Tag: muzika za popodne

Razglednice iz Paragvaja

Ne bih da tupim o značaju grupe Dire Straits – bili su i ostali jedna od mojih omiljenih grupa iz mladosti. Imao sam prilike da ih gledam na koncertu kada su bili na svom vrhuncu i tu ubitačnu svirku ću pamtiti dok sam živ. Videvši da se ceo njihov koncept vremenom nekako izduvao, Mark Knopfler je učinio mudar, mada se publici činilo, nerazuman potez – rasformirao je grupu i počeo da snima albume za svoju dušu.

Nedugo posle toga imao sam preča posla – podizanje porodice je ozbiljan posao, tako da nije bilo mnogo vremena za muziku, pa ni za Knopflerove radove.

Nastavite sa čitanjem… “Razglednice iz Paragvaja”

39

Još od objavljivanja “Vremeplova” (1895) H. G. Wellsa, ljudi su postali opsednuti putovanjem kroz vreme tako da je ova tema postala opšte mesto u naučno fantastičnim romanima. Normalno, naši životi su puni svakodnevnih grešaka, pa bi ovaj način putovanja bio zgodan da se, sa naknadnom pameću, one isprave i poštedimo se njihovih posledica.

Koliko ovakva ideja raspaljuje maštu, ne moram da pričam.

Nastavite sa čitanjem… “39”

Killing floor

Tokom pedesetih, Čikago nije bio najbolje mesto za život, naročito ako si bio crnac. Teško se opstajalo, a poslovi koje su crnci radili nisu bili ni malo fini. Dobra strana za ljubitelje muzike je da je “čikaška škola bluza” iznedrila brojne poznate autore i vanvremenske pesme koje su se bavile događajima iz njihovih života, što im u tom trenutku nije mnogo pomagalo – i dalje se teško sastavljao kraj s krajem od svakodnevnih poslova, a neka kinta se zarađivala i od večernjih svirki po kafanama.

Tek kada su beli muzičari počeli da sviraju bluz, a to se desilo godinama kasnije, autori su mogli da računaju i na neku lovu od tantijema.

Nastavite sa čitanjem… “Killing floor”

Raviole

Negde u vreme kada se Led Zeppelin spremao da poleti, pojavila se i grupa neobičnog imena – Audience (publika). Tadašnje novine su ih svrstavale u art rock, a kritičari su ih hvalili na sva usta. Šta to vredi kada se do inostranih ploča dolazilo sa zakašnjenjem, a nije bilo dovoljno love ni za kupovinu Zeppelina.

Morali su da pričekaju neko drugo vreme.

Nastavite sa čitanjem… “Raviole”

In memoriam: Chris Cornell (1964-2017)

And I’m lost behind the words I’ll never find
And I’m left behind as seasons roll on by

Imam jedan folder čija prečica je na dekstopu, tu držim razne sitnice koje spremam za blog. Gledam u datum prečice ka stranici na Cevki na kojoj se nalazi numera Chrisa Cornella, koju mi je preporučila moja Jasna; ona je obožavalac njegove muzike… Grešna mi duša, ta prečica stoji na gomili od aprila prošle godine, otkad je čekala da se desi neki zicer.

I onda se zicer desio danas, kad je stigla vest da je Chris Cornell sinoć otišao na Neko Bolje Mesto mnogo pre vremena. Smrt ga je zatekla u najgore nevreme, jer je Soundgarden bio na velikoj američkoj turneji. Sada je gomila fanova ostala sa ulaznicama za osam preostalih rasprodatih koncerata koji nikada neće biti održani.

Nije trebalo da ispadne ovako. Izgleda da nije dogorelo onom kome je rečeno, već kome je suđeno.

Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Chris Cornell (1964-2017)”

Najveća ljubav

Često se dešava da se kolaboracije i najvećih muzičara, uprkos dobroj volji i entuzijazmu svih umešanih u proces, završe katastrofalno. No, ima i izuzetaka, kada sve protekne tako glatko da je finalni proizvod prava milina slušati.

Čini mi se da je da je jedina tajna u tome da se autori međusobno “osete” na pravi način.

Nastavite sa čitanjem… “Najveća ljubav”

Veče na zemlji

We were born to fuck each other
One way or another

Jednom prilikom, Samuel Beam je pomagao svojim studentima sa katedre za film i kinematografiju na Univerzitetu za umetnost i dizajn u Majamiju da snime neku filmsku sekvencu u jednom supermarketu. Dok se vrteo između rafova, ugledao je čudno ime za neki dodatak hrani koji se zove Beef, Iron & Wine. Da li je to ime presudilo da se Mr Beam odluči za promenu karijere, nakon što mu je nekoliko prijatelja reklo da im se dopadaju muzički demo snimci koje je načinio na pozajmljenom četvorokanalnom kućnom magnetofonu, nećemo nikad saznati. No, danas znamo da su dve trećine imena tog suplementa poslužile kao blesavo umetničko ime u karijeri koja je usledila.

I da vidite, ta karijera se pokazala kao vrlo uspešna na nezavisnom, tzv. indie tržištu savremene američke muzike. Indiferentan prema globalnim trendovima, introspektivan u svojoj umetnosti, muzičar kojeg danas znamo pod imenom Iron & Wine ne mari zbog toga što mnogi misle da se iza tog imena nalazi ceo bend.

Nastavite sa čitanjem… “Veče na zemlji”

Praznoverje

Happy birthday, Mr Stevland!

E, da: danas je rođendan muzičaru kojeg smatramo istinskim genijem, čoveku čija muzika je model za čitavu generaciju i čija karijera teško može da se sagleda u jednom prolazu. Odavno sam znao da je svojevremeno snimio album koji se zove 12 Years Old Genius (1962), ali donedavno nisam imao pojma da mu je to treći album niti da je bio na prvom mestu opšte top liste u SAD. Pre nego što su šezdesete istekle, snimio je dvanaest albuma, jedan bolji od drugog, a najbolje je tek sledilo. Poput ovog.

Prosto ne mogu da poverujem da ovu numeru još nismo iskoristili u ovoj rubrici. Stevie Wonder zaslužuje da ga slušamo barem jednom mesečno…

Nastavite sa čitanjem… “Praznoverje”