Tag: gregg allman

Poslednje slovo, pa odoh

I’m closing the book on the pages and the text
And I don’t really care what happens next
I’m just going
I’m going
I’m gone

Potkraj svoje autobiografske ispovesti My Cross to Bear (2012), Greg Allman proklinje dan kad je prvi put uÅ¡ao u jedan ćumez za tetovažu u San Francisku, potkraj Å¡ezdesetih. Bile su to “romantiÄne” godine, kada se o sterilizaciji igala nije vodilo raÄuna. “Mislio sam da sam odrastao”, veli Gregg, “kakvo sranje…” Tu epizodu vam ne bih prepriÄavao u detalje, jer možda meÄ‘u Äitaocima ima gadljivih; proÄitaćete to u ovoj knjizi, koju vam toplo preporuÄujem. Uglavnom, Gregg je manje-viÅ¡e siguran da je to bio dan kada je zaradio hepatitis C, straviÄnu boljku sa kojom se preganjao dobar deo svog života, a koja je predugo tiho tinjala i rasturala ga. Razni simptomi su pripisivani cirozi, a pijanstva su ponekad znala da traju mesecima bez prekida.

Cena koju je veliki muziÄar na kraju platio bila je ultimativna. No, ako je za utehu, otiÅ¡ao je u stilu velikog frajera, već pomirenog sa Onim Gore i izazivajući sudbinu ulaskom u studio.

Nastavite sa čitanjem… “Poslednje slovo, pa odoh”

Nastanak prve pesme se uvek pamti

Upravo Äitam knjigu My Cross to Bear, autobiografsku ispovest Gregga Allmana koja je objavljena 2012. godine. Moram priznati, posle oko lakta Å¡irokog sadržaja meÄ‘u trofejima iz oblasti rock’n’roll publicistike, ovo je možda najzanimljivija knjiga do sada (doduÅ¡e, mrtva trka sa biografijom Warrena Zevona). I Å¡ta da vam kažem: uvodni pasus knjige opisuje iskustvo kliniÄke smrti koje je Gregg imao septembra 2011, upravo neposredno pre nego Å¡to će ispriÄati svoju životnu priÄu novinaru i rock kritiÄaru Alanu Lightu.

Jedini problem koji imam, a to mi se Äesto deÅ¡ava sa ovakvim Å¡tivima: ne mogu da ispustim knjigu iz ruku, odriÄem se spavanja i na kraju zavrÅ¡im rastrojen u Äasovima kad moram da zaraÄ‘ujem hleb svoj nasuÅ¡ni.

Ali ne marim.

Nastavite sa čitanjem… “Nastanak prve pesme se uvek pamti”

Snovi koji se neće ostvariti

Iako u svojoj zaostavÅ¡tini imaju nekoliko hitova, Molly Hatchet u svojoj viÅ¡edecenijskoj karijeri nisu postigli uspeh kakav su imali Allman Brothers Band ili Lynyrd Skynyrd. Razlozi zaÅ¡to je to tako nikada mi nisu bili jasni jer je “južnjaÄki rock” žanr koji je uvek aktuelan zato Å¡to ga sviraju vrlo kompetentni muziÄari, pa savrÅ¡eno funkcioniÅ¡e na koncertima.

Valjda je za veliki uspeh potrebno i malo sreće.

Nastavite sa čitanjem… “Snovi koji se neće ostvariti”