Tag: southern rock

Ne osećam bol

JoÅ¡ jedno “Äudo od deteta” je poÄelo da zaokuplja pažnju muziÄke javnosti. Pa kako mi da ga mimoiÄ‘emo.

Moj muziÄki plejer u raÄunaru je fenomenalo parÄe softvera. Mali je po gabaritu, besplatan, ne pokazuje reklame, a uz nekoliko dodataka pretvara se u moćno oružje koje samo Å¡to mi ne kuva kafu dok sam joÅ¡ krmeljiv. IzmeÄ‘u ostalog, zna da vodi statistiku najviÅ¡e sluÅ¡anih pesama u odreÄ‘enom vremenskom periodu. Mada mi takav podatak u suÅ¡tini niÅ¡ta ne znaÄi, iznenadio sam se kada mi je objavio Å¡ta sam gotovo svakodnevno sluÅ¡ao u protekle dve sedmice.

Nisam mogao da poverujem Å¡ta vidim: na vrhu liste nalazio se album Marcusa Kinga pod nazivom El Dorado (2020).

Nastavite sa čitanjem… “Ne osećam bol”

ÄŒak i trolovi vole rock’n’roll

Za slušanje muzike neopravdano zaboravljenih velemajstora nikada nije kasno. I kada nas napuste, njihov duh ostaje da lebdi nad nama.

Kada se pomene Swamp rock, prva asocijacija su Creedence Clearwater Revival. Oni su ovaj muziÄki podžanr koji vuÄe korene iz cajun muzike koja se izvodila u Luizijani uÄinili globalno poznatim. No, nekrunisani kralj ove muzike je Äovek koga su prijatelji zvali Swamp Fox, gitarista, kompozitor i songwriter Tony Joe White.

MuÅ¡karÄina od glave do pete.

Nastavite sa čitanjem… “ÄŒak i trolovi vole rock’n’roll”

Crna Beti je žilavija no što sam pretpostavljao

Ako ne verujete nepoznatom imenu ovih devojÄica, poverovaćete imenima producenata, jer to su ljudi za koje već znate da nemaju manir da greÅ¡e.

Boogija i južnjaÄkog rocka sam se nasluÅ¡ao u mladosti. Allman Brothers Band sam otkrio joÅ¡ kao osnovac, a nadalje su se stvari odvijale po inerciji, jer sam pomno presluÅ¡avao svaki novi album kako je pristizao. U takvoj vrsti muzike nema velikih pomaka i iznenaÄ‘enja, pa je opÄinjenost ovom grupom i sviraÄkim umećem njenih Älanova, a i drugih sliÄnog usmerenja, u jednom trenutku u meni izazvala osećaj zasićenosti.

Stao sam na vreme, bolje je bilo da ostanemo u ljubavi…

Nastavite sa čitanjem… “Crna Beti je žilavija no Å¡to sam pretpostavljao”

Poslednje slovo, pa odoh

I’m closing the book on the pages and the text
And I don’t really care what happens next
I’m just going
I’m going
I’m gone

Potkraj svoje autobiografske ispovesti My Cross to Bear (2012), Greg Allman proklinje dan kad je prvi put uÅ¡ao u jedan ćumez za tetovažu u San Francisku, potkraj Å¡ezdesetih. Bile su to “romantiÄne” godine, kada se o sterilizaciji igala nije vodilo raÄuna. “Mislio sam da sam odrastao”, veli Gregg, “kakvo sranje…” Tu epizodu vam ne bih prepriÄavao u detalje, jer možda meÄ‘u Äitaocima ima gadljivih; proÄitaćete to u ovoj knjizi, koju vam toplo preporuÄujem. Uglavnom, Gregg je manje-viÅ¡e siguran da je to bio dan kada je zaradio hepatitis C, straviÄnu boljku sa kojom se preganjao dobar deo svog života, a koja je predugo tiho tinjala i rasturala ga. Razni simptomi su pripisivani cirozi, a pijanstva su ponekad znala da traju mesecima bez prekida.

