpurgis”

Ne moram da znam španski da bih uživao

¡Hola amigo! Aquí está tu cerveza, las chicas están llegando.

Već petnaestak minuta razmišljam o tome zašto sam od najranijeg detinjstva bio opčinjen “meksikanskom muzikom”. Jedan od razloga je bila ljubav prema kaubojskim filmovima u kojima su Meksikanci bili ili gadni zlikovci ili muzičari, pa su njihove pesme bile dobrodošli predah posle žestokih pucnjava, dok se dim od baruta ne raziđe. Tokom pedesetih i šezdesetih, teme iz ovakvih filmova bile su veoma popularne, a neke od najpopularnijih su brzo prepevane na nama razumljiv jezik. Zahvaljujući tome, dvojica sjajnih domaćih pevača su postali veoma slušani; na žalost, danas se malo ko seća moćnih glasova Slavka Perovića i Nikole Karovića.

U međuvremenu sam odrastao ali se ništa nije promenilo – vidite i sami da relativno često napišem ponešto o novootkrivenim “Meksikancima”.

Nastavite sa čitanjem… “Ne moram da znam španski da bih uživao”

Žive aveti noćnog Njujorka

Mogao je da provocira koliko hoće, nisam se primio na to. Osim u slučaju dve pesme.

Vrag će znati kako je počelo moje ignorisanje opusa tog čoveka. Slušao sam pomalo Velvet Underground u mladosti, onda kad je vreme da se stvari saznaju, no beše to tek toliko da im sam odredim mesto. Slušao sam i neke njegove solo radove. Obraćao pažnju na tekstove i kapirao vibraciju vremena koju je on uspevao da zabeleži kao niko pre njega, a mnogi posle njega – jer baš njega su mnogi hteli da kopiraju, a nekima je to čak i uspevalo.

Kapirao sam njegovo mesto u konstelaciji rock’n’rolla, ali što ono kažu hipsteri u NVO okruženjima kada nemaju muda da se potuku: nisam mogao da se složim sa njegovim metodama.

Nastavite sa čitanjem… “Žive aveti noćnog Njujorka”

Crna Beti je žilavija no što sam pretpostavljao

Ako ne verujete nepoznatom imenu ovih devojčica, poverovaćete imenima producenata, jer to su ljudi za koje već znate da nemaju manir da greše.

Boogija i južnjačkog rocka sam se naslušao u mladosti. Allman Brothers Band sam otkrio još kao osnovac, a nadalje su se stvari odvijale po inerciji, jer sam pomno preslušavao svaki novi album kako je pristizao. U takvoj vrsti muzike nema velikih pomaka i iznenađenja, pa je opčinjenost ovom grupom i sviračkim umećem njenih članova, a i drugih sličnog usmerenja, u jednom trenutku u meni izazvala osećaj zasićenosti.

Stao sam na vreme, bolje je bilo da ostanemo u ljubavi…

Nastavite sa čitanjem… “Crna Beti je žilavija no što sam pretpostavljao”

Verujući u Scipionove dobre namere

Istorijski zapisi kažu da je Scipion Afrikanac bio pravdoljubiv, ali veoma zajeban lik. Zato je, valjda, nekakva pravda da mu se posveti ovakvo muzičko delo.

Da li postoji neka pesma, album ili muzičko delo koje biste odabrali da ponesete na pusto ostrvo? Nekada davno, kada sam znao mnogo manje nego danas, ja sam imao takvu pesmu. Vremenom sam shvatio da takav izbor nema smisla, a jedini dobar odgovor koji sam ikad čuo na pitanje “koju pesmu biste poneli na pusto ostrvo”, nekada davno je dao Kornelije Kovač, odgovorom: “Zašto pesmu? Poneo bih klavir.” Tako da danas više nemam pesmu za pusto ostrvo, možda bih poneo gitaru, ali bilo mi je mnogo zanimljivije da se izložim proveri: da li me ta pesma još uvek radi?

Slušajući ovu pesmu treći put uzastopce nakon što je nisam čuo barem deset godina, jedva i bivajući svestan da sam ponovo kliknuo na Play, do mene je najzad došlo da nikad nisam prestao da je neizmerno volim.

Nastavite sa čitanjem… “Verujući u Scipionove dobre namere”

Uhvati ritam

Pojavu punka sam, praktično, propratio iz prvih redova. Još od sredine sedamdesetih primećivalo se da se nešto kuva iza zavese. Margaret Thatcher je, kao lider britanskih konzervativaca, držala zapaljive govore (u to vreme još nije bila premijerka) i videlo se iz aviona da je nešto trulo u Ujedinjenom Kraljevstvu. Socijalna kriza i velika nezaposlenost učinila je da mladi masovno izađu na ulice i protestuju.

Deo tog bunta prelio se i u muzičke novine.

Nastavite sa čitanjem… “Uhvati ritam”

Blues iz blata delte

Jedan lik je ispod ovog klipa na Cevki napisao komentar: “Ne zaboravite da dišete.” To upozorenje je bilo na mestu.

Za početak, nema tu šta veliko da se priča. Pustite ovaj video, pojačajte glasnoću zvuka, a ako osetite potrebu da đuskate, slobodno ustanite sa stolice i zanjišite kukovima.

A onda, kad budete drugi put gledali i slušali, pokušajte da se setite kad ste poslednji put bili svedok tolikog gitarističkog kapaciteta u jednom snimku.

Nastavite sa čitanjem… “Blues iz blata delte”

Ptica duhovnosti

Pokazali da mogu desetinama hiljada godina da prežive bez svega onoga što je nama važno u životu, u harmoniji sa svojom okolinom. Nismo umeli to da poštujemo.

Pre desetak godina pročitao sam knjigu o Aboridžinima. Napisana rukom srpskog pustolova koji je spletom neverovatnih okolnosti završio u Australiji posle Drugog svetskog rata, govorila je o neobičnom svetu u kome se autor našao. Naime, on je bio jedan od retkih belaca kome su dozvolili da desetak godina živi sa njima. U knjizi se prepričavaju čudesne stvari iz svakodnevnog života tog naroda: kada se sklope korice, postaje mnogo jasnije zašto su ti ljudi marginalna tema u mainstream medijima.

Imali su za sebe čitav jedan kontinent sve do kraja XVIII veka. A onda su u Australiju došli britanski kolonizatori.

Aboridžini su se proveli slično kao i severnoamerički Indijanci.

Nastavite sa čitanjem… “Ptica duhovnosti”