Cena koju je veliki muziÄar na kraju platio bila je ultimativna. No, ako je za utehu, otiÅ¡ao je u stilu velikog frajera, već pomirenog sa Onim Gore i izazivajući sudbinu ulaskom u studio.

Nastavite sa čitanjem… “Poslednje slovo, pa odoh”

Jedan sasvim neoÄekivan pokazatelj posebnosti

Nedavno sam doÅ¡ao do jednog totalno benastog, ali bolno istinitog zakljuÄka: meÄ‘u ljudima sa kojima sam u nekakvom generiÄkom kontaktu, a uopÅ¡te mi viÅ¡e nije jasno zbog Äega uopÅ¡te utucavam svoje vreme i trud na njih jer oni toga oÄigledno nisu vredni, jasno se istiÄe jedna karakteristika. To su ljudi koji ne sluÅ¡aju ili nikad nisu sluÅ¡ali Led Zeppelin, ne znaju Å¡ta je to i ne pokazuju ni trag namere da saznaju. I možete da mi verujete, ali ne morate, svejedno mi je: taj lakmus u mom sluÄaju funkcioniÅ¡e besprekorno.

A onda sam, iz puke zabave, tražio onu drugu stranu: koja muzika karakteriÅ¡e ljude sa kojima se ne viÄ‘am dovoljno Äesto, a sa kojima pri susretu nastavljam kao da smo se juÄe prvi put videli?

Pre nekoliko dana sam utvrdio da je to muzika grupe The Allman Brothers Band. A sad znam i zašto.

Nastavite sa čitanjem… “Jedan sasvim neoÄekivan pokazatelj posebnosti”

Zelena trava i visoke plime

Kada se pomene termin “južnjaÄki rock”, prva asocijacija svima nama je The Allman Brothers Band, druga Lynyrd Skynyrd ili Little Feat, a za dalje bismo se ÄeÅ¡kali po glavi. The Outlaws je dugoveÄna južnjaÄka grupa (poÄeli su sa ozbiljnim radom joÅ¡ 1967. godine) koja nikada nije postigla veliki uspeh poput pomenutih, ali je imala nekoliko velikih hitova i rado je viÄ‘ena i sluÅ¡ana od strane onih koji vole ovakvu muziku.

Još uvek rade u ko zna kojoj postavi.

Nastavite sa čitanjem… “Zelena trava i visoke plime”

Snovi koji se neće ostvariti

Iako u svojoj zaostavÅ¡tini imaju nekoliko hitova, Molly Hatchet u svojoj viÅ¡edecenijskoj karijeri nisu postigli uspeh kakav su imali Allman Brothers Band ili Lynyrd Skynyrd. Razlozi zaÅ¡to je to tako nikada mi nisu bili jasni jer je “južnjaÄki rock” žanr koji je uvek aktuelan zato Å¡to ga sviraju vrlo kompetentni muziÄari, pa savrÅ¡eno funkcioniÅ¡e na koncertima.

Valjda je za veliki uspeh potrebno i malo sreće.

Nastavite sa čitanjem… “Snovi koji se neće ostvariti”

Dugo nam je i trajao

“A Å¡ta ti imaÅ¡ protiv Susan Tedeschi”, upita me poznanik, “pa ona je sjajna pevaÄica, a nije loÅ¡a ni sa gitarom”, reÄe. Slažem se sa izreÄenim konstatacijama o kapacitetu dotiÄne. Å taviÅ¡e, ima tu simpatiÄnog materijala. A negde sam o njoj proÄitao “kada zapeva Susan Tedeschi, možete Äuti kako se zvuk valja od Misisipija na jugu do ÄŒikaga na severu”.

Sve je to u redu. Ali, kriva mi je neÅ¡to, i to mi je mnogo kriva. Kriva mi je Å¡to je kategorija blues-rocka, hibridnog žanra u kojem dominira odliÄna gitarska svirka, praktiÄno izgubila najbolje Å¡to ima, a preko dvadeset godina smo Äekali da se takav baja pojavi. Kriva mi je Å¡to ovog viÅ¡e nema:

A taj greh se ne može tek tako oprostiti.

Nastavite sa čitanjem… “Dugo nam je i trajao”